Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 46. прилогу разматрамо маказе цена као срце дугорочног управљања пољопривредом. То је термин који је у медијима давно користио Захарије Трнавчевић, а данас је „заборављен“ због аутоцензуре агро-новинара. Да ли је коректно срж проблема заборављати?
Тачан је коментар представника власти да заступамо модел који им није конкуренција, већ алтернатива. Нисмо део њихове игре уништавања аграра. Описујемо користи од СРБЗЕМ националног агро кластера као темељног решења које у пољопривреди мења све осим имена.
Због маказа цена, стање код минералних ђубрива је десет пута горе, код трактора и других машина два до три пута горе, код погонског горива четири пута горе него пре 40 година. Све се то може поправити напуштањем ЕУ аграрне некрополитике и оснивањем СРБЗЕМ-а.
Захтев Урсуле фон дер Лајен да се субвенције у пољопривреди Србије за 2025. годину смање, у тренутку када је стање никад горе, је део политике уништења. Тај захтев је ситница наспрам онога што предстоји. Ваздух је неекономско добро – бесплатан. ЕУ политика прави од ваздуха економско добро кроз карбонску таксу, пореско наплаћивање дисања ваздуха. Тога се ни Хитлер није сетио. Паритети цена су дугорочни односи на које ЕУ жели да утиче на штету пољопривредника. Зелена агенда ЕУ, коју је Србија потписала 2023. године, намеће карбонске порезе на индустрију (EU ETS) али и (EU CBAM) берзу гасова у пољопривреди од 1. јануара 2026. године. Треба да очекујемо ЕУ карбонске порезе на гориво, вештачко ђубриво, орање, тракторе, комбајне, сваку животињу, сваку краву, итд. То значи дуплирање маказа цена. Европа постаје главни простор експеримента масовне електронске трговине карбонским кредитима, масовног увођења електронског новца. Масовно коришћење електронског новца значи масовну контролу над људима, што је главни циљ.
Наратив о потреби декарбонизације је лаж дубоке државе пласирана кроз УН, уџбенике и медије. Угљен-диоксид је гас фотосинтезе који повећава количину зелене масе и раст живота на планети. Декарбонизација је борба против живота на Земљи, против производње хране, медијска конструкција као и претходни наратив о пандемији, завршен 24. фебруара 2022. године. „State management“ је оно чим треба да се баве осим политичара и професори и новинари и читава јавност. Препоручујемо књиге др Зорана Петровића Пироћанца „Геополитика хране“, „Геополитика воде“ и „Геополитика енергије“ у сврху одређења о паритетима цена и у аграру.
Разликују се паритет цена и диспаритет цена. Паритет цена обезбеђује стабилну, квалитетну производњу хране уз уобичајени профит од 10-20 одсто. Диспаритет цена је оно што зовемо маказама цена, а присутно је задњих 80 година као пљачкање пољопривредника. Зато се овај термин гура у страну из медија. Живели смо 45 година у једноумљу, 35 година већ живимо у малоумљу, где запад говори како да живимо, уз хваљење епохе чипованог безумља као дистопијске будућности.
Маказе цена требало би посматрати кроз историјске односе најважнијих цена: вештачког ђубрива, погонског горива, пшенице и кукуруза, сунцокрета и шећерне репе. Узрок несклада је бржи раст прихода ван пољопривреде уз изостанак раста прихода у пољопривреди. Док су плате у граду порасле око четири пута од 2004. године, дотле је пољопривреда остала на истим приходима. Паритети цена су део демографске и социјалне, а не само економске политике.
Паритет цена има главно место у аграрној политици. Кроз стратегије развоја пољопривреде пре пола века, паритети цена су гарантовани на десет година. Након стратегије развоја пољопривреде 1979. године, донет је закон по коме је паритет килограм пшенице за килограм вештачког ђубрива био норма. Данас од године до године паритете цена мења Републичка дирекција за робне резерве. Уклањањем маказа цена из пољопривреде не бави се прозападно министарство пољопривреде, оно их ствара. Писање стратегије развоја пољопривреде се из министарства мора пренети у СРБЗЕМ и тако елиминисати страни утицај. Све маказе цена које данас постоје у пољопривреди потичу из ЕУ аграрне политике која је политика „златне милијарде“. Цене би требало да опредељују домаћи пољопривредници кроз скупштину СРБЗЕМ-а, а не странци.
Четири су врсте паритета цена као стабилних, равноправних односа:
- паритет откупних цена примарних производа хоризонтално између репро-ланаца;
- паритет откупних и малопродајних цена вертикално у једном ланцу;
- паритет откупних цена и цена индустријских производа и
- паритет цена инпута и откупних цена пољопривредних производа, као најважнији.
