Љ. Стојановић
Аранђеловачки «Заветници» сматрају да би држава и општина требало да се одрекну својих потраживања, како би предузећа-добављачи и бивши запослени «Шамота» могли да добију заостале зараде.
Поводом продаје фабрике „Шамота“ у Аранђеловцу, Општински одбор Српске странке „Заветници“ одржао је данас конференцију за новинаре, на којој је члан Извршног одбора Душан Гавриловић изнео и од раније познату идеју да се на месту фудбалског игралишта „Шамота“ изгради репрезентативни градски стадион. С обзиром на то да је реч о земљишту (око четири хектара) којим управља Дирекција за имовину Републике Србије, а које није изузето из стечајне масе, а могло је, предстоји евентуални договор са новим власником „Шамота“, компанијом „Бекамент“, о реализације те идеје, јер је реч о општем јавном интересу.
Подсећамо да су Гавриловић и др Зоран Зечевић, док су били у Управном одбору Туристичке организације Аранђеловца, „гурали“ ту идеју на рачун продаје ФК „Шумадија“ за угоститељско-туристичке потребе. Ту идеју је тада прихватила општина, која је, како се стечајни поступак „Шамота“ одужио због тога што се Одбор поверилаца није ваљано бавио стечајним поступком, заменила једног члана Обора. Постао је то др Зоран Зечевић, који је за свог стручног саветника тада ангажовао економисту Душана Гавриловића. Обојица су, међутим, убрзо смењени, а да ни до данас, како рече Гавриловић, не знају због чега, јер од општине нису добили никакав званичан допис о томе.
Осим ове идеје о стадиону, Гавриловић је на конференцији за новинаре изнео и став „Заветника“ да се направи листа приоритета приликом расподела средстава од продајне цене „Шамота“ - 203 милиона динара. Јасно је да од тих пара не могу сви да намире своја потраживања. Зато Гавриловић сматра да најпре треба да буду обештећене оне фирме које су продале неку робу или позајмила нека средства „Шамоту“. На другом месту би се нашло око 250 радника којима нису исплаћиване зараде, а на трећем општина која ништа није уложила у ту фирму, нити јој је помогла да се на време опорави и не доспе у стечај.
-То није смело да се догоди, поготово што је познато да је „Шамот“ од 50-тих година прошлог века, са око четири хиљаде запослених, чинио привредну окосницу Аранђеловца, наравно по мери ондашње Југославије. Током свих тих деценија, све до деведесетих, као друштвено предузеће изградио је половину Аранђеловца, али је са распадом Југославије, под санкцијама и током ратова, «Шамот» изгубио тржиште, да би са новим миленијумом и променом власти био у латентном стечајном стању. И тада је „Шамот“ могао да се опорави, јер је тржиште Савезне Републике Југославије (од 1992, а од 2003-2006. Србије и Црне Горе) било довољно да тадашња холдинг компанија стане на ноге. Али, као што је био случај и са другим фирмама, увозни лоби, који је, уместо домаћих сировина увозио шамотну опеку из других земаља, још више је пољуљао позицију некада успешне фирме. Тадашња власт је морала да се умеша и спаси предузеће, сматра Гавриловић, што није учинила и држава је највише одговорна што је «Шамот» пре пет година отишао у стечај.
Погледајте и прилог новинарке Телевизије "Сунце" Зорице Павловић и сниматеља Ивана Живановића:
https://www.youtube.com/watch?v=-bzl9ELGT-o
Извор: РТВ "Сунце" Аранђеловац, YouTube, преузето 23. априла 2021. године
