Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 94. прилогу бавимо се отклоном пољопривреде од унутрашњих слабости и спољних опасности.
Након претходна два чланка су као одговор уследила блокирања и маргинализовања домета наших објава на друштвеним мрежама. Аграрна политика треба да садржи ставове о слабостима и снагама, могућностима и опасностима, али стварним, а не наметнутим из ЕУ и САД. Сврха отклањања слабости и опасности је политичка промена у општем интересу народа и државе. Идеја такве промене у задња два века je наилазила на прогон од стране плутократије и њених послушника.
39. Главна опасност за пољопривреду је врло блиска светска економска криза која ће се отворити ове године и у којој се мора изградити нова аграрна политика. За ово предвиђање постоје веродостојне анализе колеге Михаила Хазина које су изнете на теже доступним друштвеним мрежама, мада их има и на Јутјубу. Очекује нас финансијско „дуго топло лето“ са растом инфлације, падом цена злата и тражењем повода за оштри пад животног стандарда грађана земаља ЕУ, за који би била оптужена Русија. Без обзира на повод, током јесени је готово неизбежно понављање економске кризе каква је виђена у САД између септембра 1929. и јула 1932. године, у којој је средња класа изгубила 89 одсто имовине.
40. Новац је главна немоћ односно слабост пољопривреде. У условима настајуће економске кризе доћи ће до промене власти у Србији и сасвим нове аграрне политике. Новац је дугорочни инструмент којим је пољопривреда стављена ван система модерног дисциплинарног друштва. Дугорочно је одређена за уништење. Свако професионално ангажовање ван пољопривреде је фаворизовано већи број пута него ангажовање у пољопривреди, захваљујући новцу као инструменту управљања. За мењање те слабости нама треба допунска СРБЗЕМ валута. Да би ангажовање у пољопривреди било плаћено колико и стручно ангажовање у граду, неопходан је СРБЗЕМ. Након оснивања СРБЗЕМ банке, промене закона о задругама и емитовања допунске валуте, већ у првој години би се осетила значајна промена на боље. Новац је као ваздух или крвоток за сваку економску делатност, па и пољопривреду. Новац је моћ у семантичком пољу модерне. Из угла психологије насупрот опасности је радост, страха – љубав, модерне – хришћанство, новца – моба, односно кензијански јавни радови. У времену кризе српско друштво се увек помера од модерне ка православљу.
41. Геополитичка опасност је свака, па и аграрна интеграција у западну цивилизацију и зато је треба одбацити. Ова опасност води ка три сигурна исхода: погибији у рату, распаду државе и отвореној спољној управи. Повлачење појединца са села и попуштање као стална реакција државе, воде у рат јер не одвраћају потенцијалне нападаче. Онај ко се повлачи и попушта је слаб. Села уз границу су напуштена, а тачан број села се скрива и пету годину након пописа, јер смо са 5.965 негдашњих села спали на око 3.500. Распаду државе смо сведоци већ три деценије, посебно на КиМ. Отворена спољна управа се од стране марионетске власти прикрива само у време предизборне кампање. Србија не припада западној цивилизацији. Западна цивилизација нас је усисала, изсисаће све живо и испљунути као мртву љуштуру. Тај процес је очигледан и у току.
42. Две идеолошке опасности су мењање културног кода и завера за уништење земље зарад личног богаћења. Сва „популарна култура“ која стиже са Запада мора да буде потиснута и замењена домаћом. Сви филмови који промовишу воук идеологију у било ком смислу, морају да буду забрањени као „оружје културног конфликта“ Теодора Адорна. Закони о родно сензитивном језику или о породици и слични „ЕУ стандарди“ су неомарксистички. Сви економски олигарси, били страни или домаћи, треба да се сузбију у пољопривреди јачањем СРБЗЕМ-а у малопродаји.
43. Гностичко мишљење је централна духовна слабост, не само сељака. Главни идеолошки (политички) сукоб у Србији је између хришћанског и гностичког мишљења. Модерна (ново доба) је гностички пројекат. Прихватање идеологија модерне: либерализма, национализма и комунизма, са свим њиховим варијететима, представља прихватање гностичких утопијских пројеката који воде у пропаст. Модерна је слепа улица. Свако елитарно друштво је гностичко друштво страха са државом заснованом на идејама „Левијатана“ Томаса Хобса. Хришћанско друштво има супротан приступ. „Елитом“ чини читав народ, повећава субјектност свих, а не само изабране групе, подиже општи ниво образовања и духовности, ставља свест испред постојања. Аграрна политика мора да гради хришћанско семантичко поље и одбаци мета речник модерне.
44. Српска аграрна политика је противдејство пропаганди деструктивних идеологија. Садашња политичка елита је слабост наше земље, јер тргује личним интересима у замену за спровођење ЕУ штетне пропаганде. ЕУ епигонска агарна политика води уништењу српског народа и државе у 21. веку изнутра. Србија није створена да буде било чији епигон. Актуелна декадентна политичка елита мора да буде уклоњена као слаба и неаутентична. Аграрна политика ЕУ у Србији је геноцидна из угла дефиниције геноцида при УН и треба је одбацити.
