еС
Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени суд, невиђеном брзином (за око два месеца) одбио 12. јануара Тодоровићеву жалбу и потврдио првостепену пресуду Основног суда у Аранђеловцу од 2. октобра прошле године, којом је одбијена Тодоровићева прва, од укупно две тужбе против Радовића.

Иако је законом предвиђен деветомесечни рок за одлучивање, а у пракси се на пресуде другостепеног органа чека и по две-три године, овог пута Апелациони суд је експресно поступио. Наиме, после само два месеца (Тодоровић је жалбу поднео 10. новембра прошле године, а судска такса на жалбу је уплаћена 23. новембра лане), 12. јануара, другостепени орган је одлучио да на ванредној седници СО Аранђеловац, 11. јула 2018. године, Бојан Радовић није причинио увреде, нити повредио част и лични и пословни углед Драгана Тодоровића. Великом брзином у потврђивању првостепене пресуде, која је била у корист Бојана Радовића, односно којом је одбијена Тодоровићева тужба,

Упркос томе што је и сам Апелациони суд констатовао у својој пресуди да је Радовићев говор 11. јула 2018. године „због кога се тужилац осећао увређеним, садржао посредне наводе „увијене природе“, ипак се Радовић извукао „као мастан реп“ и није обавезан да надокнади никакву нематеријалну штету због речи којима је на увредљив начин говорио о директору хотела „Извор“, односно о Тодоровићу.

Дакле, Апелациони суд у Крагујевцу је огољено демонстрирао „независност судства“ од извршне власти, чијим представницима дозвољава да на „увијен“ начин клевећу и вређају грађане. А колики је Радовић „мајстор“ за „увијено“ (боље рећи неискрено, дволично, перфидно, притворно и лицемерно) понашање и приказивање себе као великог „невинашцета и жртве“ само њему знаних политичких непријатеља, Аранђеловчанима је добро познато.

Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, од 12. јануара ове године

Међу Радовићевим непријатељима је и, јавно проказан у његовом допису Основном суду у Аранђеловцу од 17. септембра 2020. године, управо Драган Тодоровић, чији текстови на овом порталу зраче „непријатељским ставом према мени и општини Аранђеловац као институцији“, како је навео Радовић. Сматрајући да га је председник општине на тај начин окарактерисао као „државног непријатеља“ Тодоровић је поднео 10. новембра 2020. године, нову тужбу за увреду.

После експресног финиша судског поступка по првој тужби (и из те брзине је олако видљива пристрасност суда према носиоцу извршене власти, оличене у Радовићу) Тодоровић је после првостепене пресуде (којом је, опет, одбијена тужба) и подношења жалбе Апелационом суду у Крагујевцу, одлучио да повуче ту жалбу.

Наиме, више је него очигледно да би крагујевачки Апелациони суд поступио исто и по другој Тодоровићевој тужби, па је јуче Основном суду у Аранђеловцу достављена и његова изјава о повлачењу жалбе.

Изјава Драгана Тодоровића о повлачењу жалбе, достављена Основном суду у Аранђеловцу 3. фебруара 2022. године

Тако је после 1.266 дана, у четвртој години спора, окончан први Тодоровићев судски поступак против Радовића (после промене четири судије и доношења пресуде 15. маја 2019. године, од стране судије Надежде Симић, против које је Бојан Радовић поднео дисциплинску пријаву Високом савету судства Републике Србије – видећемо и колико ће тај суд бити „независан“?). После 15 месеци биће окончан и други судски спор због Радовићевих речи о „непријатељском“ деловању Драгана Тодоровића против председника општине и „општине као институције“. Како другачије, него у корист председника општине, од којег зента судство.

Радовић је ослобођен плаћања било каквих финансијских средстава, док ће Тодоровић морати да плати све парничне трошкове, као и судске таксе на пресуде и жалбе. –Морао сам да подигнем банкарски кредит да бих исплатио све судске дажбине, а једина светла тачка је то што ће сви грађани, којима буде угрожена слобода изражавања, односно који се буду нашли на удару извршне власти, моћи у будућности да користе ову пресуду Апелационог суда. Наиме, у образложењу те пресуде је наведено како „треба заштити право на слободу изражавања“ Бојана Радовића (уз позивање на став 1. и 2. члана 46. Устава Републике Србије), а ваљда ће то исто важити и за будуће случајеве, кад представници извршне власти буду тужили грађане због својих ставова и критика против председника општине и свих других јавних функционера. Иначе, против пресуде Апелациог суда користићу све правне могућности, од подношења жалбе Уставном суду Републике Србије до обраћања Међународном суду за људска права у Стразбуру – рекао нам је мр Драган Тодоровић.