Д. Тодоровић
Одговори на питања нашег портала и новинарке Љиљане Стојановић „путовали“ из Министарства рударства и енергетике шест и шеснаест месеци.
Бар смо дописе из Министарства рударства и енергетике имали рашта и чекати, јер су у њима били написани, између осталог, и конкретни подаци: оверене резерве мермера на Венчацу износе 80.886.840 тона, а 2019. године експлоатисано је 942.251 тона (1,16 одсто укупне количине мермера на планини Венчац). У овом тексту направили смо и рачуницу по којој је општински буџет закинут на име прихода од накнада за коришћење ресурса и минералних сировина за око девет милиона динара.
На питања нашег портала у вези уградње камена са Венчаца у аутопут „Милош Велики“, као и друга пратећа запиткивања од 22. фебруара „Коридори Србије“ДОО Београд нису ништа одговорили, па је Поверених за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије прихватио жалбу нашег портала и усвојио следеће решење:
Решење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности број: 071-01-887/2020-03, од 11. септембра 2020. године
Јасно и конкретно решење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије подстакло нас је да 9. новембра „Коридоре Србије“ ДОО приупитамо да ли су покренули управни спор против решења Повереника од 11. септембра, као и „због чега „Коридори Србије“ ДОО Београд већ скоро годину дана избегавају да доставе одговоре и скенирана документа тражиоцу информација од јавног значаја?“
Зачудо, одговор из „Коридора Србије“ стигао је неочекивано брзо, за само 11 дана, али уз избегавање било каквих конкретних одговора и упућивање да се обратимо Министарству грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре, што смо већ чинили, али ћемо покушати поново, сад већ код новог министра Томислава Момировића, који је из туризма уполовио у грађевинарство, па би требало да има и разумевања за значај очувања природних ресурса и афирмисања културе (археолошка налазишта и значајни историјски локалитети на Венчацу) у функцији развоја туризма.
Одговор „Коридори Србије“ ДОО Београд на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, број: I-3434/20, од 19. новембра 2020. године
Судећи по свему, другу деценију овог века памтиће Аранђеловчани по бесомучној експлоатацији Венчаца од стране власника неколико нових рудника. Једино је „Omya“ наставила да експлоатише некадашњу једину јаму венчачког мермера на Венчацу, додуше проширујући простор према врховима Венчаца на западној страни. Сви остали власници новооснованих фирми окомили су се на цео Венчац, који је за две деценије тотално променио свој изглед и овако начет са свих страна изгледа надреално. Управо та димензија нестварног добро је дошла и за прање савести савременика – сведока упропашћавања Венчаца, који гледајући рањену планину не желе да спознају и суштину – ко, кад, зашто, како и због чега је енормно убрзао експлоатацију белог мермера?
Само прошле године је извађено близу милион кубика мермера, бар према званичним подацима које је наш портал добио од Министарства рударства, а тек пре две деценије говорило се о огромним наслагама мермера од шест милиона кубика. С обзиром на то да већ три године нико не вади и не реже мермерне коцке вероватно те „огромне наслаге мермера од шест милиона кубика“ више и не постоје.
Ево и шта је у уводу монографије „Бели Венчац“ написао, између осталог, пре двадесет година Дејан Ђорић: „Зна се за огромне наслаге, за шест милиона кубних метара резерви мермера, уз налазишта гранита и другог камена, које би и под експлоатацијом трајале стотину година.“
Похлепа за што већим профитом убрзала је нестајање мермерних наслага, а то убрзано нестајање није се одразило и на приходе буџета општине Аранђеловац. Уместо 12 милиона динара од накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина у 2019. години (где би рударска рента са Венчаца требало да износи бар две трећине или око осам милиона динара – процена је нашег портала) прошле године је у општинску касу само са Венчаца требало да се слије бар два до три пута више новца.
Наиме, према званичном обавештењу Министарства рударства и енергетике, број: 011-00-79/2020-02, од 25. маја 2020. године (у аранђеловачку пошту приспело тек после скоро пола године, 2. новембра!) „увидом у службену евиденцију Министарства рударства и енергетике констатовано је да је са предметног локалитета у 2019. години експлоатисано 942.251 тона минералне сировине (мермер, мермерисани кречњак).“
Међутим, то што је наш портал чекао на одговор из Министарства рударства и енергетике пола године је ништа у односу на дуго путовање одговора истог тог министарства на питања новинарке Љиљане Стојановић, која је припремају ћи текст за НИН затражила и неколико информација од министарства. Текст „Црни дани за бели Венчац“ у часопису НИН је објављен 10. октобра 2019. године, а допис са одговорима Министарства рударства и енергетике број: 011-00-87/2019-02, од 19. јуна 2019. године (припремљен скоро четири месеца пре објављивања текста у НИН-у) испоручен је на адресу Љиљане Стојановић, веровали или не (баш је за Риплија) тек 2. новембра 2020. године, односно после скоро 16 месеци! Шта је разлог „крчкања“ и сами можете претпоставити, а да није било избора и конституисања „нове“ владе можда не би ни било „пражњења фиока“.
