еС
Кад Венчац постане „равна плоча“ експонати, попут ове старе дробилице камена, могли би да буду део музејске поставке с називом „Како је нестала планина Венчац?“
-Свакога дана, осим недељом, са лежишта „Виногради“, а и са других врхова Венчаца у близини, поред наших кућа протутњи 140 до 200 камиона, који превозе по 40 тона камена уситњеног у дробилицама капацитета по 250 тона на сат – углас нам рекоше мештани Бање Александар Секулић и Зоран Раденовић, чије су куће на стотинак метара од каменолома „Беаза“.
То практично значи како четири дробилице само у једном сату имају капацитет да камене громаде претворе у ризлу одређене гранулације од хиљаду тона. Нека просечно из каменолома „Виногради“ (некадашња „Кречана“), а и других у суседству са мањим количинама, током дана на градилишта путева широм Србије оде и 170 камиона у просеку, то је дневна количина од 6.800 тона. За месец дана 204.000 тона, за годину дана скоро два и по милиона тона! Па, још кад свих осталих десетак каменолома проради пуним капацитетима (на пример, са изградњом државног пута „Вожд Карађорђе“ – подсетимо се само камионских колона кроз Аранђеловац, према Лазаревцу, кад је грађен „Милош Велики“, који је пре три године, баш на данашњи дан, и завршен), годишње Венчац може да буде „олакшан“ за око 20 милиона тона. Према таквом сценарију за четири године (укупне резерве камена на Венчаца су процењене на 84 милиона тона) планина би могла стварно и да постане равна плоча - за музејске експонате будуће изложбе „Како је нестао Венчац?“ Док сви буду учили како нешто настаје, ми ћемо показивати будућим генерацијама како је велика и моћна планина, с непроцењивим белим мермерним благом, нестала!
Од Министарства рударства и енергетике добили смо обавештење (написано 9. августа ове године под бројем: 011-00-116/2022-02) да „рок важења решења којим се одобрава експлоатација односи се на рок коришћења минералних сировина. Имајући у виду да се исте не могу користити пре добијања одобрења за извођење рударских радова, рок практично почиње да тече од тог тренутка, односно од дана пријема решења којим се извођење радова одобрава. Одобрење за извођење радова привредном друштву „Беаз плус“ ДОО издато је 24.04.2008. године“. Дакле, нови власници „Беаза“, београдска компанија „Ц&ЦЛ“, могу да одвозе камен са Венчаца по затеченим решењима министарства све до 24. априла наредне године. Међутим, количине које имају право да експлоатишу лимитиране су на 100.000 тона годишње, а судећи по интерним евиденцијама мештана Бање та дозвољена годишња количина камена са Венчаца сад заврши у подлогама путева за пола месеца!
Извод из решења, експлоатационе дозволе, Министарства рударства и енергетике од 28. маја 2007. године
Како нигде не постоји вага за мерење утовареног терета на камионе остаје нам само да крајем године видимо колику ће „Беаз“ да пријави количину камена за плаћање рудне ренте, која износи око пола евра за тону мермера и четвртину евра за грађевински камен. Чак и кад би сви власници каменолома авансно уплатили накнаду за 84 милиона тона (колико укупно има камена на Венчацу) добили би укупан износ од 20 милиона евра, од којих би општини припало 40 одсто или осам милиона евра (тек половина годишњег буџета). Отприлике би општина Аранђеловац од целог Венчаца добила таман толико да поправи девастиране путеве и улице којима су се кретали камиони. Појео ћар вајду, што би рекао наш народ!
Иначе, после експлоатационе дозволе „Беаз“ је добио решење о одобравању извођења грађевинских радова (о чему нас је недавно обавестило министарство) 24. априла 2008. године, тако да нови власници могу легално (количине су „друго питање“) да ваде камен са Венчаца до 24. априла следеће године. Од министарства смо добили и решење о одобреним геолошким истраживањима, које представља увертиру за добијање новог решења о екплоатационим правима (увећаним, највероватније, јер су за нове власнике годишње количине од 100.000 тона очигледно недовољне).
Решење Министарства рударства и енергетике о одобреним геолошким истраживањима, без утврђених количина, од 24. марта ове године
Општинске власти су се до сада „вадиле“ како немају ништа са дозволама, условима, количинама и контролом вађења камена, али тако не пише ни у прописима, ни у актима које је усвојила управо општина Аранђеловац. На иницијативу 14 одборника опозиције на седници СО Аранђеловац одржаној 4. јула (чудном симболиком, на некадашњи Дан борца, када је куражно иступио и председник општине рекавши како је „доста черупања Венчаца“!, тако да је бар то вредело петочасовног чекања 20-ак грађана, док није тема Венчаца дошла на дневни ред) основана је Радна група за очување и заштиту планине Венчац. Одбор је имао први састанак 29. јула, а за сутра, на Преображење (опет симболика – можда се стварно и преобрази досадашњи инертан однос локалне власти према „черупању Венчаца“) је заказано ново окупљање седмочлане радне групе.
Подсетимо, председница Радне групе за очување и заштиту планине Венчац Десанка Миланов, одбила је 2. августа (ето, баш на Светог Илију) предлог мештана Бање и Брезовца и Удружења „Павле Бакић“ (достављен на општинску писарницу 29. јула, баш кад је Радна група имала прво окупљање) да њих укупно седморо разговара са седмочланим одбором о (не) приликама на Венчацу уз образложење да је то - „притисак на радну групу“.
Сведочењу о страдању Венчаца овог лета Господњег највише је придонело 14 одборника опозиције, о чему су осим нашег портала извештавали Телевизија „Сунце“, ТВ Н1, Нова С, а позитивно изненађење приредила је јуче и „Политика“.
„Политика“, 17. август 2022. године, страна 13, текст Весне Проковић, дописника „Политике“ из Аранђеловца „Муке становника под мермерном планином“
Не буду ли превладала „позитивна изненађења“ и у наредном периоду, бар што се тиче стварања услова за одрживо коришћење венчачких ресурса (зашто је, између осталог, направљен „Бекамент“ ако ће цео Венчац да оде у подлоге за путеве?) вишеструку штету (списак је подугачак, без имало оптимизма) претрпеће сви становници општине Аранђеловац.