45. Демографска слабост мора бити препозната у аграрној политици. О демографском прелазу као статистичком феномену до сада ни један министар пољопривреде није смео да говори, а морао би да говори сваког дана и промовише решења. Решења су у социјалној инфраструктури СРБЗЕМ-а, могућностима награђивања многодетних породица и деурбанизацији. Три исхода ка којима води ЕУ аграрна политика су: деградација друштва ка маси дезоријентисаних појединаца, колонизација Србије мигрантима и изумирање становништва. Применом устава треба зауставити куповину објеката и земљишта од стране миграната. ССП из 2008. године којим је суспендована примена устава треба одмах поништити као неуставан. Савет барона Ротшилда је да се „некретнине купују када је крв на улицама“. Предстојеће обрушавање западних финансијских тржишта ће довести до обрушавања тржишта некретнина у Србији, а да би се спречила колонизација јефтиних станова мигранатима неће бити другог излаза до поништавања ССП-а. Државни програм мера мајчинског капитала треба увести уз садејство са пројектима експанзије породица унутар СРБЗЕМ-а. Треба увести лиценце за бављење новинарством слично лиценцама за бављење политиком. Новинаре који демонтирају морал помоћу аномичних наратива треба учинити неподобним унутар новинарских удружења, јер учествују у хибридном рату против народа и државе. Информациони суверенитет се тиче политичара, новинара и вештачке интелигенције.
46. Економске опасности су: лажне научне економске концепције, губитак финансијског суверенитета, кидање репро целина и губитак контроле над природним богатствима и залихама. „Западна економска теорија је инструмент за постизање пристанка слабих и немоћних да се добровољно и са еланом укључе у сопствену експлоатацију“ – је мисао Сергеја Булгакова у „Философији економије“ од пре једног века. Ставови о томе да „новац решава све“, да је „свака државна интервенција у економији штетна“, да је „могућност улагања новца у производњу ограничена“, да су „задруге непрофитне“ и десетине сличних, морају да буду означени као лажни. Распродаја државног пољопривредног земљишта је неуставна и аграрном реформом сво земљиште треба да буде враћено држави. Игнорисање модела Николаса Калдора је пример наопакости у аграрној политици која негира аграрну науку. Финансијски суверенитет немамо, јер се стриктно понашамо по директивама централне банке у Лондону. Сервилни смо по питању увођења каталаксије, а камоли толерисања хрематистике у званичној политици, уџбеницима и медијима. Репро целине некадашњих пољопривредних комбината су покидане. Преузимање природних богатстава од стране уљеза је главни задатак колонијалне управе у Београду. Акцизе на производњу биодизела и увозног погонског горива за пољопривреду су пример деструкције. Кидање светског транспорта нафте ће заоштрити питање управљања залихама енергената.
47. Спој опасности и слабости је највидљивији у покушају увођења карбонских такси и претварања ваздуха из неекономског у економско добро. Порез на дисање ваздуха показује ниво до ког је дошло безумље Запада и у Србији. Преко дигиталне наплате „карбонског пореза“ замисао је да се уведе дигитална валута у склопу Агенде 2030, настале 2018. године у Санта Феу, у САД. „Новац решава све“ је мисао представника „златне милијарде“. Новац је средство контроле и принуде Запада. „Берзе гасова“ за предузећа су уведене 2024. године, а за све грађане ЕУ је то требало да се деси у прелазном периоду од 1. октобра 2024. до 1. јануара 2026. године, али се због рата у Украјини није десило. Да је угљендиоксид узрок климатских промена на планети нису успели да докажу ни три сателита избацивана у свемир 1979, 1998. и 2005. године. Зашто? Зато што утицај човека на повећање температуре на планети износи занемаривих 0,18 одсто. Група под називом „CLINTEL“ од преко 2.000 научника је показала да 91 одсто загревања атмосфере планете отпада на водену пару, а мање од половине преосталих 9 одсто отпада на укупни угљендиоксид. Од укупног угљендиоксида на планети човек је одговоран за 3 до 4,5 одсто. Када се проценти 4,5 и 4,5 или 3 и 3, помноже, добија се утицај човека на климатске промене од 0,09 до 0,18 одсто. Слабост аграрне политике је у томе што се српски политичари праве да не знају ни математику.
48. Технолошке опасности су: зависност од спољних знања и компонената, биолошка оружја и ГМО, вештачка интелигенција. Забрана ГМО у Србији мора остати, а контрола бити пооштрена. Вештачка интелигенција тренутно представља највећи финансијски мехур који ће да експлодира. СРБЗЕМ је једини начин да се степен самосталности српске пољопривреде повећа, обнове фабрике вештачког ђубрива, успоставе дугорочни паритети цена и технолошка независност унапреди уз чување информационе суверености.
На насловној фотографији је најпопуларнији економиста Русије, Михаил Хазин, као извор веродостојних детаљних анализа.