Текст и фото: Љубомир Ивановић
Занимљив текст о свим потоцима, рекама и њиховим притокама (левим и десним), сливовима, брдима и долинама аранђеловачке котлине.
I. КОТЛИНА И ЊЕН НАСТАНАК:
Подаци о настанку Аранђеловца су познати и често се износе. Међутим, о настанку аранђеловачке котлине мало се зна.
Захваљујући истраживањима дипломираног инжењера геологије Томислава Војиновића, на основу којих је написао и одбранио магистарски рад ХИДРОГЕОЛОГИЈА АРАНЂЕЛОВАЧКЕ КОТЛИНЕ, сачувани су подаци од непроцењиве вредности о овој котлини, са посебном освртом на хидрогеологију лежишта ватросталних глина, што је од великог значаја за општину Аранђеловац.
1.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КОТЛИНЕ:
У географском смислу, аранђеловачка котлина је део терена у централној Шумадији, а лежи у подножју планинског венца Венчац-Букуља-Ваган. У геолошком погледу одликује је велика разноврсност терена, а други природни услови учинили су ову котлину интерсантном и у хидрогеолошком погледу.
По облицима формирање рељефа ове котлине се може поделити на три фазе:
- на планински део,
- на језерске и флувијалне површи и
- на речне и поточне долине.
Планински део коначно је формиран услед тектонских покрета, набирањем, када су настале планине у Шумадији. Ови процеси дешавали су се у геолошкој ери кенозоик – ново доба (почело је пре 65 милиона година), у епохи миоцена који обухвата старост од 23 до 5,3 милиона година, од претходно већ створених седимената и вулканских стенских масива. После тектонских покрета и радијалног спуштања терена, услед ерозионих и других процеса, створена је аранђеловачка котлина.
У језерској фази долази до потапања котлине. Виша узвишења на југу котлине вирила су из воде у виду острва. У дугом временском периоду вода се постепено повлачила, тако да су настала два планинска венца раздвојена водом. Планине Венчац и Букуља представљале су један, а други је био Пресека.
Повлачењем језера из котлине, настала је флувијална фаза у морфолошком развоју котлине.Тада су настали речни и поточни сливови.
Стални речни токови, постепено, у дугом временском периоду обликовали су котлину стварајући речна корита. У долинама вода је губила брзину и снагу, а материјал који је носила таложио се. Тако су настале велике наслаге глина у Аранђеловачкој котлини, а најпознатији локалитети су „Врбица“, „Крушик“, „Ћиринац“.
Аранђеловачка котлина је елипсастог облока. Њена дужа оса износи око 20, док јој је краћа оса (у просеку) око 3,8 километара. Укупна површина котлине приближно је 93 километара квадратних (трећина површине аранђеловачке општине). Дно котлине има различите надморске висине. У северозападном делу, којим тече горњи и средњи Пештан са притокама, крећу се од 182-212 метара. У југоисточном делу, где протиче горња Кубршница, висине котлине крећу се од 165 - 262 метара.
Површи котлине су испресецане многобројним поточним долинама, образованних око већих водених токова, река Кубршнице и Пештана, које котлину деле на северозападни и југоисточни део. Дужа оса котлине има правац југоисток-северозапад и поклапа се са правцем пружања поменутог планинског венца.
Поглед на југоисточни део котлине, десно се види планина Венчац
Аранђеловачка тектонска котлинa створена је у првој фази геоморфолошког развоја, а ограничена је са два низа узвишења, која са северне и јужне стране ограђују котлину.
Са јужне стране је ограничена, почев од југо-истока ка северо-западу: Венчацом (658 метара надморске висине), Букуљом (696), Шутицом (472), Орловицом (482), Ваганом (473) и Крушевачким Висом.
Мапа општине Аранђеловац
Котлина обухвата насељена места: Врбицу, Аранђеловац, Буковик и део насеља Бања, Прогореоци и Даросава, а ограничена је узвишењима: Јужни ланац: Венчац(658), Букуља (696), Шутица (472), Орловица (482), Ваган (473) и Крушевички Вис. Северни ланац: Пресека (455), Осоје, Нерезиње (389), Кљештевица (358), Жути Оглавак (371), Дрењак (379), Остењак (217), Звонар (261) и Бобија (208 метара надморске висине).
Поглед на котлину са Букуље: лево брда Шутица, Орловица и Ваган, у долини село Буковик, у позадини ланац брда који ограничавају котлину са северне стране.
Са севера котлина је оивичена низом нижих узвишења од којих су, почев од југо-истока ка северо-западу, најважнија: Пресека (455), Осоје, Нерезиње (389), Кљештевица (358), Жути Оглавак (371), Дрењак (379), Остењак (217), Звонар (261) и Бобија (208 метара надморске висине).
