еС
После текста „И Трамп ће се бавити афером СОКО у Аранђеловцу“, који смо објавили на нашем порталу 13. новембра, добили смо и обавештење од Зорана Радовановића, потпредседника аранђеловачких сокола.
Ево и текста тог обавештења:
„Соколско друштво – Аранђеловац по свој прилици још дуго неће почети са радом, јер је одлука о принудном исељењу реализована 15. новембра, с тим да ће сав инвентар Соколског друштва затечен у просторији Соколане бити измештен у другу адекватну просторију - када се за то стекну услови.
То могуће решење је предложило и Соколско друштво у допису ОПШТИНСКОМ ВЕЋУ дел. бр. 02/24, од 25.4.2024. године које вероватно није ни разматрано, јер Соколско друштво није добило никакав одговор. Сви постојећи трошкови недавног извршења су могли да буду избегнути и тако би уштеђен и новац из буџета општине, одакле се финансира и Соколско друштво.
Струја је Соколском друштву бесправно и својевољно исечена од стране директора музичке школе Бранка Николића, без икакве реакције Скупштине Општине и њених челних људи. Тај срамни чин се десио 13.5.2023. године и ником ништа. Legalitas regnorum fundamentum (Законитост је темељ државе), а тог темеља, изгледа, код нас нема.
Овакав поступак сечења струје, онемогућавања нормалног рада Соколског друштва, бахатост и бескрпулозност, подсећа нас само на период инквизиције и на период када су нацисти (1938-1939-1940) истеравали соколска друштва из њихових објеката и присвајали их за њихове потребе. Касније су нешто слично радили и комунисти. Све је то била наша прошлост, али нажалост и садашњост.
Такође долазимо до претпоставке да је дотични директор имао саветника и подршку из тих структура или се варамо? Такође нас у сумњу доводи и „нестанак“ документације Центра за Културу баш из периода потписивања уговора. Мало чудно зар не?
У име Соколског друштва у Аранђеловцу овом приликом упућујем извињење бившем директору Музичке школе „Петар Илић“ у Аранђеловцу Ивану Цветковићу на погрешном информисању јавности у допису који је Клуб спортских радника СОКО послао 25.4.2024. године Општинском већу Општине Аранђеловац (овај допис је објављен 13.11.2024. године и на порталу Е СТВАРНОСТ у тексту „И Трамп ће се бавити афером СОКО у Аранђеловцу“) да је поступак Ивана Цветковића разлог губљења документације Центра за културу, што нема везе са истином. Наша је грешка што нисмо проверили информације добијене од извора из Центра за културу, него смо у све речено слепо поверовали. Са Иваном Цветковићем имали смо веома добру сарадњу и пуну његову подршку у нашем раду и коришћењу дотичних просторија.
Дакле, део архивске грађе Центра за Културу је нестао - ко је документа бацио, односно да ли је та архивска грађа намерно склоњена? Пошто је архива од јавног значаја за Аранђеловац, Шумадију и Републику Србију одговорима на ова питања требало би да се позабаве и надлежне државне установе и органи.
Наша је жеља да до оваквих несугласица не долази у нашој општини - па и ако дође да се са пуно обостраног уважавања брзо и ефикасно решавају.
Dixi et salvavi animam meam (Рекох и спасих своју душу)."