Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 75. прилогу о аутентичном моделу пољопривреде Србије бавимо се милосрђем, десетом духовном вредношћу државне идеологије Русије. 

Милосрђе одређује опсег слободе човека, а не закони. Милосрђе је немерљиво веће, изнад закона и услов постојања закона, јер да нема милосрђа никаквим законима се не би могла зауставити немилосрдност и самоуништење – „рата свих против свих“ Томаса Хобса. 

Замена милосрђа законима је најчешћи начин пропагирања немилосрдности. Пример је постојање Повереника за заштиту равноправности у Србији. Порицање постојања милосрђа законима државе је најчешћи начин одсецања народа од милосрђа – деградирања милосрђа на ниво закона. 

Подстицањем немилосрдности из Давоса и центара глобалне предикције, људски род се наводи на самоуништење како и најављују демографске статистике. Прихватили смо лаж као подразумевану истину да „желимо“ у немилосрдно и антицивилизацијско ЕУ друштво? Лаж је способна да заслепи људе и милосрђе учини страним. Иво Андрић је написао да "дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему толико отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него ни своју сопствену корист од очигледне штете". 

Исте мисли Хане Арент гласе: "То стално лагање и нема за циљ да народ поверује у лажи, већ је циљ да ни у шта не верује. Таквом народу није одузет капацитет за акцију, већ капацитет да мисли и суди. Са таквим народом можете да радите шта хоћете". Мисао професора Жарка Видовића „да без свести о злу нема историјске свести“ и мисао Александра Дугина „да живимо „свети рат“ у коме је огољено зло сукобљено са добром, истина са огољеном лажју и огољена штета са коришћу“ само надопуњују дијагнозу стања. „Најтеже је пробудити онога ко се прави да спава“ – каже народна поука, описујући човека који по навици бира да живи у злу, лажи и штети. Тачна је мисао нашег истомишљеника Владимира Димитријевића „да нам не може бити боље док не поднесемо жртву за промену на боље“, али су тачне и чињенице да на нивоу моралне философије „шта и како радим?“ не може бити никакве жртве и промене на боље, уколико су на гносеолошком нивоу свести „шта и како знам?“ замењена места добра и зла, а на онтолошком нивоу „шта и како јесте?“ замењена места истине и лажи. Борба за смисао претходи преображају. Управљање субјективним светоназором и формирање објективне идеологије претходе жртви. 

Уводни закључак је да са српским народом непријатељ ради шта хоће, па и поводом милосрђа.

Милосрђем се решава проблем 5.000 бескућника у Београду, чије постојање данас и никада пре у историји Србије, само за себе говори о анахроности и моралној неисправности пута којим се крећемо, а који је и створио бескућнике. Милосрђе је стварање бескаматне пољопривредне банке којом се враћа профит у српска села, потискује камата немилосрдних, и искорењују обе стопе сиромаштва од преко 12 у селу и 6,5 одсто у граду. Милосрђе је стварање интегрисаног модела развоја пољопривреде у коме, уместо садашњих 1.000 евра, приход са хектара пољопривредног земљишта расте на просечно 30 хиљада евра (са хектара пшенице око 15 хиљада). Милосрђе је стварање државе у којој се сваки живот, лечи и штити до последње паре у буџету, а не као што се данас, у немилосрдном, антицивилизацијском маниру деца лече СМС порукама. Немилосрдна ЕУ Србија, ни Богу, ни народу, не треба. Зато и нестаје. Успех државе у будућности ће се мерити природним прираштајем становништва, а не стопом раста БДП-а. А требало је тако и данас и одувек. Сељак представља власника и одлучиоца, носиоца етногенезе српског народа и милосрђе је вратити му такав статус обновом задружног покрета по закону из 1898. године. Немилосрдност и несигурност поводом приватног поседа у Русији данас, у Србији није могућа од времена Милоша Обреновића (мада СНС режим и такве случајеве рађа).

