ДТ

Дешавања у вези прве рударска бушотине у Вукасовцима, у близини језера на Букуљи, у духу су реченице „Буши, хахаха!“.

Додуше, овде није реч о снимању филма, већ стварном животу. Ипак, много тога подсећа на „Ко то тамо пева“. Не само због пролећа (оног 41. и данашњег), већ због својеврсног театра апсурда у коме живимо. Углавном као статисти, којима још није припала рола са: „Буши, хахаха!“

У три претходна текста на нашем порталу писали смо о рударској бушотини, коју је „неко“ крајем марта (па и 27. марта, али не 41) формирао у Вукасовцима, у близини акумулационог језера (из којег Аранђеловчани пију воду) истражну бушотину. Како Вам, драги читаоци, не бисмо препричавали садржај објављених прилога предлажемо Вам да кликнете на следеће линкове:
„Ко шта буши по Вукасовцима?“ од 1. априла 2024. године 

https://www.stvarnost.rs/aktuelno/ko-i-sta-busi-po-vukasovcima

„У Вукасовцима бушили Лозничани?“ од 14. априла 2024. године 

https://www.stvarnost.rs/aktuelno/u-vukasovcima-busili-loznicani

и „Бугари и Италијани буше у Вукасовцима“ од 20. априла 2024. године 

https://www.stvarnost.rs/aktuelno/bugari-i-italijani-buse-u-vukasovcima

Новинари и сарадници Интернет портала Е СТВАРНОСТ су у протеклих месец дана обавили бројне разговоре са званичним и незваничним изворима информација и прикупили меродавна документа, која указују да је пре два месеца урађена само прва, од одобрених 12 бушотина за истраживање керамичких глина до 2025. године.

Наиме, Привредном друштву BALKAN SAND AND CLAY DOO BEOGRAD Министарство рударства и енергетике одобрило је решењем број: 000253053 2023, од 10. јануара 2024. године, „извођење примењених геолошких истраживања керамичких глина на локалитету Капетаново на истражном простору 2598“, чија је површина 1,55 км2. У овом решењу је под тачком 7. образложења написано и следеће: „Уз захтев је достављена следећа документација... 7. Информација о локаццији издата од Општинске управе Општине Аранђеловац, Одељења за имовинско-правне односе, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне послове бр. 350-350-21/23-05 од 10.07.2023. године“!

Упркос томе Општина Аранђеловац нас је обавестила 12. априла да „не поседују тражене информације“, а Јавно комунално предузеће „Букуља“ (које снабдева Аранђеловчане водом за пиће из акумулације на Букуљи, која се налази у сливу реке „Велика Букуља“, у чијој близини је и формирана прва бушотина, на „Путу љубави“ од Црвене баре према Вукасовцима) да „нема сазнања о поменутој бушотини“.

Одговор ЈКП „Букуља“ Аранђеловац, од 26. априла 2024. године

Да све буде по систему; „Буши, хахаха!“ постарали су се и „заштитари“ – Завод за заштиту природе Србије у Београду и Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу.
У Заводу за заштиту споменика природе Србије су написали, између осталог, да се „предметно подручје не налази унутар заштићеног подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, не налази се у просторном обухвату еколошке мреже Републике Србије , а ни у простору евидентираних природних добара. Такође, не налази се у Инвентару објеката геонаслеђа Србије (2005, 2008)“. Нису ни једном речју поменули да се уз локалитет „Капетаново“ налази и акумулационо језеро за снабдевање грађана општине Аранђеловац питком водом, али су се „побринули“ да је радове потребно изводити „на удаљености од најмање 300 м у пречнику од појединачних стабала, стубова или објеката на којима се уоче гнезда птица грабљивица пречника 50 цм и већа, у периоду гнежђења од 15. марта до 15. јула“. Дакле, „заштитари“ штите гнезда птица грабљивица, а ни не поменуше интерес грађана за обезбеђивањем питке воде. Од београдског завода ништа ново, јер знамо како су „певали“ о заштити парка Буковичке бање према ранијем, а како према садашњем инвеститору на реконструкцији „Шумадије“ и изградњи новог хотела у парку Буковичке бање (све што раније није могло, сад је више него пожељно, а прошлогодишња најава враћања заштите споменика природе на целом парку остала је само мртво слово на папиру, као и потписи 3992 Аранђеловчана ради спречавања „цепања парка“, које су представници неформалне групе грађана „Очистимо Аранђеловац“ 1. јуна 2018. године предали председнику општине, код кога и данас све то чами у фиоци).

Документа Завода за заштиту природе Србије - мишљење од 28. септембра 2023. године и решење од 6. октобра 2022. године

Шаблонске сагласности, уз исправљање „техничке грешке“, написали су и у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу (памтимо их по „жмурењу“ због измена изгледа фасаде „Шумадије“, а још и више по „изнуђеном истраживању“ локалитета – некрополе Старих Римљана на врху Венчаца, када су експлоататори Венчаца уништили најмање 80 одсто изузетно значајног локалитета, који је могао да буде уписан на листу светских културних добара, али је после вађења 65 скелета и свих понађених предмета предат „носиоцима права експлоатације“ на дефинитивно уништавање. Плашимо се да тако не прође и „Мали врх“ на Венчацу, који никако да добије статус заштићеног културног добра – ваљда не чекају да нестане у подлози будућег пута „Вожд Карађорђе“?). А то што су написали да је локалитет „Капетаново“ у „подножју планине Букуље“ („Капетаново“ је ближе врху него ли подножју Букуље), само утемељује мото целе ове невеселе приче: „Буши, хахаха!“

Решења Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, од 27. октобра 2022. године и 23. октобра 2023. године

У „Пројекту примењених геолошких истраживања керамичких глина на локалитету Капетаново код Аранђеловца 2023-2025“ (који објављујемо у целини и предлажемо Вам да све прочитате, јер претпостављамо да би у случају проналаска већих количина керамичких глина у близини акумулације на Букуљи – експлоатација керамичке глине могла да утиче и на статитку водотока и језера, а вероватно и на неке друге параметре, за шта су меродавни стручњаци који се у Аранђеловцу до сада на ту тему нису огласили) написано је и како је „пре отпочињања реализације овог пројекта неопходан обилазак терена и не само разговора, већ по могућности постизање писаних договора са локалном-општинском управом, привредним субјектима и локалним становништвом“!

Израду пројекта панчевачке „Јантар групе“, од септембра 2023. године, финасирало је Привредно друштво Balkan Sand and Clay“ d. o. o. Beograd

Рајко Матић, који је 26 година председник Месне заједнице Вукасовци, јасно и одлучно нам је рекао да га нико није обавести о тим истражним радовима. Управа Општине Аранђеловац и ЈКП „Букуља“ су нас обавестили да „немају сазнања о поменутој бушотини“.

У наставку нашег истраживања о истражним бушењима на Букуљи поново ћемо се обратити представницима Општине Аранђеловац и њиховој „ћерка-фирми“ ЈКП „Букуљи“, уз достављање линка за овај текст, како би, коначно, добили „сазнања о поменутој бушотини“. Бар да не будемо затечени епилогом филма „Ко то тамо пева“, кад ни „Буши, хахаха!“ није више било смешно.