еС
Раде Ђорђевић, главни и одговорни уредник Интернет портала „Ресавски поштоноша“ (постоји од маја 2015. године), уручио данас у ресторану „Двор“ у Свилајнцу признања заслужним појединцима.

Подржаваоци слободе јавне речи и поборници очувања традиције „Ресавског поштоноше“ у Свилајнцу, доживели су данас фрулашко појање „Ој, војводо Синђелићу“ Мирослава Милића - као химну вечите борбе Ресаваца и српског народа за слободу.

-Нема слободног човека без слободе мисли, говора и писане речи. Пре 150 година смо имали новине које су у Свилајнцу критиковале локалну власт, а данас имамо портал, који је наш „прозор у свет“ – једнодушни су били данас Свилајнчани, окупљени поводом обележавања великог јубилеја слободе новинарског стварања у Синђелићевој Ресави.

Саборовање поводом 150-годишњице „Ресавског поштоноше“ почело и окончано уз фрулашко умеће Мирослава Милића

Раде Ђорђевић, дугогодишњи уредник емисије „Србије данас“ РТС, крајем прошлог и почетком овог века изабрао је Свилајнац за свој нови завичај. Свио је породично гнездо и одмах основао телевизију „Ресава“, која је објективно информисала јавност о свим догађајима. Све док „нова власт“ није одлучила да укине слободу штампе, па су 2008. године буквално на улицу избачене обе редакције, и телевизије и гласила „Ресавски поштоноша“. Подржан колегиницама и колегама новинарима, али и часним и поштеним људима који су дигли глас против неправде, што је учинило и Удружење новинара Србије, Раде Ђорђевић је и данас на бранику одбране слободне речи у ресавском крају. На понос и дику сећања данађњих потомака на јуначко дело Стевана Синђелића, који није улудо пао за слободу српског народа.

Ево шта је данас о овом догађају забележено и на сајту Удружења новинара Србије:

Сајт Удружења новинара Србије, преузето 24. децембра 2021. године, линк: https://uns.org.rs/desk/UNS-news/124667/uns-u-svilajncu-sa-novinarima-resavskog-postonose-obelezio-150-godina-od-prvog-broja.html

О приликама у којима је 1871. године настао „Ресавски поштоноша“, при чему је кључну улогу имао оснивач – свештеник Јован Шарић, надахнуто је говорио академик проф. др Зоран Војић, рођени Свилајнчанин, који је животни век провео у Београду, углавном радећи на Војно-медицинској академији као светски признат стручњак у области психијатрије.

Професор Војић је говорио о утицају француске „Париске комуне“ на збивања у Србији, указујући на тековине комуне које су одјекнуле и у оновременој Србији. Тад су укинути дугови грађана за станарину, престао је ноћни рад пекара, поједине фабрике су додељене на управљање радницима, а било је и нових установа којима су париски комунци желели да реализују идеје слободе и једнакости. Дах те слободе осетио се и у Србији, јер све што се дешавало у свету није остајало без одјека и на збивања у нашој земљи.

-Због популарности америчких фармера - каубоја у оновременој Србији, који су били симбол стварања новог света, у који су крајем 19. века пошли и многи Ресавци, чини се и више него ли из других делова Србије, свештеник Шарић је за назив „Ресавског поштоноше“ изабрао тзв. „каубојска слова“ – испричао је Раде Ђорђевић гостима ову занимљивост.

Иначе, са ресавским гастарбајтерима изгледа да је најбоље умео да разговора, и да се домаћински договара шта заједно могу да ураде на ползу Свилајнца, дугогодишњи председник општине крајем прошлог века, данас 74-годишњи Добривоје Будимировић Биџа. –Имао је Биџа разумевање за значај јавне речи, па и критике које су му упућиване, али данас није могао да дође због тога што је повредио ногу – објашњавали су гостима новинари „Ресавског поштоноше“.

Редакција првог локалног листа у Србији, „Ресавског поштоноше“, уручила је заслужним установама и појединцима пригодне захвалнице.

Захвалница „Ресавског поштоноше“ уручена аранђеловачком порталу „еСтварност“

Говорећи о значају постојања и чувања традиције локалних гласила у Србији, попут „Ресавског поштоноше“ у Свилајнцу, Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије, поклонио је редакцији „Ресавског поштоноше“ вредну књигу аутора Мила Недељковића „Хроника удружења новинара Србије 1941-2006“, коју су објавили УНС и „Службени гласник“ 2009. године, на укупно 542 стране великог формата.

Насловна страна књиге Мила Недељковића „Хроника Удружења новинара Србије 1941-2006“

Аранђеловачка Издавачка делатност „Стварност“ је Раду Ђорђевићу, одговорном уреднику портала „Ресавски поштоноша“ уручила повељу „за грађанску храброст и борбу за слободу информисања у Свилајнцу од 2005, а нарочито од 2008. године, кад је комисија општине Свилајнац насилно прекинула програм ТВ «Ресава» и заједно са редакцијом листа «Ресавски поштоноша» избацила новинаре на улицу, што је до сада незабележено у историји новинарства у Србији», уз напомену да се редакција и данас бори против информисања по диктату локалних моћника.

Колеге на јубиларном окупљању, слева: Радослав Лазић, Нино Брајовић, Раде Ђорђевић и Драган Тодоровић

Борби за опстанак «Ресавског поштоноше» у Ресави Стевана Синђелића доприноси и аранђеловачко удружење «Павле Бакић», на понос истоименог средњовековног јунака, који је још далеке 1537. године јуначки пао у борби за слободу.

Импресум «Ресавског поштоноше», у коме је као издавач уписано Удружење «Павле Бакић»

Поменимо и то како портали «Ресавски поштоноша» Свилајнац и «еСтварност» Аранђеловац већ три године имају изузетно лепу, колегијалну, сарадњу, на радост читалаца оба портала широм света, међу којима је знатно више Ресаваца од Шумадинаца.

Иначе, као што је познато читаоцима наших портала и пратиоцима на друштвеним мрежама, којих је и знатно више, према оба медија (званично уписана у Регистру медија Агенције за привредне регистре Републике Србије) представници локалних власти у обе општине се понашају, благо речено, крајње нетолерантно.