Прихватањем немилосрдности Ротшилдовог комунизма и либерализма ми данас имамо непрофитно задругарство као економски апсурд у коме лажни привредни субјекат – задруга, не служи повећању богатства њеног власника – сељака, јер се закон о задругама тумачи онако како желе западни непријатељи смисла. Враћање принципа конкретности и аутентичности у аграрну политику је акт милосрђа као и примена пореског система Хенрија Џорџа. Милосрђа нема у западном светоназору, јер сваких шест минута по једно дете у свету умре од глади, жеђи или заразних болести изазваних непостојањем основне медицинске заштите. То се по подацима УН може зауставити са улагањем само 1,8 милијарди долара годишње. Нека је и пет милијарди, али је то хиљадама пута мање од улагања у наоружавање, индустрију забаве и опијате. Годишње би се спасили животи око 80 милиона људи, али милосрђа за то нема. Немилосрдни Запад жели смрт и смањење популације за више милијарди људи. И зар смо ми разуман народ ако идемо за таквима и подржавамо такве? Чињеница је да гласамо на изборима за своје џелате. Од милосрђа зависи колико ће Срба бити 2.100 године. Пројекције ЕУ су да ће Пољска бити мања за 62 одсто људи, Румунија за 52 одсто, Грчка за 50 одсто као и Србија, Шпанија за 46 одсто, итд. Али то није све. Нихилистичка либерална „дубока држава“ није задовољна тим темпом уништења становништва Европе и зато изазива додатну напетост, санкције, ратове, енергетске кризе, карбонске таксе, пандемије, демонстрације, нетрпељивост, не би ли још „брже, јаче и боље“ затирала обичне, просечне људе. Милосрђе је врлина и лек од западног безумља. Милосрђе и милост су супротност гордости. „Да би зло тријумфовало, довољно је да добри људи не чине ништа“, је мисао Едмунда Берка. Зато је битно у држави омогућити добрим људима да чине милосрђа од којих нека описасмо. Системи државе засновани на милосрђу штите живот, а не новац. Милосрђе је смисао који даје животу вредност па су и ови текстови у серијалу на еСтварности израз милосрђа.

Пројекат „Аристотел“ компаније Google научно доказује на нивоу предузећа, корист од раста духовности, стварања идеалног тима људи или руководства побољшањем организационе културе.

Милосрђе је на нивоу појединца особина која се усађује у душу у најранијем детињству од стране породице и то је услов да би се могло открити и освестити у одраслом узрасту. Вихором западног начина живота обухваћен одрасли човек може вредности морала и духа, па и милосрђе, да освести и следи тек ако их је „посисао са мајчиним млеком“. Да бисмо позападњаченог Србина вратили Православљу, користимо језик и аргументе западног светоназора. Како бисмо смисао који даје вредност свему призвали, служимо се језиком непријатеља човечанства, који се одомаћио у Србији и учинио неразумљивом Србију Србима, али и Русију Русима.

О милосрђу на руском језику не нађосмо јачу поруку од Јеванђеља о савршеном милосрђу Светог Николаја Српског. Валентин Катасонов је написао „Православно разумевање економије“ инспирисан Средњим путем Светог Николаја Српског, тако да у православној цивилизацији ми имамо свој Богом дати удео. У исламу постоји учење да човек не може да избегне две ствари: смрт и Божији удео који му је предодређен. Аутори руске државне идеологије у задње три године нису дали смернице о милосрђу због руског сложеног суперетноса. За Србију је битно да концепт милосрђа у исламу и хришћанству се надопуњују чинећи нас богатијим смислом и јачим у борби са западним либералним нихилизмом. Нужда одбране духовних вредности обједињује све религије у један фронт борбе за смисао или како Александар Дугин тврди, по први пут у историји, „свети рат“ против огољеног зла, лажи и штете. 

