ДТ
Ексклузивно за наш портал „еСтварност“ Аранђеловчанин Оливер Благојевић испричао како је због учешћа на протестима у Београду 12. јула доспео у Падинску Скелу на издржавање казне.
Да није превремено пуштен на слободу, 21. јула, после десет затворских дана, Оливер Благојевић би у Падинској Скели био и данас, све до 11. августа. Срећом, то се бар није десило.
Заглавље пресуде Прекршајног суда у Београду, број: ДС-22-Прн. 816/20, од 12. јула 2020. године (осим уводне фотографије све снимке у овом тексту урадио Оливер Благојевић)
Судија Прекршајног суда у Београду, Горан Милутиновић, осудио је Оливера Благојевића на 30-дневну казну затвора. Према наведеној пресуди, Оливер је одговоран зато што је испред Дома Народне скупштине вређао полицијске службенике речима: „Пушите курац, пичке пандурске, керови“.
Оливер Благојевић, рођен 1978. године у Новом Саду, живи у Аранђеловцу од 1996. године, учествовао је и у петооктобарским демонстрацијама 2000. године. Привржен борби за правду и истину, са легитимацијом дописника листа „Таблоид“ у руци, 11. јула ове године упутио се на протесте испред Народне скупштине Републике Србије.
Уместо извештаја са лица места у часопису„Таблоид“, освануо је несуђени аутор текста 12. јула у Падинској Скели, одакле је превремено ослобођен 21. јула, на свој рођендан. А како се десило да буде осуђен на 30 дана притвора ексклузивно за „Стварност“ испричао је Оливер Благојевић:
-Уредник „Таблоида“ Милован Бркић ми је рекао да не идем у Београд, јер ће бити гадно, „а можеш и да погинеш“. То је у мени изазвало додатну жељу и појачало новинарску радозналост, па сам већ у поподневним сатима био у Београду. Обавио сам неколико интервјуа у Пионирском парку, а увече сам се попео на врх степеница испред Народне скупштине. Било је ту свега и свачега, а у поноћ је полиција добила наређење: „Удри у месо!“ И јесу ударали у месо, али су ломили кости. Мени су поломили једно ребро на левој страни грудног коша, а батине сам добио по целом телу. Нас једанаесторицу, онако крваве и измучене, унели су полицајци у хол Народне скупштине. Везали су ми руке на леђа и бацили ме на под, са лицем према доле. Док смо били напољу прегазио ме је кордон полиције, а кад су ме убацили унутра нема ко ме онако везаног није ударио ђоном, слева и сдесна, како ко наиђе. Лежећи онако потрбушке, један „јунак“ ме је ударио ногом у нос и онда сам доста искрварио – видно, још увек потресен, сведочи Оливер.
-У једном тренутку појавило се 4 – 5 људи, као неки „преки суд“, који су од нас тражили да им дамо некакве изјаве, а да нисмо могли да стојимо на ногама. Око нас је било неколико дестина полицајаца, који су нам упућивали погрдне речи и псовали нас. Око два сата смо били у холу Народне скупштине, а што је мени изгледало као вечност, а затим смо подељени по групама. Нас седам-осам смо одвезени у полицијску станицу на Новом Београду, у подрум зграде „СИВ-а 2“. Сви су били, углавном, под утицајем алкохола. Кад је неки шеф, мислим да је био инспектор, дошао до мене и питао: „Шта је са овим?“ добио је одговор од полицајца: „Не знам, глуми нешто, ја би њега још“. Уследило је ново питање: „Јел' пијан, дрогиран?“ и добио одговор: „Јебига, није!“, па је инспектор наредио: „Води га у Ургентни центар!“. То ме је и спасило, имао је људскости тај инспектор – сећа се Оливер сваког детаља.
Са лисицама на рукама у „марици“ су затвореници-демонстранти разгледали снимке својих унутрашњих органа у рану зору, 12. јула
-Са још два дечака одвезли су ме у Ургентни центар, где смо прегледани, али не детаљно и непристрасно, јер су у ординацији били присутни и полицајци, који нису ни дозвољавали да лекар што комплетније утврди наше здравствено стање. После тога одвезли су нас у Падинску скелу, где сам провео десет дана и пуштен сам одатле баш на мој рођендан, 21. јула. Отишао сам као новинар, да на лицу места утврдим шта се дешава испред Народне скупштине у Београду, обавио сам неколико интервјуа, али нисам дошао до организатора протеста, мада су и мени говорили да сам и ја један од организатора, али сам осетио на својој кожи како изгледа кад бије полиција.
Извод из једног од бројних медицинских извештаја, урађених 12. јула у београдском Ургентном центру
Што се тиче свих тих дешавања, могу да кажем да су полицајци били само у кордону испред Народне скупштине, док су остале батинаше организовали неки други, попут Веље Невоље, који шета Београдом са значком државне безбедности. Многи се плаше то да кажу. Ево и даље гледамо нека окупљања грађана испред Народне скупштине, а ти грађани никога не представљају. Кренуће Шумадија, а кад крене Шумадија онда је готово. Иначе, хоћу и ово да Вам кажем. кад је умро Џо, петооктобарски багериста, запалио сам му свећу испред Народне скупштине – рекао нам је Оливер Благојевић, Аранђеловчанима познат и као власник продавнице сточне хране у Улици Краља Александра.