Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 92. прилогу дајемо десет ставова о новчано-подстицајним мерама адекватне аграрне политике.
Беседом на Гори из Јеванђења по Матеју је успостављена хришћанска морална философија која је услов опстанка. Код примене хришћанске моралне философије, новац је степеник на којем падамо и који се мора поправити. Новац мора да служи унутрашњем преображају човека, а не спољним реформама. Последица окамаћеног новца је заустављање раста средње класе као главног политичког субјекта. Окамаћени новац спречава раднике и сељаке да постану средња класа. Непрестано морају да створе више роба и услуга за износ камате. Концепт окамаћеног новца је разлог заустављања раста духовности – субјектности у друштву, разлог цикличности историје Василија Кључевског. Доминантне мере актуелне аграрне политике министарства пољопривреде, припадају антихришћанском семантичком пољу и треба да буду замењене хришћанским.
21. Да би аграрни буџет био на законском минимуму од 5 одсто укупног буџета Републике Србије, решење је улагање подстицаја кроз СРБЗЕМ. Први и једини пут када је био изнад 5 одсто је 1996. година када је и уведен. Сви каснији аграрни буџети садрже нетачност – плате запослених у министарству. Плате запослених на спровођењу аграрног буџета су имале удео и од по неколико десетина процената аграрног буџета током задње три деценије. Ми као неутрална земља више пажње треба да дајемо аграрном него војном буџету. Без сељака као носиоца етногенезе и културе народа, нећемо имати шта да бранимо. Руски медији износе инсинуације да се у Србији за производњу оружја издваја више од 5 одсто буџета државе. То је стандард НАТО од када је почео рат у Украјини. Служење НАТО-у разара заједништво православне цивилизације и са том праксом треба престати. Аграрни буџет усмерен кроз СРБЗЕМ банку значи мерљив резултат улагања, што у задње три деценије неомарксистичке аграрне политике није био случај. Аграрни буџет уложен кроз СРБЗЕМ се тржишно валоризује и профитом пољопривредника. „Рађајте се и множите се и напуните земљу“ је заповест коју испуњава овако улаган аграрни буџет за разлику од актуелног, који се спроводи по налозима представника „златне милијарде“.
22. Број актера унутар СРБЗЕМ-а треба повећати подстицајима за оснивање нових газдинстава и задруга. За оснивање новог пољопривредног газдинства се у Русији издваја подстицај од три милиона рубаља, а за оснивање задруге 25 милиона рубаља. Аграрна политика Србије данас има форму социјалне помоћи (подршке дохотку) и треба је напустити. Сељак није просјак. Од домаћина не треба правити инфантилног зависника. Живот на селу мора постати шанса за стицање иметка као основе експанзије породице, могућност да се заради самостално и значајно више него животом у граду.
23. Јединствена пореска стопа на пољопривредно земљиште је неопходна економска мера са чијом применом треба почети приближно пет година након оснивања СРБЗЕМ-а. Експанзија породица земљорадника се подржава овом мером. Породице које не обрађују земљу ће морати да се определе или да обрађују или да продају имање. Без повећања пореза на напуштено и необрађено пољопривредно земљиште, неће доћи до његовог обрађивања. Након санкција и ембарга на увоз нафте из маја 1992. године, у Србији је напуштено око пола милиона хектара, а укупно до данас око 1,5 милиона, због пауперизације сеоског становништва након Другог светског рата. Јужно од Саве и Дунава се две трећине пољопривредног земљишта не обрађује или је у фази напуштања. Десет пута је јефтиније у односу на земљиште у Војводини. Јединствена пореска стопа Хенрија Џорџа ће довести до изједначавања цене хектара у Војводини и у Трговишту, на крајњем југу. Виша пореска стопа ће довести до нуђења у закуп пољопривредног земљишта. Данас су власници пољопривредног земљишта одустали не само од обраде већ и од давања земљишта у закуп. Недопустиво је по жељама „златне милијарде“ дозволити даље зарастање у шуму и враћање Срба у 18. век. Сидро за успостављање јединствене пореске стопе, уз друге пореске мере је да просечан закуп по хектару за просечан квалитет земљишта на територији Републике Србије остане исти 196,23 евра. То по опортунитетном трошку штедње у банци даје просечну цену хектара у Србији од 3.270,5 евра која такође треба да остане непромењена. Циљ више пореске стопе је трансформација човека и породице ка раду и експанзији.
