Мићине муке
НИЈЕ баш све како се на први поглед чини. Свако ће помислити, кад види Миломира Мићу Конџуловића, испред куће (и Туристичких апартмана ПАУНОВЕ СТЕНЕ, категорисаним са две звездице) уљушканог у сигурности сопственог производа (а и све друге рукотворине које су украсиле двориште сам је измајсторисао) да Мићу никакве бриге не море.
НЕГО, можемо рећи да и нашег Мићу муче бриге, чак и веће него што их је имао његов имењак у сусрету са сотоном код Паунових стена (прочитајте “Ђавоља посла” Светолика Ранковића). Ем се џабе труцкао до Голубачке тврђаве, са колегама пензионерима у осам аутобуса 13. априла на дан протеста опозиције у Београду (јер нису могли, без претходне најаве, да уђу у реконструисану тврђаву), ем десет година не може аранђеловачка власт да постави три-четири светиљке на бандере, ем нема питку воду у домаћинству (а језеро из којег сви у Аранђеловцу добијају “чесмовачу” изграђено надомак његове куће пре више од четири деценије)…
НИЈЕ баш да није у стварности све могуће, НЕГО како смо почели можемо разним илустрацијама да назадујемо све до краја 19. века, када је и Светолик Ранковић труковао “Ђавоља посла” и описивао Мићине муке са нечастивим. Биће да су за све криве ПАУНОВЕ СТЕНЕ!
Текст и фото: ДТ