Биодизел је аутономан начин да СРБЗЕМ произведе половину погонског горива потребног за пољопривреду. Услов за то је да се укине акциза на производњу биодизела. Ми смо једина држава у Европи која има пуну акцизу од 2013. године, тамо где друге земље дају субвенције по литру биодизела. То је илустративан пример недобронамерности власти према пољопривреди. Трошак за производњу литра биодизела је 85 динара, око 60 динара да се посеје и пожње три килограма уљане репице, плус 25 динара осталих хемијских материјала. Ако би постојала субвенција на производњу биодизела као у Хрватској од 32 евро цента по литру (37,5 динара), цена коштања би била смањена на 48 динара. Паритет цена пшенице и оваквог биодизела је: 2,4. Паритет дизела на пумпама је био 2006. године 7,6; 2009. године 10,9; да би данас 2024. године износио око 10, с обзиром да се сваке седмице цене мењају. СРБЗЕМ може да за четири пута погура паритет цена погонског горива наниже у корист пољопривреде.
Подразумева се да ће СРБЗЕМ саградити или обновити фабрике за производњу вештачких ђубрива. Трошкови вештачког ђубрива у производњи пшенице учествују са преко 50 одсто, а трошкови горива са преко 25 одсто и то у условима Војводине, где су приноси двоструко већи него јужно од Саве и Дунава. У Шумадији сејати пшеницу значи имати трошкове уобичајено изнад вредности приноса. Ове маказе цена су порасле од 2020. године, са почетком рата у Украјини.
Податак министарства трговине из 2009. године да је Републичка дирекција за робне резерве одредила натурални паритет од 2,61 кг пшенице за килограм НПК ђубрива. Тај паритет је 2010. године био 2,84 кг пшенице за килограм НПК. Овај паритет је 1980-тих година варирао између 0,4 и 0,8. Тада су домаће фабрике за производњу вештачких ђубрива постојале. Оптимални паритет је 1:1. Ове 2024. године, паритет цена пшенице и НПК ђубрива је 20 : 69 динара или приближно 3,5. Ове маказе цена су последица монопола увозника којима министарство не сме ништа.
Код кукуруза трошкови вештачких ђубрива прелазе 60 одсто, а горива 20 одсто укупних трошкова. Натурални паритет из 2009. године је био 2,63 а 2010. године 3,15 кг кукуруза за кг НПК. У 2024. години паритет је 17 : 69 динара односно 4,06. Оптимални паритет је 1:1.
Током 80-тих година када су паритети били десетоструко повољнији, потрошња вештачког ђубрива, само у Војводини, била је око четири пута већа. Јужно од Саве и Дунава пад потрошње вештачких ђубрива је већи. Због пропасти сточарства престала је употреба и стајског ђубрива. А онда се 30. октобра 2024. године појави изјава министра пољопривреде Републике Србије у којој тврди да је регенеративна пољопривреда његова визија развоја. То је пољопривреда обнове деградираних земљишта, у складу са постигнутим неђубрењем земљишта ни вештачким, ни стајским ђубривом. Регенеративна пољопривреда је оправдање за увођење виших карбонских пореза за људе који ору њиве, јер при орању наводно из оранице избија штетан угљен диоксид. Регенеративна пољопривреда је део визије производње у лабораторијама вештачког меса уз напуштање и претварање у шуму 40 одсто светског копна које заузима пољопривреда. Србија је данас у горој ситуацији по питању деградације земљишта, због изостанка стајњака, него 1804. године у време Карађорђевог устанка. Министар пољопривреде не зна ни шта ради, ни шта прича.
Маказе цена између откупних и цена индустријских производа какав је трактор, су све веће. За трактор од 30 kW, ИМТ 539, 1998. године је било потребно 38.636 кг пшенице, у 2003. години је требало 46.311 кг, у 2009. години је требало 74 тоне пшенице, а ове 2024. године не постоји трактор ИМТ од 30 киловата. Кинески трактор од 35 киловата YTO-SG354 кошта 1.585.920 динара, што је приближно 80 тона пшенице, односно 94 тоне кукуруза.
Маказе цена су удвостручене у задњих четврт века по питању трактора. Да би се диспаритет вратио у нормалу, потребно је да СРБЗЕМ поседује фабрику трактора, а држава напусти ЕУ зелену агенду. Без СРБЗЕМ-а нема управљања паритетима цена, па ни пољопривредом генерално!
Закључујемо да су: тржишни стабилизатор Николаса Калдора, привредни мултипликатор и акцелератор Мајнарда Кејнза и паритети цена, три кључна оперативна садржаја за управљање развојем пољопривреде, посао аналитичких одељења бескаматне пољопривредне банке. ЕУ је опасност. Спас од уништења је виши ниво државне интервенције. Алтернатива је враћање себи.
Доказ да је то могућ пут развоја је слика акције Шабачке задруге из 1923. године.