еС
Освећењу и ломљењу славског колача присуствовали су чланови и симпатизери Удружења „Павле Бакић“, које постоји већ 15 година у Аранђеловцу, као и истраживачи археолошког локалитета „Дворине“ са стручним руководиоцима Дејаном Радичевићем, са Одељења археологије Филозофског факултета у Београду, и Владаном Миливојевићем, историчаром-археологом Народног музеја у Аранђеловцу.
Детаљ са данашњег славског окупљања на Дворинама
После благослова бањанског свештеника Милоша Маринковића одјекнуле су и старе српске славске песме, које су, онако из душе, певали Бранка Максимовић, заменик председника Управног одбора, и Владета Коларевић, председник Скупштине Удружења „Павле Бакић“.
Слева: Светозар Николић, Бранка Максимовић и Владета Коларевић
Осим тужних разговора о злехудој судбини Венчаца, и Бранкиној и Владетиној борби за заштиту планине Венчац од прекомерне и неконтролисане експлоатације мермера (организоване активности почеле су крајем прошлог века, а 2000. године прикупљена је и прва петиција од скоро 500 Брезовчана, који су тражили да тополски „Неметали“ престану минирање у копу „Сенове Лазине“, у чему су и успели) Бранка је прочитала и песму „Слава на Дворинама“, јуче срочену за данашње славско окупљање.
Рукопис песме „Слава на Дворинама“ Бранке Максимовић
Четрнаесторо одборника опозиционих странака у Скупштини општине Аранђеловац (Далиборка Трифуновић, Јелена Миљковић, Светлана Ранчић, Надежда Прековић, др Немања Зечевић, Милан Швабић, Благоје Грковић, Ненад Миливојевић, Радиша Павловић, Александар Мирковић, Душан Гавриловић, др Огњен Зечевић, Слободан Јаредић и Дејан Јовановић) добили су, као знак захвалности „за савесно о храбро ангажовање у заштити Венчаца и помоћ мештанима Бање и Брезовца“, од Драгана Тодоровића, председника Управног одбора Удружења „Павле Бакић“, почасне чланске карте и годишњак „Бакићевац“, који је објављен 2015. године.
Одборници опозиције у аранђеловачкој скупштини разговарали о резултатима истраживања на археолошком локалитету Дворине са Владаном Миливојевићем, историчаром-археологом Народног музеја у Аранђеловцу
Почасне чланске карте уручене су и мештанима Бање, који су се ове године одважили да представљају своје незадовољне комшије: Александру Секулићу (због ангажовања у обуздавању неконтролисане експлоатације мермера и прекомерног минирања у каменолому „Виногради/Кречана“) и Ранку Радуловићу (који је први јавно протестовао због смрада из пречистача отпадних вода).
Док су Бакићевци на редовној годишњој скупштини дебатовали о раду удружења у протеклој години и плановима за наредни период - уз потврђивање одлука Управног одбора о предлагању недавно преминулог проф. др Раденка Лазаревића, чувеног спелеолога захваљујући коме је истражена и пећина Рисовача, за награду СО Аранђеловац „26. јул“ (Бакићевци предлог подносе заједно са Удружењем „Радник није роб“), као и утемељењу књижевне награде „Венчачки коњаник“ – било је и занимљивих сусрета на Дворинама.
Слева:Радослав Андрић, истраживач на археолошком налазишту Дворине, и Саша Стошић, обућар-секретар Удружења „Радник није роб“
Забележили смо занимљив сусрет Радослава Андрића, из Загорице у тополској општини, који на локалитету Дворине обавља помоћне послове археолошког истраживања, и Саше Стошића, обућара и секретара аранђеловачког удружења „Радник није роб“. Наиме, после неколико размењених реченица Стошић је сазнао да је некадашњи обућар Павле, деда Радослава Андрића, био власник половине куће у којој Стошић годинама обавља обућарски посао. Размењени су телефони, договорени сусрети и будућа сарадња.
Бакићевци су разматрали и ефекте поднетих кривичних пријава у протекле четири године (због каменовања куће Владете Коларевића 2018. године после критичких речи о урушавању Венчаца на трибину у Аранђеловцу, због уништавања Венчаца и животне средине у околним селима, неорганизовања избора за савете у месним заједницама...) и закључили да је потребно тражити враћање старог назива манастира („Брезовац“, а не „Венчац“, како је недавно написано и на иформативним таблама), као и ранијег назива градског трга (Гагићев венац, уместо ДОС-овског уопштеног назива „Венац слободе“ од 2000. године), уз потребу ревизије додељених назива улица у селима на подручју аранђеловачке општине (елиминисати дуплиране називе, уз додељивање назива личностима из локалних средина, које су заслужне за развој одређених села и општине Аранђеловац).
Бакићевци су показали да мисле о будућности свог удружења, па су на данашњој скупштини одлучили да у чланство приме најмлађе чланове: Светозара Николића из Аранђеловца (са родитељима Весном, која је Бакићевце данас почастила правом српском гибаницом, и Дејаном), као и Младена и Матеу Стевановића из Брезовца (са родитељима Невенком и Бојаном), који ће окупљати своје вршњаке и заменити садашње руководство Удружења „Павле Бакић“ чим постану пунолетни, за седам-осам година.
Слева: Младен Стевановић, Драган Тодоровић, Светозар Николић и Матеа Стевановић
-Сигуран сам да ће Светозар, Матеа и Младен, који су данас присутнима на Дворинама показали своје рецитаторске способности и приврженост традицији и култури српског народа, бити бољи руководиоци удружења од нас и да ће успети да изграде средњовековни град Павла Бакића на Венчацу, на коме ће се увести ред у експлоатацију мермера и развој туризма и пољопривреде – рекао нам је Владета Коларевић, председник Скупштине Удружења „Павле Бакић“.
Ево шта су на данашњем догађају на Дворинама забележили новинарка Телевизије "Сунце" Зорица Павловић и сниматељ Вељко Ивковић:
https://www.youtube.com/watch?v=FuJYEI5JQ70
Извор: РТВ "Сунце" Аранђеловац, YouTube, преузето 12. јула 2022. године