Драган Тодоровић
Александар Аца Петковић, рођен 12. јуна 1952. године у Аранђеловцу, преминуо 1. маја, од последица дуже и тешке болести. Сахрањен на гробљу Рисовача јуче, 2. маја 2020. године. Иза себе оставио супругу Љиљану, кћерке Наташу и Злату и сина Страхињу. Још за живота Аца је сину Страхињи у аманет предао слављење Аранђеловдана - Светог архангела Михаила.
Последњи разговор потписник овог опроштајног текста имао је са Ацом пре непуних месец дана, 6. априла, припремајући текст за овај портал, који је објављен под насловом „Сећања Аранђеловчанина Слободана Петковића, шнајдера, на бомбардовање Београда шестог априла 1941. године“. Тад смо написали и да је Слободан „... иза себе оставио супругу Олгу, ћерку Љубинку Буцу, синове Здравка и Александра Ацу и седморо унучади“. Пре два дана Аца је преставио своју честиту душу Богу и придружио се у вечности оцу Слободану.
Баш на дан полицијског часа, 1. маја, тужна вест да Аца више није могао да одолева злоћудном канцеру погодила је породицу Петковић, многобројну родбину, пријатеље, комшије и све који су познавали Ацу. Због ограниченог окупљања у актуелном ванредном стању, многи Ацини пријатељи предложили су да се у њихово име и на овај начин опростимо од Аце.
Подсећамо Вас, поштовани читаоци, на још један текст, који можете прочитати на нашем порталу 21. јуна прошле године, с насловом „Дружење дуго пола века“, у коме смо написали и да су Ацини другари „2016. основали сопствену, неформалну, асоцијацију „Старо друштво 1970“. Прикупљају сад времешне фотографије, бележе успомене и намеравају да потомству (које се, такође, међусобно повремено дружи) оставе занимљиву књигу, с још увек радним насловом „Дружење за памћење“.
Фотографија са прошлогодишњег окупљања „Старог друштва 1970“, први ред, слева: Љиљана Петковић (супруга покојног Аце), Драган и Милијана Тодоровић, Стамен Илијев Цале (покојни Аца био му венчани кум), Мирјана Зарић и други ред, слева: Милан Зарић Зајка (и њему Аца био венчани кум), покојни Александар Аца Петковић и Миша и Нада Карић
На прошлогодишњем састајању „Старо друштво 1970“ Аци је доделило Повељу за грађанску храброст, са најкраћим могућим образложењем: „јер је увек показивао кураж и храброст за опште добро“. Наиме, уз редовне аутомеханичарске послове (у „Црвеној застави“ у Крагујевцу и сервису у близини језера Очаге, код Лазаревца) и шнајдерски занат (са родитељима Олгом и Слободаном проводио је летње месеце на Корчули, продајући туристима из целог света текстилну галантерију домаће производње из срца Шумадије) Аца је стално показивао склоности и за друштвено ангажовање.
Остаће упамћено да је Аца био први председник групе грађана, коју је формирао ради учешћа на првим вишестраначким изборима у Србији децембра 1990. године, када је његова група грађана подржала кандидатуру потписника овог текста, за народног посланика, од стране Српске народне обнове Мирка Јовића и Групе грађана Александра Аце Петковића (у тој групи грађана била је и већина у данашњем „Старом друштву 1970“).
Промоција програма народног посланика у Дому омладине, децембра 1990. године, слева: Драгиша Јакшић, председник СНО у Аранђеловцу, Драган Тодоровић и Александар Аца Петковић, председник Групе грађана
Уочи и после (демократских) промена октобра 2000. године Александар Петковић (уз неизбежни део „Старог друштва 1970“) био је активан у Новој демократији Душана Михајловића. Изабран је и за одборника Скупштине општине Аранђеловац (заједно са пок. Миланом Стевановићем и Љиљаном Ћировић, а чланови Општинског већа били су Ацин кум Стамен Цале Илијев и пок. Милинко Симићевић – у име Нове демократије Аранђеловца, чији је председник био потписник ових редова). Поборник правде и истине, срчано и упорно је бранио своје ставове, увек спреман за полемику о свим друштвено актуелним темама.
Чак и када је Ацу болест увелико освојила, дошао је 19. јуна прошле године у центар његовог Аранђеловца да потпише петицију с називом „За спас Венчаца и парка Буковичке бање“, коју је организовала Уједињена опозиција Аранђеловца. А овај опроштајни текст почели смо фотографијом нашег Аце баш док је потписивао петицију. Обавеза више за све нас да истрајемо не само у очувању природних вредности које имамо у аранђеловачкој општини, него да никада и ни пред киме, ко чини неправду, не устукнемо.