„Милосрђе је врлина која наступа, а не врлина која чека. То Бог показује очигледно од почетка света. Из дана у дан од почетка света Бог Својом шчедром руком расипа богате дарове свим Својим створењима. Јер кад би Он чекао да прво Његова створења Њему нешто дају, не би постојао ни свет нити иједно створење у свету. Ако љубимо оне који нас љубе, ми смо трговци који врше размену. Ако чинимо добро само својим добротворима, ми смо дужници који одужујемо свој дуг. А милосрђе није врлина која само враћа дуг, него врлина која стално задужује“ – Свети Николај Српски. „Благо милосрднима јер ће им бити указано милосрђе“ – је један од девет благослова из Беседе на Гори, у Јеванђељу по Матеју. Милосрђе је реч која значи благословен од Бога, срећан, радостан, онај који поступа као Бог. На хебрејском милосрђе значи безусловну, мајчинску љубав. Владимир Димитријевић наводи низ књига посвећених матријахалном принципу у православној души Руса и Срба. Ерих Фром у већини својих књига прави разлику између безусловне љубави Православља и патерналистичког принципа протестантизма. 

Милосрђе је срж душе сваког домаћина јер је то љубав која не мери, обилна и свеобухватна, чини све што треба и колико год да треба да би одржала, заштитила и унапредила живот породице. „Како би се његова мајка понашала према њему?“ – је мисао на коју када дамо одговор, имамо одређење како поступити милосрдно према човеку у нужди. Немилосрдних људи су препуни градови, који заобилазе на путу повређеног, човека у невољи, и не прилазе да помогну. Сеоска средина садржи традицију милосрђа која се огледа и у култури обавезног поздрављања са: „Добро јутро“, „Добар дан“, „Добро вече“, „Помаже Бог“, на шта се људи дошли из града изненаде. Српско село и град данас светоназорно живе одвојено као паралелни светови. Ништа не чини човека немилосрднијим од веровања да нико нема милосрђа према њему. Читав светоназор Запада, у ком смо огрезли, је заснован на обрасцу немилосрдности. „Људи постају немилосрдни очекујући да се прво други покажу према њима милосрдни. А милосрђе и други чекају од њих. И у узајамном ишчекивању милосрђа једног од другог, сви људи, више мање, постају немилосрдни. Милосрђе је удар који непогрешно изазива варницу. Ко даје тај блажени удар и ко га прима, обојица осећају Бога међу собом. Милосрђе је веће од праштања увреда. Јер опростити увреду то је прва половина пута ка Богу, а учинити дело милосрђа то је друга половина пута ка Богу“ – су мисли Светог Николаја Српског.

Насупрот Светог Николаја Српског се као инфериорни могу поставити Аристотел, Дарвин, Фридрих Ниче, Карл Маркс, Сигмунд Фројд или Карл Јунг. Ово су највећи мислиоци западне цивилизације. Инфериорни су утолико више уколико немилосрдност сматрају јединим обрасцем понашања. Карл Јунг као пример, има своја „правила понашања у свету“ која гласе: „Правда је мит јер у свету влада правда природне селекције. Сви су људи егоисти. О Вашим потребама и жељама нико неће бринути. Откривање свог егоизма и егоизма других је почетак градње нормалних узајамних односа у заједници. Нема гаранција. Живот је хаотичан. Треба бити флексибилан  што је суштина природне селекције. Жртвовање се не цени. Жртва се цени само од манипулатора. Позиција жртве је слабост. Најтеже бреме које стоји на плећима детета је непроживљени живот његових родитеља. Онај ко се жртвује за другога у ствари на тог другог пребацује одговорност и кривицу са себе. Пожртвовање је изговор за неприхватање одговорности и кривице на себе. Живот у чекању позитивне оцене других о својој жртви је чекање оцене одобравања за сопствену неодговорност. Већина људи воли да страда.