Елем, у том дугопутујућем допису Министарство рударства и енергетике је написало да на Венчацу има „осамнаест лежишта на којима правна лица имају одобрење за вршење експлоатације“, као и да је „оверено преко 80.886.840 тона оверених резерви минералне сировине мермер“. 
Од 1904 - 2010. године на Венчацу било видљиво само једно лежиште белог мермера (фотографија Драгана Милисављевића Брабеца, са задње корице монографије „Бели Венчац“ издавача Смотре југословенске уметности „Мермер и звуци“, 2000. године)
Када упоредимо „огромне наслаге“ од шест милиона тона, чија експлоатација је могла да потраје стотину година (написано у монографији „Бели Венчац“ из 2000) са више од 80 милиона тона оверених резерви (податак инистарства) не добија се и закључак (оно што је логично не значи и да је тако у стварности) да ће експлоатација потрајати 1.300 година (ако је било сто година за шест милиона тона 2000. године онда би требало за 13 пута већу количину, од 80 милиона тона, рударење мермера на Венчацу да траје 1.300 година или 13 векова или један миленију и три века, али неће).
А неће експлоатација мермера на Венчацу да траје још 1.300 година, већ највише осамдесетак година. Јер, у другом допису Министарства рударства и енергетике упућеном нашем порталу наведено је да је прошле године експлоатисано скоро милион тона, односно тачно 942.251 тона, па се тако и добија прогноза о максималном трајању Венчаца од око 80 година. Да ли ће трајање мермерних наслага у планини бити дуже (ако експлоатација из 2019. године буде мања у наредном периоду, што ће с обзиром на трендове тешко да се деси) или краће (уколико почне изградња аутопута „Карађорђе“ кроз Шумадију сигурно ће доћи до великог убрзања, односно Венчац ће нестати знатно „пре рока“).
У прилогу овог дописа новинарки нашег портала и НИН-а, Љиљани Стојановић, достављени су и записници о инспекцијском надзору, на пример „Бања комерц Бекамент“ (13. августа 2018. године, рударење „Паунбаре“ без употребне дозволе) или „Рок квери“ (2. новембар 2017. године, рударење на лежишту „Манастириште“ без употребне дозволе). Да ли су наведена правна лица, а и осталих 16 „рудара“ на Венчацу до данас обезбедили употребне дозволе, како не би рударили на дивље, биће повод за нова истраживања нашег портала.
Занимљиво је и то да када се податак Министарства рударства и енергетике од 942.251 тоне, експлоатисане током 2019. године, помножи за износом накнаде од 57,5 динара добија се укупан износ од 54.179.432,50 динара. Од тог укупног износа накнаде општини Аранђеловац припада 40 одсто или 21.671.773,00 динара, што је у односу на укупно приказаних 12 милиона динара у општинском буџету у 2019. години више за 9.671.773,00 динара. Разлика је и већа, јер у наведених 12 милиона динара су и накнаде на име коришћења минералних вода, а о структури тих 12 милиона динара тек очекујемо одговор од општине Аранђеловац. Дакле, једноставна рачуница намеће логично питање: где су новци грађана Аранђеловца или: где је „испарило“ (бар) 9.671.773,00 динара?
О том „испаравању“ пара нема тачке дневног реда на седницама скупштина општинских одборника Аранђеловца, нема ни дебате у јавности, ћуте званичници, али не проговарају ни јавне личности... осим неколицине чланова Удружења „Павле Бакић“ (Владета Коларевић и Бранка Максимовић, пре свега, који су и пре десег година скупљали потписе за петицију против почетка девастирања Венчаца, за шта заслужују „капу доле“ од стране свих Аранђеловчана којима је стало до будућности у којој ће да постоји Венчац и мермер у његовим недрима, што би рекли песници).
Осим појединих портала, попут наше „еСтварности“, о овоме се не прича на јавном сервису и медијима са државном фреквенцијом. Срећом неком те бар за читаоце нашег портала „дивље рударење“ и законитост наплате накнада за коришћење венчачког мермера није табу-тема, као што није била ни бесправна градња на Букуљи (некад „Ловачки дом“, сад „Ресторан Букуља“) и рушење отвореног базена у парку Буковичке бање, о чему је данас објављен и следећи прилог новинарке Александре Бињoвић и сниматеља Вељка Ивковића на Телевизији „Сунце“.
https://www.youtube.com/watch?v=KhQWXouoJmg
(Извор: РТВ „Сунце“ Аранђеловац, YouTube, 23. новембар 2020. године)
