еС
После решења општине Аранђеловац од 29. јула „Буковичка бања Стублина“ поднела после само 33 дана захтев за добијање сагласности на студију процене утицаја на животну средину радова на „Шумадији“ и изградњи новог хотела у парку Буковичке бање.

Обавештење од 19. септембра, објављено на званичном сајту општине Аранђеловац

Могли су за само месец дана у крагујевачком Предузећу за планирање, пројектовање и екологију „Ecologica urbo“ да ураде „Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат: реконструкција и доградња хотела „Шумадија“, на кп бр. 1934/5 КО Аранђеловац, у делу парка Буковичке бање у Аранђеловцу, јер је све сагласности општина Аранђеловац обезбедила већ у априлу и мају. Све би било завшено у јуну, да после општинског огласа од 11. јула није било реаговања јавности (од изгледа „Шумадије“ и новог хотела до критика због укњижбе приватне својине од стране „ББ Стублине“ на 166 ари парка, на који није враћена заштита споменика природе). Како би „смирили чаршијске духове“ (које су годинама распламсавали да би 2018. године добили од „Очистимо Аранђеловац“ 3.992 потписа „антипротивних“ грађана, што им је то онда одговарало - због елиминисања претходне инвестиције) општинска врхушка проценила је 29. јула да је, ипак, потребна израда студије, као финалне претходнице грађевинској дозволи.

https://www.ekapija.com/news/3845851/projekat-rekonstrukcije-hotela-sumadija-u-arandjelovcu-na-zelenoj-proveri

Студија је са свих 218 страна текста и прилога на расправи, илити јавном увиду, до 10. октобра.

Студија процене утицаја на животну средину за пројекат: реконструкција и доградња хотела „Шумадија“, на кп бр. 1934/5 КО Аранђеловац, у делу парка Буковичке бање у Аранђеловцу

У студији пажњу привлачи решење Завода за заштиту природе Србије, од 29. априла (урађено на основу захтева општине Аранђеловац од 15. априла) у коме нема ни речи о враћању заштите споменика природе на целој површини парка Буковичке бање (па и на делу од 166 ари, или 1,66 хектара).

Решење Завода за заштиту природе Србије, од 29. априла 2022. године

Управо су представници Завода за заштиту природе Србије само десет дана пре него што су написали решење од 29. априла – обавестили 19. априла архитекту Слађану Миловановић, у вези „враћања заштите Парка Буковичке бање у Аранђеловцу као Споменика природе II категорије, од великог значаја, у пуној површини парка од 21,67 ха“ на следећи начин: „С обзиром на то да је седам година протекло од изузимања дела заштите Уредбом о изменама Уредбе о проглашењу Споменика природе „Парк Буковичке Бање“, Завод ће наредним Планом за заштиту природних добара за 2023. годину предвидети активности по вашој иницијативи“.

Допис Завода за заштиту природе Србије архитекти Слађани Миловановић 19. априла 2022. године

Како ли су то у Заводу за заштиту природе Србије за само десет дана „заборавили“ да су најавили враћање заштите током 2023. године у целом парку Буковичке бање, те у решењу урађеном на тражење општинске власти ни једном речју то нису поменули.

Не „праве се луди“, што би народ рекао, само у том, већ слично поступају и у Заводу за заштиту споменика културе, који су од ригидних захтева (према њиховом решењу број: 54-02/1, од 2. марта 2017. године) о „очувању изворног изгледа архитектуре“ на „Шумадији“ догурали 28. априла ове године чак до тога да је могуће „извршити одређене измене на фасади, које неће угрозити аутентичан изглед и амбијенталну вредност хотела „Шумадија“, као на пример измене на фасади на нивоу приземља и то укидање парапетних зидова испод прозорских отвора на сва четири изгледа објекта, али да се не мења позиција отвора на фасади“. Прилично неписмено „стручњаци“ крагујевачког завода хтели су, изгледа, да кажу како претварање прозора у врата, и то на све четири стране „Шумадије“ не представља никакву измену на фасади!

Преврћу се и кости у гробу пројектанта „Шумадије“ (грађене од 1937-1939) дворског архитекте Краљевине Југославије Гојка Тодића (1896, Босанска Градишка – 1944, Београд). Страдао је, највероватније (јер се не зна гроб ни Гојку Тодићу, ни његовој породици) од партизана и комунистичких власти, некако у ово време 1944. године у Београду. Баш кад су и многи, голобради, тек мобилисани четници побијени у „Старом здању“ 19. септембра (а трајала је одмазда „ослободилаца“ и наредних дана) 1944. године.

Ситуациони план арх. Гојка Тодића, од јануара 1937. године (из књиге Драгана Тодоровића „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената“, „Стварност“, 2019, страна 24

Општина Аранђеловац баш 19. септембра ове године (чудне ли симболике на страдање у „Старом здању“ од пре 78 година) позва „заинтересовану јавност“, не само града под Букуљом, да каже своје мишљење о нареченој студији. Не знајући да тиме , несвесно и невољно, „казују“ и о упропашћавању културног наслеђа архитекте Тодића, коме нико у овој чаршији није нашао за сходно ни име да помене. Какви ми, таква и дешавања у нама и око нас.