Људи су робови навика. Навика је стање које и кад нас руши, боли, онемогућава, штети, ми се трудимо да продужимо та стања, јер нисмо спремни да их мењамо. Не знамо да живимо на други начин. Склањамо се од неизвесности у извесност, макар та извесност била лоша, нездрава, уништавајућа. Неизвесност доживљавамо као страшну. Из тог разлога себе величамо у мученика у оног који трпи зарад деце, мужа, жене, родитеља, опште користи или интереса. Без бола нема раста. Зато се већина људи не мења на боље. Сваки развој личности је болан. Противљење је уобичајена реакција нашег мозга и тела на нове захтеве. Мозак је лењ и не жели да учи. У животу нема смисла. Смисао живота је што он просто постоји. У немању смисла је огромна слобода. Мисао Карла Јунга је: „Покажите ми психички здравог човека и ја ћу Вам га излечити“. Та мисао значи да тражење универзалног смисла представља отклон од прихватања живота какав он јесте, са свом својом бесмисленошћу. Људи нису једнаки. Деца чији родитељи користе алкохол или су занемаривали дете у време раста и биолошки и духовно мозак тог детета не могу бити развијени. Нама управљају емоције и више ценимо емоције од чињеница. Људи раде онако како осећају, а не онако какве су чињенице. Осећања треба стављати под сумњу и не потчињавати им се. За одвајање од емоционалне, животињске природе, потребна је дисциплина. Дисциплина изазива бол, јер тело и мозак се супротстављају обуци. Емоције су део аутоматизма, зомби мода, али без емоција нема стварног знања.“

Осећате ли да нешто дубински недостаје и да је овај низ мисли лишен смисла? То осећа сваки човек који живи аутентичним, традиционалним начином живота. Карл Јунг припада западној антидуховној цивилизацији. Од осам Хантингтонових цивилизација само западна не признаје концепт милосрђа и на немилосрдности сатире и себе и све око себе. Први континент који ће практично нестати у колапсу заједнице описаном у експерименту „Свемир 25“ Џона Калхуна је Европа. Компатибилна понашања као услов опстанка заједнице, идентификована у експерименту, су у људском роду духовне вредности: правдољубље, милосрђе, човечност, достојанство, племенитост, стваралаштво. Без њих људи постају зомбији, роботи, пацови, ГМО химере.

Од ЕУ као извора самоуништења у немилосрдности, ваља се оградити „Кинеским зидом“, одсећи све везе и радити све за 180 степени супротно. Образовни систем Србије већ 80 година бива грађен по нездравом, западном обрасцу немилосрдности. У изостанку милосрђа је разлог зашто се Србија смањује за приближно један одсто становника годишње и зашто је сигуран нестанак свега везаног за немилосрдну ЕУ. Немилосрдност је пад. Милосрђе је нада у Божији удео српског народа, поверење у благодат која преображава. Све духовне вредности па и милосрђе се могу градити као неуролошке детерминанте селективне пажње из научне теорије професора Алексеја Ухтомског. Детерминанта селективне пажње је научни инструмент који доказује преображај стварности из духа – управљање друштвом развијањем пажње, што доказује и Данијел Големан и Милтон Ериксон и примери лечења алергија и фобија помоћу неуролингвистичких пракси у 15-20 минута. Теорија условних рефлекса Ивана Павлова је настала у исто време кад и теорија Ухтомског која није одговарала комунистичком дијалектичком материјализму и до данас је непозната иако далеко примењивија и са више доказа. Милосрђем људи је могуће стварати Србију Рај на Земљи, оптимизам смисла а не безумље, оживљавати примере милосрђа из историје, градити образовни и медијски систем као одбрану од колапса заједнице немилосрдних.

Прочитајте: https://spclondon.org.uk/sr/duhovne-poruke/238-jevandjelje-o-savrsenom-milosrdju

"Апотека се ретко затвара, а Божије милосрђе никада" - Преподобни Симеон Дајбабски.

О детерминанти преображаја Алексеја Ухтомског можете погледати: https://youtu.be/ZKuTit9Sy54