петак, 29 март 2024

Руске избеглице у Аранђеловцу

Вера и Виктор Дронов (архива Интернет портала «еСтварност»)

Мирослав Живановић

5)

Син Сергија Дронова, Виктор био је немирног духа, често је мењао послове, тако да је похађао пилотску школу, био врстан менаџер продаје и градитељ. Посвећен оном чиме се бавио, учио је децу да од малих ногу раде и зарађују за живот.

ВИКТОР НАСТАВИО ЛОЗУ ДРОНОВИХ

Због политичких (не)прилика (Резолуција ИБ) Сергије Дронов је морао да пише молбу Одсеку унутрашњих послова Среза орашачког (22. априла 1948) да се потврди држављанство ФНРЈ супрузи Драгици, сину Виктору, ћерки Јелени и њему.

Факсимил захтева Сергија Дронова за потврду југословенског држављанства 1948. године (архив Интернет портала «еСтварност»)

 

Исцрпљеног после избегличке одисеје из Русије, неизвесних и тешких животних услова уочи и после Другог светског рата и трогодишњег тешког логорског рада у Немачкој, Сергија дотуче даноноћни рад при грађењу Југопетролове пумпе на Ђунису, где је радио као грађевински контролор. Да би извођачи радова испоштовали грађевинске рокове, Сергије је непрекидно надгледао како одмичу послови. Не водећи рачуна о себи, покисне и добије тешку упалу плућа, која пређе у туберкулозу. Од те болести је умро 1951. године. Сахрањен је на Рисовачи.

Тако је у прерано (у 45. години) отишао последњи руски избеглица који је с поносом носио епитет, који му је урезан на споменику - Донски козак. Остаће упамћен да је са глумачким заносом казивао фантастичне приче - исказујући слободарски дух свог поноситог народа. Његова топла Донска душа држала је под контролом козачку суровост. Захваљујући томе никада није ударио своју децу!
Лозу Дронових наставио је Виктор, који у немирним предратним, ратним и послератним условима, поживе 46, тек годину дуже од оца. О његовом животном путу и породици сведочи Аранђеловчанка  Вера Недић Дронов, његова супруга: -После рата Виктора демобилишу и он настави да живи са мајком Драгицом у Аранђеловцу. Након кратког познанства, Виктор и ја ступимо у брак 1953. године. Живели смо осам година заједно са Драгицом у кући Милорада Стефановића на Ђунису, у којој је некада била продавница обуће „Бата“. Ту добијемо синове, Сергија 1954. и Александра две године касније.

 

САВЕСТАН И ОДГОВОРАН У СВАКОМ ПОСЛУ

Виктор је радио пет година у ФЕП-у. Истовремено, похађао је школу за пилоте у Београду. Међутим, морао је да прође обуку у готово свим градовима у Србији који су имали аеродроме. За то време ја сам бринула о прородици. Годину дана после рођења синова, запослим се Дому здравља у Аранђеловцу. Бригу о деци, за време мога одсуствовања, преузима са пуно љубави Драгица.

Због одласка у фирму „Давид Пајић“, у којој је усавршавао израду рекламних и светлећих паноа и осталих пропагандних средстава, Виктор прелази да живи у  Београду 1962. године. Викендом је долазио у Аранђеловац. Потом прелази да ради као комерцијалиста у „Електро Славији“. Био је такав професионалац да је због нових послова путовао и радио у Ираку, Ирану, Немачкој... За поштовање рокова Виктор је лично одговарао наручиоцима, трудећи са да екипа увек заврши посао на време и квалитетно. После три године, придружили смо се Виктору синови и ја, да живимо заједно на Дедињу. Затим, се селимо на Звездару - рекла нам је Вера.
Александар Дронов каже да је његов старији брат Сергије по завршетку осмогодишње школе, завршио средњу архитектонску у Београду. Са супругом Љубицом Павловић добио је два сина - Виктора и Драгана. Радио је у ЈАТ-у, а затим у „Енергопројекту“. Умро је у 37 години.

Вера и Александар Дронов, супруга и син Виктора Дронова (фото Љубомир Ивановић)

 

Александар тврди да је од малих ногу учен да ради и зарађује за живот. После осмогодишње школе, завршио је средњу туристичку школу. Упоредо је радио као волонтерски инструктор за децу. Запослио се у ТРО „Југозан“, а потом у „Максрендеру“, београдској трговинској организацији за увоз јапанских машина за угоститељство. Оженио је Јелицу Худолин са којом има сина Сергеја (рођен 1985) који је дипломирао академију за маркетинг и пропаганду у Ванкуверу, а ради као професор на академији за голф. Од 1992. године сели се у Ванкувер у Канаду. Ове године умрла је супруга Јелица.

Споменик Драгици и Сергију Дронов на Рисовачи (фото Љубомир Ивановић)

 

О тетки Јелени Дронов Кљакић каже да је била добар ђак. Три године је студирала Филолошки факултет у Београду, тако да је добро говорила немачки, италијански и француски. Због тешке материјалне ситуације, напусти студије и запосли се прво  као књиговођа, а затим у ЈАТ-у. Уважавали су је као вредног радника, за шта је награђена Медаљом рада 1987, јер је изгарала на послу. Важила је за лепотицу. У браку није имала децу. Преостали део живота, после развода, уздржала се од поновне удаје. Умрла је 1988. у 49-ој години.

(Наставиће се)

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности

ИМПРЕСУМ

Назив медија: Е СТВАРНОСТ. Решење АПР Регистар медија: БМ 30/2018, од 17.01.2018. Издавач медија: Драган Тодоровић, предузетник Издавачка делатност Стварност Аранђеловац. Матични број издавача медија: 62835842. Језик на коме медиј излази: српски. Врста писма медија: ћирилица. Формат медија: Самостална електронска издања Интернет портали. Главни уредник медија: мр Драган Тодоровић. Седиште издавача медија: Кнеза Михаила 33е/2, 34300 Аранђеловац. Телефон: 034/710 350, 063/686 364. Е-ПОШТА: casopisstvarnost@gmail.com. Интернет адреса: www.stvanost.rs. Редакција: мр Драган Тодоровић, Љиљана Стојановић, Драгољуб Јанојлић, Мирослав Живановић, Драгован Лазаревић, Здравко Јањевић, Дејан Комненовић и Анђелка Тодоровић.