АТ
Дочекаше Аранђеловчани и то чудо – да предлажу пројекте који могу (уколико то локална власт буде хтела) да буду финансирани из општинског буџета у 2023. години.
Позив је објављен на званичном сајту општине Аранђеловац 29. јула, а рок за предлагање пројеката је од 1 – 15. августа. Дакле, ексклузивно право на предлагање пројеката више немају само општински челници, а да ли ће и колико пројеката грађана и њихових удружења бити и прихваћено, ради реализације у идућој години, сазнаћемо већ за три-четири месеца.
Представници Удружења „Павле Бакић“ су јуче упутили пројекат у електронској форми и данас је од начелнице финансија Марине Ивановић на мејл Бакићеваца приспела и потврда пријема (експедитивно, за сваку похвалу).
Бакићевци су предложили четири пројекта: „Израда урбанистичког планског акта за Букуљу и Венчац“, „Израда пројекта за изградњу објекта за децу са посебним потребама у Аранђеловцу“, „Израда Стратегије развоја културе општине Аранђеловац од 2023 – 2033. године“ и „Оснивање Центра за изучавање традиције, народног живота и обичаја „Брезовац“.



Предлог четири пројекта аранђеловачког Удружења „Павле Бакић“, од 8. августа 2022. године
Идеју за пројекат с називом „Израда Стратегије развоја културе општине Аранђеловац од 2023 – 2033. године“ Бакићевци су добили читањем два документа која су пре десет година урадиле тадашње студенткиње из Аранђеловца Невена Десивојевић и Неда Шорак, уз подршку професорки др Весне Ђукић и др Милене Драгићевић Шешић.
Стратешка анализа културног система општине Аранђеловац, од фебруара 2012. године
Тадашње студенткиње Факултета драмскихуметности у Београду (за Невену Десивојевић чуло се већ и у свету, поготово после светске промоције њеног филма „Напољу цветају наранџе“, чија је премијера била 2019. у Лисабону, а до сада је приказан на више од 20 еминентних фестивала широм света) урадиле су и „Стратешки план за развој културе у општини Аранђеловац“ марта 2012. године.
Стратешки план за развој културе у општини Аранђеловац, од марта 2012. године
Нажалост, оба документа која су први пут систематски, научно заснованом методологијом, обрадила стање у култури на подручју аранђеловачке општине, остала су да чаме у фиокама „надлежних“, којима одговара понашање по отрцаној флоскули „не таласај“.
Објављени позив општине Аранђеловац је прилика да се бар мало усталаса наша чаршија (која је до пре три и по деценије била барабар-културна сила са београдском метрополом), па и разбуде успавани посленици у култури. Колико ће „угледника“ пожелети да предлагањем пројеката за следећу годину изађу на јавну сцену из својих комформистичких одаја ускоро ћемо сазнати.