24. Подстицај по хектару обрадиве површине треба подићи на нивоу од 200 евра годишње. Овај подстицај ће се финансирати из наплате јединствене пореске стопе на пољопривредно земљиште. Злоупотребе око пријављивања обрађиваних површина за ову субвенцију ће нестати јер ће „игре око земљишта“ постати скупе. Прелазак на геоизам као пореску политику значиће ослобађање од пореза на зараде свих плата у пољопривреди, али и ослобађање ПДВ-а у мери пореских могућности. Пасивни приходи од власништва ће се заменити активним од рада.
25. Економски подстицај за гајење крава се мора подићи на ниво од 100 одсто годишњих материјалних трошкова гајења. Неписано правило је да за гајење једне краве треба један хектар њиве или ливаде. Најјача мера враћања у стање обраде око 1,5 милиона хектара напуштеног пољопривредног земљишта је мера каква се примењује у САД. Индивидуална газдинства сточара треба да имају статус народног хероја и сваку могућу подршку. Јужно од Саве и Дунава недостаје 1,5 милиона крава. Свака крава треба да има исти статус код постицаја, без селекције.
26. Златни динар у вредности једног грама злата треба узети за обрачунску јединицу на основу које Бесмакатна пољопривредна банка гради други концепт новца – допунску валуту и онемогућава одливање богатстава ван Србије. Златни динар, само као обрачунска јединица, је важан корак ка деколонизацији. Отвара могућност увођења допунске валуте унутар СРБЗЕМ-а и потпуно потискивање страних животних намирница са домаћег тржишта. Без обрачунске вредности се не може успоставити валутни систем којим СРБЗЕМ банка чини пољопривреду имуном на геополитичке утицаје. Грам злата је био мера вредности при успостављу долара као валуте централне банке САД. Треба имати на уму да је у моменту успостављања „петро долара“ 1971. године, однос рубље према долару био 1:0,75. Рубља је била јача валута од долара. Такав треба да буде и златни динар. Оваква обрачунска јединица изоставља могућност утицаја инфлације на бескаматни валутни систем СРБЗЕМ банке. У Србији је 1879. године искован први златник од 20 динара што смо истражили у 60. прилогу.
27. СРБЗЕМ ствара допунску валуту која циркулише само на територији Србије као економска мера подстицаја пољопривреде. Емитовање допунске валуте одобрава надлежно министарство и централна банка. По угледу на WIR банку у Швајцарској као највећу ненационалну валуту на свету која постоји од 1934. године, СРБЗЕМ ствара своју унутрашњу валуту. Недостатак новца у оптицају деценијама уназад кочи развој економије Србије и то се најефективније може решити увођењем допунске валуте. Паритет вира и швајцарског франка је 1:1. WIR у Швајцарској је валута са око 60 хиљада предузећа – коопераната који је користе као електронску клириншку обрачунску валуту. Сваки кооперант кад прода робу у вирима, не мора да чека на наплату већ вире одмах може да користи за куповину потребне робе од другог кооперанта WIR банке. Иза вредности вира стоје робе и услуге коопераната и за његову вредност није потребно као подлога злато или држава. Курс вира је непромењив. Он може да функционише и без државе. У свету постоји око 5.000 оваквих валута, али ниједна у Србији. СРБЗЕМ отвара начин и сегрегације бескаматних новчаних токова и подмиривање недостатка новца у оптицају. По анкетама, коришћење вира доноси раст промета предузетницима 15 до 25 одсто. Вир подразумева изостанак камате и убрзава оптицај новца.
