ДТ
Међу најупорнијима да се уради сеоски пут у Козељу (општина Љиг), који води према Угриновцима (општина Горњи Милановац), Аранђеловчанин Милован Миловановић Роки.
Нема само Десимир Петровић муке са његових 200 метара пута у заселку Прњавор у Босути. Слични јади тиште и мештане других села, што због непостојања критеријума и плана санације путева у свим селима, у свакој општини, што због изостанка добре воље надлежних у локалним властима да се томе посвете.
Само неколико километара даље, преко прелепог качерског краја, већ шест година (колико траје и Десимирово упињање из петних жила за пут у босутском Прњавору) Аранђеловчанин Милован Миловановић (познатији међу суграђанима као Роки, с карактеристичном дугом косом) – као представник заселка Миловановићи и његов комшија Рајица Благојевић – као представник заселка Блажићи, пишу писма надлежнима на локалне и републичке адресе, нема врата на која нису закуцали и прага преко којег нису прешли.
Кратери по путу који спаја два села (Козељ и Угриновце) и две општине (Љиг и Горњи Милановац)
-Одржавам у Козељу имање које сам наследио од оца, ту су моји старином, а тамо воле да иду и сви чланови моје породице, па ми је стало да моје комшије и ја добијемо пристојан пут, који је однела поплава 2014. године – рекао нам је Миловановић и додао: -У протеклих шест година не постоји државни орган коме се нисмо обратили. Известила је општина Љиг Министарство државне управе и локалне самоуправе пре две године да ће „на основу информације добијене од председника општине наведени путни правац бити уподобљен у току 2019. године“, али од тог уподобљавања, односно санирања пута није било ништа. Ми не тражимо никакв екстра пут, није потребно ни да буде асфалтиран, најважније је да буду урађени канали на неколико стотина метара, да пут буде посут и поваљан ситним каменом, којег имамо у довољним количинама и у самој обали пута – рекао нам је Миловановић.
Председник општине Љиг Драган Лазаревић је упорном Миловановићу у благим овогодишњим божићним данима послао и писмо.
Писмо председника општине Љиг, од 8. јануара ове године
-Повероваћу председнику општине Љиг, и то у име свих мештана села Козељ, када буде дошао на лице места са Рајицом Благојевићем и са мном, и када буде видео какво је стање пута и када се ту будемо договорили о почетку радова, јер нам је и до сада обећавао, а ми пута не видесмо - рече нам Миловановић.
Тражило је и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре крајем прошле године да их општина Љиг обавести о „могућностима за асфалтирање предметног пута у току године“. Година прође, од пута не би ништа. Јуна ове године покушали су представници два заселка да закажу састанак код председника општине Љиг, али нису успели.
Обавестили су 11. јуна и председника Србије како су почетком јуна 2020. године доставили писмо председнику општине, ради заказивања састанка са мештанима, али „да нам закаже састанак није хтео. Дана 9. 06. 2020. г. Рајица Благојевић, један од представника мештана лично је ишао у општину, председник није хтео да га прими иако је био у канцеларији. Значи да он не жели стварно са нама да разговара и да нам изађе у сусрет и изгледа да пут никада нећемо ни добити. Па ми сада имамо само једно питање: да ли ми због пута да напустимо оно што су наши преци стварали и да допустимо да све зарасте у коров?“
Каљуге посред пута, као пре неколико векова
Зашто је стварно потребно да се многи „окозе“ како би било урађено нешто основно, попут сеоског пута у козељским заселцима Миловановићи и Блажићи, чији се представици упињу не би ли повећали шансе Козељу да не буде у јавности најчешће помињано као једно од најређе насељених села у општини Љиг на површини од 1.877 хектара?
А како се све ово са ковидом и загађеном храном одвија у васцелом свету, можда баш ти козељски хектари буду скупљи и од парцела на београдском Дедињу!