Мирослав Живановић
За оне који боље познају Драгана Тодоровића, враћање јулске награде, највишег општинског признања, није изненађење. Напротив, потврда је његове доследности и представља високо моралан чин.
На жалост, сведоци смо, повамиравања једне, чинило се, давно излизане праксе, да се људи који другачије мисле, политички противници и опоненети поново сврставају у „непријатеље“ (те давно превазиђене, у демократији незамисливе „крилатице“). Нажалост, ова „крилатица“ коришћена од Бојана Радовића, садашњег председника општине, има посебну тежину и смрди на покушај враћања старом једнопартијском времену у којем је важило правило: „Један вођа, једана партија, један народ!
Зашто Бојан Радовић, призива једнопартијско време и зашто нас сараднике овог портала „еСтварност“, уз Драгана Тодоровића, главног и одговорног уредика овог портала, сврстава и нас у „напријатеље аранђловачке општине“ и државе?
Такав модел властодржачког понашања типичан је за не баш популарне чврсторукаше, који би да све дисциплинују, доведу у ред, поштрицају (наравно по њиховој мери) и, што је најважније, заплаше и ућуткају неистомишљенике обележене жигом „непријатеља народа“!
Очигледно, Бојан Радовић је (у двогодишњем дуелу против Драгана Тодоровића) испуцао све аргументе и чињенице. У недостатку јачих доказа, посегао је за језиком прљаве политике. И где ће, шта ће? Вероватно у паници и политичкој неукости, одмах потеже (некада) најтежу политичку дисквалификацију - државног непријатеља! Некада би због овога „падале многе главе“, што би Бојану Радовићу, по свему судећи, одговарало.
На његову велику жалост нас, сараднике портала „еСтварност“, неће заплашити. Уз још пажљивије праћење Радовићеве политике, за коју међу Аранђеловчанима кружи прича о „годинама које су појели скакавци“! Наћи ћемо много примеренији начин да разоткријемо његове лоше намере. Ових дана расписаћемо јавни конкурс на тему „Бојан и његови (не)пријатељи“. Позваћемо све сатиричаре, карикатуристе и људе слободне мисли да на хумористичан начин заштите право на слободу јавног изражавања и олаког кокетирања властодршца са „државним непријатељем“.
Да се вратимо Драгану Тодоровићу и његовом враћању јулског признања. Схватам овај чин, без преседана у послератној историји аранђеловачке оптине, као покушај враћања морала и моралности у нашу свакодневицу и политички живот. То, свакако подразумева свесно, слободно и савесно испуњавање дужности према себи и другима, пре свега, према држави и друштву. Није сувишно позвати се на једног од највећих умова српских, Слободана Јовановића, који каже да није свеједно да ли ће државом управљати учени и спретни политичари, уз то и честити и морални људи, спремни да своје интересе подреде интересима народа и државе, или ће тај посао обављати непоуздани и неморални људи који превасходно фаворизују своје личне и групне интересе.
Мирослав Живановић дипл.
политиколог-журналиста, заменик гл.
и одговорног уредника портала „еСтварност“