28. СРБЗЕМ треба да уведе и папирне новчанице допунске валуте. Банка штампа новчанице и налепнице којима се продужава њихово важење. Ово је новац Силвија Гезела. Не емитује га централна банка већ квартално сваки појединац који је власник новчанице. Валута ће се куповати у динарима, али имати вредност која се обрачунава у односу на грам злата како би се избегле инфлаторне махинације уколико се обрачун вредности веже за динар. Сличан пројекат је „кимгауер“ у Баварској, који обавља око четири пута више трансакција од евра на подручју на коме функционише. Кимгауер се купује еврима. Квартално се на сваку новчаницу лепи маркица од два одсто номиналне вредности, која продужава важење. Кимгауер има и електронски и папирни облик. Постоји од 2003. године. Приликом поновне замене кимгауера за евро се плаћа 5 одсто вредности. Слично би се чинило и при замени допунске валуте СРБЗЕМ-а за динар. Питање је да ли налепнице на новчанице допунског новца лепити месечно или квартално? У Русији у варошици Шајмуратово је локални пољопривредни комбинат емитовао талоне са налепницама од два одсто мењаним на месечном нивоу. Резултат је био обрт народног новца од три пута месечно или 36 пута годишње. То значи осећај раста богатства за 36 пута, осећај да новца има много више. За опстанак овог новца у Русији је заслужан Виктор Јефимов. У Баварској са кимгауером, брзина обрта новца је два пута месечно са налепницама на новчаници које се мењају квартално.
Новчани мултипликатор улагања једног динара у пољопривреду доприноси расту БДП-а са пет динара. Увођењем допунске валуте СРБЗЕМ-а то би могло да се повећа на 36 динара. Уједно расте и наплаћени порез. Претпоставимо да држава Србија уложи 500 милиона евра у оснивање и овласти СРБЗЕМ банку да емитује своју интерну допунску валуту у износу од 500 милиона евра, а везану обрачунски за вредност грама злата. БДП Србије би порастао за 2,5 милијарди евра захваљујући првој инвестицији, а захваљујући СРБЗЕМ допунској валути дошло би до раста БДП-а унутар СРБЗЕМ-а између 12 и 18 милијарди евра. Никакви зајмови из иностранства нам не требају за природну обнову пољопривреде. Кроз вертикалну интеграцију довољна је наша допунска домаћа валута. То што ће она бити успешнија од вира у Швајцарској је последица, не локалног већ државног карактера допунске агро-валуте. Друго, позиција СРБЗЕМ банке је боља од WIR банке у Швајцарској, на почетку ланца проширене репродукције привреде. Треће, на Западу осим града Нанта у Француској, нема примера да су се државни органи укључили у стварање допунске валуте макар на локалном нивоу. Стратегија развоја пољопривреде дуга 15 година, сасвим реално може да донесе описану промену у организовању и расту богатства сељака. Постоје три врсте новца: 1) фиат новац који држава прави ни из чега, 2) Божији или златни новац и 3) народни новац Силвија Гезела. Народни новац се по правилу уводи у временима економске кризе. Примери народног новца су бројни. ТЕМ у Грчкој постоји од кризе 2012. године, само у електронском облику, али га и локална управа користи за наплату пореза. ПАЛМАС у Бразилу је започео још 1973. године, а легализован 1997. године. У Бразилу је 2013. године постојало 103 локалне сличне валуте. ПАЛМАС подразумева 5 одсто попуста при куповини унутар заједнице. Омогућио је изградњу читавог новог града са 30 хиљада људи и обухвата 250 предузећа са око 2.000 радника. У баскијском граду Бујон на југу Француске постоји валута „ешко“ (EUSKO) са пет врста новчаница у 600 предузећа коопераната настала по вољи локалног становништва, а са сврхом заштите и етничке посебности. У априлу 2015. године је са два милиона евра основан „сонанд“ (SONANTES) као електронска валута настала на иницијативу градске власти Нанта. У Француској постоји око 25 локалних валута и у припреми је још 30. У области Њујорка у САД постоји град Итака са „HOURS“ валутом која је десет пута јача од долара и сугерише да један сат рада вреди десет долара. Обухвата 500 продавница. Заједничко за све ове валуте је замењивост за званичну валуту, немогућност гомилања богатства у валути која губи вредност, фалсификатори су незаинтересовани за фалсификовање „кварљивог новца“, искључује мултинационалне компаније из система народног новца, док се приход од 5 одсто накнаде за излазак из система и приход од налепница, користи у хуманитарним и пројектима од интереса заједнице.
