Текст и фото: ЂП

Шетам мојом Доњом Трешњевицом и све чешће погледам према Венчацу. Нека туга је у мени због великих рана, које су из дана у дан све веће и веће.

Све ми се некако чини да се ових задњих месец-два белина на смањеним врховима Венчаца некако на брзину увећала. Поготово је већа у односу на снимак који сам урадио за објаву на Интернет порталу „еСтварност“ 6. јула 2019. Или су у страху (за судбину Венчаца) велике очи?

Питам се да ли неко уопште зна колико тона је венчачког мермера завршило у подлогама путева у Србији, па и новог ауто пута Обреновац-Прељина? Чујем на телевизији како говоре о милионима тона камена, вероватно и са Венчаца, уграђеног само у поменути ауто пут. Да ли су фирме које продају камен са Венчаца платиле накнаду за те огромне количине и да ли је општина Аранђеловац имала неке користи од тога?

Предлажем Вашем порталу или Групацији „ЗА СПАС АР“, а посебно Удружењу „Павле Бакић“, чији ми се статутарни циљеви допадају, да се распитате код државних органа о количинама продатог камена са Венчаца и износима плаћених накнада, бар за прошлу и ову годину. Ресурси мермера су народно благо, а не видим да народ – грађани аранђеловачке општине имају неку корист од тога.

Бар да је изграђена путна и комунална инфраструктура у селима око Венчаца или бар да је обављена рекултивација напуштених рудника. Било би лепо и да су уложена средства од плаћених накнада у свеобухватна археолошка истраживања на Дворинама или да је изграђен средњовековни град Павла Бакића... Пуно поздрава свима који прате Ваш портал.