Мирослав Буца Живановић
Живорад, шеснаестогодишњи Илијин жутокљунац, идејни је творац, организатор и учесник прве боксерске ревије у Аранђеловцу у препуној кафани „Централ“ 1941. године.Како је Жика Анић Главоња у дерби мечу избацио Живорадa Тодоровићa из ринга и проглашен победником?Зашто је Тодоровић променио ратничке боје и ослободио Загреб 1945. године? Револвер Анте Павелића „исцурео“ из руку Живорада, који га је већ видео као ратни трофеј.Живорад, мајстор усне хармонике, свирао у оркестру “Усерењаци“.
Илијиног најмлађег сина Живорада, још увек „жутокљунца“, добоши Другог светског рата, нису превише забринули. Вративши се из окупираног Београда у Аранђеловац, покушао је да пренесе део боксерског искуства на овдашњу омладину. Милоје Томић1, пензионисани наставник фискултуре и комшија Жике Стрипа, сећа се да је тада шеснаестогодишњи Живорад Тодоровић био први боксер и тренер ове племените вештине у граду под Букуљом. На тавану своје куће направио је импровизовани боксерски ринг, набавио рукавице, осталу опрему и основао прву боксерску школу 1941. године.
Облепивши град плакатима и непосредним разговором са младићима, окупио је око 30-так заљубљеника у ову племениту вештину који су свакодневно откривали тајне овог борилачког спорта. Милош Миловановић2, један од младића који је редовно долазио на тренинге, овако је доживео прву боксерску ревију у Аранђеловцу: „После два месеца наших боксерских припрема Жика закаже бокс-меч у кафани „Централ“ једне недеље преподне. Он испише плакате (иначе је од тог писања и цртања за биоскопске представе, за шта је био ненадмашан за време и после рата у Београду, живео и добро зарађивао), са тим плакатима које смо полепили по вароши Жика позове Аранђеловчане на први бокс-меч у вароши. Борбе су биле у свим категоријама. Од најлакших до најтеже.
Главна борба је била у тешкој категорији између Животе Анића, познатијег као Жика Главоња, и њега. Скупило се народа, пуна кафана (…). Пoследња борба у тешкој категорији између Жике Анића и Жике Стрипа. Жика Главоња већи, доста тежи, дужих руку и снажнији, али са скромним боксерским знањем. Жика Стрип лакши, фино грађен, много бржи и технички далеко спремнији. У рингу судија Власта, сајџија. Отпоче прва рунда. Стрип облеће око Жике Главоње па, богами, ту падне и неки директ, кроше, а Главоња стоји, пружио руке и не помера се. Доби он у првој рунди добре батине. Друга рунда поче,опет исто, Жика Стрип скакуће и ђа левом, ђа десном, удара Главоњу, рекло би се, све јаче и жешће. Одједном, средином друге рунде крете Главоња, сатера Стрипа у ћошак и поче да удара и по глави и у стомак и за врат. Власта судија виче: „Брек, брек!“, Главоња не реагује. Кад се Стрип измигољи и хтеде да побегне из фаталног ћошка и конопаца, Жика га ухвати и леже на њега.Тад се сломи тај стуб где је било више рвања него бокса и Жика Стрип паде на патос под ноге публици, где поустајаше да га дигну са патоса. Стрип се обраћа Главоњи и виче: “Овај је луд!“. Власта подиже руку Жики Главоњи који је остао у рингу и прогласи да је добио меч техничким нокаутом пошто је Жика Стрип испао са ринга и пао на патос.Тек после наста гужва, Стрип виче да се настави борба и поправи ринг. На ринг се попе публика, Стрип хоће да бије Власту како је могао да прогласи Главоњу за победника. Власта трчи заједно са публиком по рингу и бежи од Жике. Жикини пајташи вичу: “Главоња је победио!“.
Живораду «исцурио» из руку - пиштољ Анте Павелића
Мада је Живорад Тодоровић у Другом светском рату прво припадао покрету Драгољуба Драже Михаиловића, пред крај рата, не својом вољом, пребачен је у редове партизана - ослободилаца. О томе се поверио свом пријатељу Аранђеловчанину Милану Мики Стефановићу3.
На почетку рата Тодоровића четници мобилишу, мада је био малолетник, у селу Шаторња. При крају НОБ-а, већ пунолетни Живорад се нашао међу заробљеним четницима, које су партизани прикључили својим јединицама и послали на Сремски фронт.