29. СРБЗЕМ мора обновити ГЕНЕКС као предузеће које се бави извозом хране. Раст БДП-а у пољопривреди на 10 или 12 милијарди евра годишње није могућ без организовања извоза. Директни и индиректни економски подстицаји у аграрној политици морају да се односе на извоз хране: новчане субвенције, премије по јединици извезеног производа, пореске и царинске олакшице, промоције и бесповратна средства за освајање нових тржишта, извозне кредите, итд. Послови ГЕНЕКС-а су пропали након разбијања СССР-а 1991. године. Данашњим јачањем Русије и земаља БРИКС, поново имамо тржишта за обнову рада ГЕНЕКС-а. Уколико бисмо храну извозили у Африку, број људи које је могуће тамо прехранити је већи од 100 милиона. Месечно на том континенту просечан становник на храну потроши тек 20 евра. Африка је тржиште на коме можемо увек бити конкурентни. Кроз 25 година, Нигерија ће по постојећем тренду престићи број становника САД, а до краја века прећи милијарду људи. Пакистан, Индонезија, Етиопија, Египат и Бразил су младе нације и нису део западне замисли о "златној милијарди".
30. Десети део годишњег профита СРБЗЕМ банке ће се делити као помоћ најсиромашнијима и бескућницима. Данас у Београду, захваљујући ЕУ неомарксистичкој политици, постоји 5.000 бескућника. Оснивање СРБЗЕМ-а и тај проблем ће бити решен. Централна препрека за успостављање СРБЗЕМ-а је „Банкарство у сенци“ из Лондона које управља Народном банком Србије, а поставља и смењује и извршну власт на изборима.
Коментари на ставове о новцу су незаобилазни. Најоштрији су изнети 2002. године у књизи Стивена Зарленга „Изгубљена наука о новцу“ (The Lost Science of Money), који каже: „Новац у потпуности условљава друштвени живот. Новац је примарна моћ. Једна од основних тежњи је остваривање монетарне контроле над друштвом и та контрола је остварена нетачним теоријама и концепцијама. Интересне групе су успеле да остваре контролу монетарног система, а тиме и самог друштва. Чињеница да толика моћ потиче из новца и банкарског система подстиче кориснике те моћи на сакривање свог правог начина функционисања и то је одувек била препрека разумевању монетарне динамике“ – крај цитата. Наравно, ни ова књига није преведена на српски. Једноставан закључак је да се у уџбеницима монетарне економије износе нетачне теорије са сврхом прикривања праве науке о новцу и онемогућавања конципирања адекватних државних политика. Једна од тих лажи је „да је улагање новца у производњу ограничено“.
Битан је и закључак да бржи обрт новца постоји у ланцима интегрисане привреде и да убрзавање обрта новца подиже економију. Такав новац не треба да буде локални већ на нивоу државе, што је наш закључак са СРБЗЕМ допунском валутом.
Битно је цитирати и Џејмса Гарфилда, 21. председника САД који је један од тројице убијених председника који су се бавили доларом, а који каже: „Апсолутни господар индустрије и трговине у било којој земљи је онај ко контролише новац у оптицају. Када схватиш да је цео монетарни систем на овај или онај начин контролисан од стране врло уске елите, више нећеш имати потребу да ти неко објасни настанак раздобља инфлације и дефлације, мање или веће расположивости новца“. Цитат Мајера Амшела Ротшилда гласи: „Дозволите ми да издајем и контролишем новац једне нације и неће ме бити брига ко доноси њене законе“. Цитат браће Ротшилд у писму упућеном 1863. из Лондона у Њујорк, каже: „Мали број оних који разумеју систем, биће или толико заинтересовани за његове профите или зависни од његове наклоности да са њихове стране неће бити отпора. Док са друге стране, већина становништва ментално неспособна да схвати огромну предност коју капитал извлачи из система, поднеће терет без приговора, а можда и не слутећи да је систем у супротности са њиховим интересима“.
„Практикум за владу која жели добро својим грађанима“ је књига колеге Милорада Илића, који наглашава недостатак новца у оптицају као главни проблем привреде Србије.
Пробој код мера организационо-развојне аграрне политике је оснивање СРБЗЕМ-а, а код новчаних мера подстицаја стварање СРБЗЕМ допунске валуте.