Поглед на северну границу котлине, у подножју Аранђеловац и село Буковик
1.3. НАСТАНАК СТЕНА У КОТЛИНИ:
Најстарије стене у котлини настале су у време старијег палеозоика (пре око 360 милиона година). По свом саставу, у највећој мери, то су били песковито- шљунковито-глиновити седименти. Међу њима, али доста мање и то по ободу, било је и седимената карбонатног састава .
Почетком млађег палеозоика, у карбону (пре око 286 милиона година), долази до снажне вулканске активности у овом делу Шумадије, али не на површини, већ испод земљине коре, када се од гранитне вулканске масе, ствaрало сочивасто тело већих димензија и под великим притиском издигло слојеве земљине коре, створивши узвишења. Таквом ерупцијом гранитне магме, која је утиснута у већ постојеће седименте, створена је Букуља.
Други талас снажних ерупција вулкана настаје у почетном и средњем миоцену (пре око 5 милона година), када се формира дацитна греда која се пружа од села Мисаче, на истоку, преко села Раниловића и Венчана, све до Рудоваца, на западу. Дацит се формирао у виду појаса (греде) просечне ширине од око два километра. Улази у састав брда: Кљештевица (358), Жути Оглавак (371), Дрењак (379), Остењак (217), Звонар (261), Милићево брдо и Бобија (208 мнв).
У појединим зонама дошло је до распада дацита и стварања глине, која са на овом подручју може наћи у сочивима. Најзначајније стенске масе, у комерцијалном смислу, у котлини сачињавају гранит и мермер. Гранит је дубинска магматска стена настала хлађењем и кристализацијом ужарене магме у дубини земље (не изливом магме на површину земљине коре) насталих снажним вулканским активностима у геолошком периоду карбон (286 милиона година).
Гранити се јављају у виду масива издуженог у правцу запад-северозапад – исток-североисток, сагласно пружању дуже осе котлине. Гранити изграђују веће делове Букуље, Шутице, Орловице и Вагана. Гранит је вађен у више каменолома, а данас се највише експлоатише на Букуљи, у селу Буковик.
Мермер је седиментна стена настала из кречњака састављеног од минерала калцита. Процес прекристализације кречњака настао је у присуству велике количине топлоте и високог притиска, при чему се кречњак претварао у мермер.
Највеће налазиште квалитетног мермера у Србији је на Венчацу..
1.4. ГЛИНЕ:
Глина је настала процесом распадања алумосиликатних стена, пре свега гранита, у хидротермалним условима који су трајали милионима година. Распаднуте честице стена, водени токови су спирали у котлину где се формирало језеро, у коме се вршило таложење глина.
Највећа налазишта глина у котлини су на подручју села Буковик и Дарoсава, и по свом квалитету одговарају за производњу ватросталног алумосиликатног материјала (шамот), а одређен квалитет и за производњу порцелана. Ван котлине највеће лежиште је на подручју села Рудовци.
Басен богат глинама ограничен је дацитном гредом која се пружа од села Мисаче, на истоку, преко села Раниловића и Венчана, све до Рудоваца, на западу.
II. ХИДРОГРАФИЈА - ВОДЕ У АРАНЂЕЛОВАЧКОЈ ОПШТИНИ
Вода као извор живота и услов опстанка човека одувек је представљала мањи или већи проблем за њено обезбеђивање, како по квалитету тако и количини, а посебно у ранија времена када није било прерађене воде. Због различитог утицаја геолошког састава, рељефа, климе, вегетације, водоодрживог земљишта и равномерно распоређене количине атмосферског талога, хидролошке одлике општине Аранђеловац, су разноврсне.
Водна богатства општине чине подземна (изданска) вода и површинске воде (извори, реке, вештачка језера и баре), а посебно се издвајају минералне (киселе) воде. Водене површине општине заузимају 110 хектара или 1,28% тог простора. Сачињавају их водотоци, који највећим делом припадају сливовима река Кубршница, Пештан и Букуља (са Великом и Малом Букуљом) и акумулације за водоснабдевање општине. Речну мрежу општине чине реке, потоци и речице.
Од већих река, које теку кроз аранђеловачку општину су: Кубршница, Пештан, Велика Букуља, Мала Букуља, Букуља, Турија, Качер (само малим делом, настаје спајањем река Букуље и Босуте), Босута, Мисача, Суморина.
Сливна подручја којима гравитирају водотоци аранђеловачке општине су:
- Јасенички односно Великоморавски ( река Кубршница),
- Колубарски, односно Савски, преко река: Пештан и Букуља (која се улива у Качер, овај у реку Љиг, а Љиг у Колубару).
Поред водотокова на подручју општине Аранђеловац налазе се бројни извори.
2.1. ВОДЕ У КОТЛИНИ:
Аранђеловачка котлина је богата површинским воденим токовима. Њихова општа карактеристика је да су кратки, неразвијених долина и са мало воде у својим коритима, сем за време јачих пљускова и отапања снега, када имају буични карактер, а у сушним периодима нека остају без воде.