Живорад је са својом јединицом учествовао у ослобађању легла усташких бојовника при чишћењу Загреба 8. маја 1945.године. Његови саборци налете на кућу главног усташког доглавника. Живорад је међу првима провалио у кућу Анте Павелића, усташког вође НДХ. Претражујући по кући, нашао је лично Павелићево наоружање. Посебно га је заинтересовао пиштољ марке „валтер“, на коме је био угравиран и фабрички број. Прва мисао му је била да ће му ово бити драг ратни трофеј. Таман хтеде да га сакрије у неки део униформе, однекле бану његов старешина. Истрже му пиштољ из руке: „Није то за тебе. Ти ниси официр, него обичан војник! Не можеш да носиш официрско оружје!“ Живораду тако у трену «исцуре» из руку јединствени трофеј.
У рату добар борац - лош пливач у животу
Живорад Тодоровић, алијас Жика Стрип, ретко је причао (ређе писао) о својим ратим сећањима у четницима и потом партизанској „преобуци“. Да није у својој књизи „Спавач“(стр.14), у једној двосмисленој реченици открио: “Када сам се упознао са Шпиром (један од спавача на мансарди, са којим је често арчио боемски живот, примедба аутора) био је рат. То је једини борац са Сремског фронта који је носио кратке панталоне и зими и лети.“ и „Станујем на једној теразијској мансарди. И стан и атеље у једној соби. Био сам у рату добар борац, али у миру врло лош пливач“.
Сећање Жике Стрипа као позданог хроничара послератне београдске боемије, важи и за такозвану забавну музику, тачније за шлагер и џез. Наиме, нека певаче, бендове и догађаје из овог музичког опуса, тешко је наћи у музичким публикацијама. „Одмах после рата су ми попустила плућа, вероватно од последица учествовања у рату. До тада сам компоновао 20-так шлагера(...) Одмах после рата није било много музичара и певача забавне музике. Нарочито не довољно за извођење преко радија. Један забавни оркестар усних хармоника, трио „Бис“, био је доста популаран.Усну хармонику су добро свирали Слава Богојевић,сликар, Божа Милетић, Бимбало, Канда и други(...) И ја сам у својим млађим годинама желео да се истакнем у тој врсти музике и на таквом инструменту. Усна хармоника за џез-извођења је тада коштала четири хиљада динара.
Мајстор усне хармонике у оркестру „Усерењаци“
То је била велика пара с обзиром на то да су директорске плате биле сличне цени хармонике(...) Штуле, у то време познати музичар и менаџер музичких ревија, стварао је један оркестар усних хармоника сличан „Бису“. Назвао га је „Трио Бус“, асоцијација на антабус(...), требало је да се одржи „Концерт ревијских мелодија“ за чије извођење је писао музику композитор Дарко Краљић4 (...) Упоредо је вежбао и наступ оркестар „Усерањаци“. У њему су свирали ја, Штуле, и Паја Штос(...) Ја сам вежбао на на једној већ дотрајалој хармоници коју сам трампио са сликаром Банетом Богојевићем за један шешир од зечије длаке. (9. стр, „Спавачи“)
Мало је недостајало да се Жика Стрип и његов пајтос Драган Рајковић Скеп, појаве у емисији «Весело вече» на Радио Београду. Наиме, заказаног дана дошли су на аудицију. У жирију су били Чкаља (Миодраг Петровић, попурани глумац, примедба аутора) мали Аца-Бацач пламена и трећи члан непознат. Жика је прво одсвирао „Балалајку“ од Подсворда и слободну импровизацију. Пошто се жири повукао и одужио своје шушкање и домунђавање, нестрпљивом Жики се све смучи и направи дар-мар. („Спавачи“,10.стр). Аудиција се неславно заврши.
(Наставиће се)
Фусноте:
1 Аудио запис разговора са Милојем Томићем, пензионисаним наставником фискултуре (11. јула 2016).
2 Милош Миловановић, Годишњак Удружења „Баштина и будућност Аранђеловац 1859“, бр. 5, 2006, ,текст под насловом «Аранђеловачка пијаца», стр. 45.
3 Аудио-запис разговора са Миланом Миком Стефановићем, пензионисаним банкарским службеником( 10. јуна 2016).
4 Дарко Краљић (1920-1998), пионир југословенске забавне музике, Википедиа.