ДТ
У основном суду у Аранђеловцу поступајућа судија Надежда Симић одржала друго рочиште по тужби Саше Стошића против државе Србије за накнаду штете настале повредом права на правично суђење и довођење у положај сличан ропском положају.
Обућар Сале (који је недавно добио и сертификат за стари опанчарски занат од Министарства привреде) одлучио је после прошлогодишњих протеста (са и без букагија на ногама и ланцима у рукама, а лане је на Ускрс са крстом преко рамена прошетао и главном аранђеловачком улицом) на којима је сведочио о неисплаћеним зарадама некадашњим радницима бројних аранђеловачких предузећа опљачканих упоступцима приватизације, да правду потражи на суду. По Стошићевој тужби, од 30. августа прошле године, прво рочиште било је одржано 28. марта само у Стошићевом присуству (и потписника овог текста), јер се као представник тужене Србије из Државног правобранилаштва нико није појавио. Стошић је поднео приговор на дуго чекање за ново рочиште заказано за 3. август, па је одређен нови термин 16. мај. Данас је одржано и то рочиште, али опет без представника Државног правобранилаштва.
Према речима судије Надежде Симић данас је окончано припремно рочиште, а главни претрес биће настављен 17. августа у Основном суду у Аранђеловцу. Тад ће бити саслушан Саша Стошић, који је одмах најавио да ће поднети приговор због дугог рока за ново рочиште. Да ли ће аранђеловачки суд и овог пута услишити Сашино тражење за што скоријим рочиштем, који једва чека да у вези сопствених неисплаћених зарада каже све што има, ускоро ћемо сазнати.
О ропству у Уставу Републике Србије
После симболичног указивања на постојање ропства („јер шта је друго неисплаћивање рударских зарада, поштено зарађених, још далеке 2005. године, него принудна експлоатација или ропство“ – стално говори Стошић) сад је Сале обућар одлучио да потражи правду на суду. Највише је киван на судију Милана Бабића који је Стошићев, споразум закључен са директором „Шамот-Рудник“ ДОО 15. августа 2005. о исплати зарада у износу од 113.744,89 динара, својим решењем од 14. маја 2012. године сматрао веродостојном исправом да би својим новим решењем после три године, 7. маја 2015. године „утврдио“ супротно.
Решење судије Милана Бабића од 7. маја 2015. године
Иначе, два месеца пре овог решења Стошић је 10. марта 2015. године поднео предлог за промену предмета извршења. Рачуни Привредног друштва „Шамот Рудник“ били су у блокади, па је сматрао да ће на тај начин пре доћи до „заробљених зарада“ продајом покретних ствари извршног дужника: „камиона, радних машина, булодожера и виљушкара, као и других покретних ствари код дужника или трећих лица“.
Међутим, и тај Стошићев предлог је остао нереализован, а судија Бабић је одбио 25. јуна 2015. године и његов приговор на решење од 7. маја 2015. године „као недозвољен“. Упорног Сашу обућара то је подстакло да се поново обрати Основном суду у Аранђеловцу ради отклањања неправилности приликом доношења решења од 7. маја 2015. године. Судија Петар Богићевић је усвојио захтев за отклањање неправилности и ставио „ван снаге решење Основног суда у Аранђеловцу Ив. бр. 4379/12 од 7.05.2015. године“. 
Решење Основног суда у Аранђеловцу, од 25. октобра 2016. године
Овим решењем судија Богићевић је, истовремено, обуставио „поступак извршења у овој правној ствари“, јер је у међувремену, 27. јула 2015. године, за тадашњег извршног дужника „Шамот-Рудник“ отворен стечајни поступак решењем Привредног суда у Крагујевцу. Од тада је прошло скоро седам година, а од споразума о исплати зарада целих седамнаест година.
У жељи да што пре суду каже све што зна и што му је на души Стошић не може да ишчека прилику да прозове све учеснике у бројним заврзламама, од директора и синдикалних послушника до судија и тужилаца, којима се по ко зна колико пута обраћао тражећи правду за радничку муку. Данас је Сале обућар на рочиште донео две пуне торбе разноразних дописа, а колика ће тек архива настати на овом „путу (не)правде“?