Љ. Стојановић
Никада нисмо видели толико учитеља, наставника и професора аранђеловачких основних и средњих школа који су на једном месту својим стопама оставили трајни отисак на плочнику симболичног назива „Трг слободе“, односно „Венац слободе“.
Захваљујући студентима и њиховим некадашњим ђацима и ђацима других просветних радника широм Србије који већ данима плету венац слободе, вечерашњи скуп на градском тргу у Аранђеловцу коначно је ослободио мисли оних од којих почиње најлуксузнији статус једне особе – образовање и наука.
Сви који су се нашли међу том најбројнијом и најобразованијом скупином у нашем граду, могли су да чују много тога што су сами, свесно или несвесно, бојећи се или се двоумећи да изрекну свој став, коначно проговорили. И то захваљујући управо студентима, који су им дали шлагворт за јавни наступ.
Било је то отварање скупих књига са, до скора, запретаним мислима и неувезаним издањима са приложеним оригиналним потписима сваког говорника. Сажетак њихових обраћања би се могао сместити у једној реченици којом безусловно пружају подршку „најлепшем, најпаметнијем и најјачем слободоумном слоју друштва“, нашим студентима који су номиновани за Нобелову награду за мир, за 2025. годину. И не само номиновани, већ је кандидатуру, коју је потписао један од предлагача, драматург и писац Синиша Ковачевић, прихватио Нобелов комитет.
Више него поучан "угледни час" аранђеловачких учитеља, наставника и професора
Била је то племенита и муњевита идеја, макар и остала на томе, али осликава двомесечну упорну борбу наших студената са више од 60 државних факултета и других образовних институција и запослених у јавном сектору. Они су успели да подигну целу Србију на ноге, након незапамћене несреће на Железничкој станици у Новом Сада, када је пре равно три месеца, 1. новембра 2024. године животе изгубило 15 лица испод обрушене надстрешнице. И двоје младих животно угрозила.
И смисао „Угледног часа“ аранђеловачких просветара није ништа друго него дубок наклон студентима, који су, руку на срце, за протекла два месеца одржали безброј угледних часова, даноноћно читавих 60 дана.
Сада је ред на нас!
То је и порука просветара, који су са многобројним транспарентима које су носили углавном млади, кренули у шетњу улицама Аранђеловца, најмасовнију до сада, јер су им се успут придружили и „стални шетачи“, тако да је код „куће правде“ - зграде Основног суда, у току петнаестоминутног ћутања, сијало више од хиљаду упаљених светиљки. Долази, изгледа, време и да бројне овдашње неправде буду, коначно, „осветљене“.