четвртак, 28 март 2024

Поетски и сликарски портрети Ђуре Јакшића

„Девојка у плавом”, Аутопортрет Ђуре Јакшића, „Девојка с распуштеном косом”

Драгољуб Јанојлић

Поводом дана Средње школе „Ђура Јакшић” у Рачи, 30. октобра 2019. године, професор др Малиша Станојевић одржао је предавање „Поетски и сликарски портрети Ђуре Јакшића”.

Директорка Средње школе „Ђура Јакшић” Сања Радојевић, поред пригодних речи најавила је обележавање јубилеја школе 2020. године, када ће се навршити 100 година средњошколског образовања у Рачи. Професорка српског језика Биљана Продановић је прочитала кратку биографију Малише Станојевића, најавила предавање и читање поезије Ђуре Јакшића.

Сара Новковић, Марија Туфегџић и Валентина Шмигић, ученице школе, читале су песму „Мила”, изабране делове из циклуса „Љубав”, дочаравајући музикалност  која је подстицала осећања поклоника ове поезије и боемију којој се Ђура Јакшић предавао свим својим бићем уз румен-вина и бермет, као и песме „Вече” и „Кроз поноћ”. Стихови једног од најбољих уметника српског романтизма подсећали су публику на лепоту, љубав и пејсаже предела Горњака  у долини реке Млаве и Липара Горње Сабанте, осликане на рембратовски начин и преточене у музику која је незаобилазна пратиља песничког дела  Ђуре Јакшића.

Професор Малиша Станојевић је на почетку предавања указао на значај читања поезије и мисије, коју је посветио овој врсти књижевности, казивајући своје стихове и поезију српских и светских песника. Ово је, по мишљењу Станојевића, прилика да се уз стихове Ђуре Јакшића  још једном доживи поетска реч - песника и сликара Георгија, Ђорђа, Ђуре Јакшића - како професор отпоче своје излагање.

Надахнуто предавање проф. др Малише Станојевића

Малиша Станојевић је навео значајније истраживаче и књижевне историчаре који су проучавали  стваралаштво Ђуре Јакшића, посебно издвајајући професоре Миодрага Поповића и Синишу Јелушића, који су написали докторске дисертације о Јакшићу, студије Јована Скерлића и Јована Деретића, као и мишљења писаца, попут оних које су написали Исидора Секулић, Бранислав Петровић и  Лазар Трифуновић, српски историчар уметности.

Упоређујући поетске и ликовне портрете Ђуре Јакшића, Станојевић се фокусирао на стихове посвећене Емилијани, Јулијани, Мили Поповић, ћерки кафеџије „Код белог крста”, која је била Ђурина велика љубав и инспирација, о којој је песник певао и насликао један од најлепших портрета у српском сликарству „Девојка у плавом”. Као прелаз и посебну напомену о стварању песничке музе, сликањем портрета „Девојка са лаутом”, у паралелама поезије и сликарства, Станојевић је подробније говорио о стиховима из циклуса „Љубав”, које је Ђура Јакшић посветио својој жени Христини, Тини, а овековечио је портретом „Девојка с распуштеном косом”.

Малиша Станојевић је омаж посветио и 150-годишњици од боравка књижевника и сликара Ђуре Јакшића у Рачи, 1868. и 1869. године, када напушта варошицу, која му је била и лепо и ружно место за живот. Од вредних момената који су се тада Јакшићу догодили су рођење ћерке Милеве, завршавање драме „Јелисавета, књегиња црногорска” и оснивање „Читалишта”, његовим залагањем. Да му Рача није била лепо место за живот сведоче писма упућена Стојану Новаковићу, у којима се жали на статус и намештење, сматрајући да је по казни дошао  у ову варошицу за учитеља цртања. С краја 1868. године доспео је на суд, где је у процесу исказао свој бунт и духовитост, која је окарактерисана као увредљива, те је кажњен са десет дана затвора. Захваљујући Драгољубу Филиповићу, песнику, који је после Првог светског рата био школски начелник у Рачи и једном трговцу, који није потрошио за потребе трговине табаке записника о суђењу Ђури Јакшићу, сачувани записник је преписан и објављен у часопису „Мисао”, под уредништвом Симе Пандуровића, у децембарском броју 1925. године. У препису, Филиповић је задржао садржај, верно, од речи до речи, задржавајући „у потпуности сав блесак ондашњега стила”, са забелешком да се из акта види да је Ђура Јакшић „сам произвољно отишао у Београд и отуда се вратио није”. Филиповић пише да је „начелник округа крагујевачког тражио сва акта по овој кривици на разматрање, јер му се Јакшић жалио противу ове пресуде. Шта је даље било не зна се”.

Публика је с пажњом пратила предавање посвећено дану Средње школе „Ђура Јакшић” у Рачи

После предавања настављен је  разговор о Ђури Јакшићу, о великом броју епитета које је, по узору на Бајрона, исписао овај песник у својим стиховима, о пиктуралности у књижевности, портретима и сликама по тематици из религије, као и приказима историјских сцена и личности, као што је портрет Милоша Обреновића, који је у сталној поставци у манастиру Враћевшница, или сцена убиства Карађорђа.

Кад смо излазили из Раче била је већ ноћ. Чинило се да су пејсажи Шумадије као на сликарским платнима Ђуре Јакшића. Као што на крају предавања рече професор Малиша Станојевић, велико дело нас подсећа на бурни темперамент, лирику, епско песништво, драму и сјај уметника српског романтизма - Ђуру Јакшића.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности

ИМПРЕСУМ

Назив медија: Е СТВАРНОСТ. Решење АПР Регистар медија: БМ 30/2018, од 17.01.2018. Издавач медија: Драган Тодоровић, предузетник Издавачка делатност Стварност Аранђеловац. Матични број издавача медија: 62835842. Језик на коме медиј излази: српски. Врста писма медија: ћирилица. Формат медија: Самостална електронска издања Интернет портали. Главни уредник медија: мр Драган Тодоровић. Седиште издавача медија: Кнеза Михаила 33е/2, 34300 Аранђеловац. Телефон: 034/710 350, 063/686 364. Е-ПОШТА: casopisstvarnost@gmail.com. Интернет адреса: www.stvanost.rs. Редакција: мр Драган Тодоровић, Љиљана Стојановић, Драгољуб Јанојлић, Мирослав Живановић, Драгован Лазаревић, Здравко Јањевић, Дејан Комненовић и Анђелка Тодоровић.