Локални потоци често, поред званичног назива, имају и други, који су му дали мештани, што често изазива недоумицу о броју потока и извориштима на одређеној територији.
Сви водени токови у котлини крећу се у два правца:
- Ка југо-истоку тече река Кубршница са притокама, улива се у реку Јасеницу, градећи Великоморавски слив;
- Ка северо-западу река Пештан са својим притокама, улива се у Колубару, чинећи припадност Колубарском, односно Савском сливу.
КУБРШНИЦА СА ПРИТОКАМА
Кубршница настаје на североисточним странама Букуље (приближно на коти 300 метара надморске висине). Овај извор се налази крај Буковичке цркве. Каптиран је и служи за снабдевање дела Аранђеловца пијаћом водом. Кубршница је највећа и најзначајнија притока реке Јасеницe, у коју се улива код Смедеревске Паланке.
Дужина тока је око 42 километара, површина слива износи 743,2 километара квадратних. Од извора до уласка у Споменик природе „Парк Буковичке Бање“, корито је отворено. Надаље тече бетонским колектором (ток реке је регулисан, а корито затворено) – испод Споменика природе „Парк Буковичке Бање“ и улице Краљ Петар I (средином градског насеља Аранђеловац), до почетка Циганмале. Потом је корито отворено, а дно и обале су делимично обложени ломљеним каменом, до Споменика природе пећина „Рисовача“. Минимална количина воде у Кубршници, за време лета, износи око 10 (л/сек). У току пролећа и јесени, када је количина падавина – кише већа, достиже 500 (л/сек) .
Кубршница код Рисовачке пећине
Притоке реке Кубршнице на територији општине су:
ДЕСНЕ ПРИТОКЕ: Станковића поток, Вуковића поток, Јелинац (у североисточном делу градског насеља Аранђеловац), Балабанац (југозападни део сеоског насеља Врбица), Јешовац (паралелно са потоком Балабанац), Врбичка река (сеоско насеље Врбица), а ван котлине реке Бања (сеоско насеље Бања), Радовац, Каменица (дуга 17 километара) и потоци Врањевац и Поповац (сеоско насеље Бања и Брезовац).
Станковића поток настаје на источним падинама Букуље (к. 600 м.) из два саставна огранка. Тече у правцу истока, а потом скреће ка северо-истоку, уливајући се у Кубршницу код извора киселе воде у бањском парку.Вуковића Поток настаје на источним огранцима Букуље. Тече у правцу северо-истока.
Јешовац поток настаје од два мања огранка на североисточном огранку Букуље. Тече у правцу исток-североисток. Улива се у Кубршницу испод Врбичке цркве. Нема притоке.
Балабанац поток настаје на превоју Марков Таван (к 486 м.), који спаја планине Букуљу и Венчац. Чине га два већа саставна огранка, који настају од више мањих, изворишних рукаваца. На тај начин изворишна челенка овог потока је прилично пространа. Тече према северо-истоку, прима две притоке, па се улива у Кубршницу у подножју брда Рисовача.
Врбичка река настаје од више мањих лепезасто распоређених огранака на северозападним огранцима планине Венчац.Тече најпре у правцу севера, па затим у благом луку постепено скреће ка северо-истоку, тако да јужно од брда Рисовача излази из котлине.
Сушица извире на јужној падини Венчца у селу Липовац, тече кроз Брезовац, а улива се у Кубршницу у селу Бањи код Томковића воденице.
Поток Поповац извире подно Венчаца. Улива се у Кубршницу у бањанском атару испод Весовића забрана.
ЛЕВЕ ПРИТОКЕ Кубршнице су: Сенички поток, Пресечки (Ћираковац) и поток Кленовац, а ван котлине Велики Луг, Вићија и Суморина.
Сенички поток потиче са јужних огранака Осоја (К 422). Нема притока, а воде има само за време кишних периода. Тече према југу до близу Аранђеловца, па скреће према југо-истоку (у том делу га зову и Ћаћин поток), уливајући се у Кубршницу у близини бањског парка. Ушће му је покривено.
Пресечки поток извире у подножју западних огранака Пресеке (к 455). Тече у правцу југа, а затим у благом луку скреће ка југо-истоку. Са леве стране прима једну мању притоку, а затим знатно већу – поток Јелинац. Улива се у Кубршницу у подножју Рисоваче мало изнад Рисовачке пећине.
Кленовац извире на Пресеци, а улива се у Кубршницу у правцу Рисовачке пећине.
ПЕШТАН СА ПРИТОКАМА
Пештан је десна притока Колубаре, у коју се улива код Вреоца. Име је добио по веома песковитом кориту. Настаје од више мањих поточића који се образују на северозападним падинама Букуље (к. 458), као и од оних који потичу са југозападних падина Осоја, на северном ободу котлине, и тече у правцу југоисток- северозапад.
Пештан тече кроз Буковик, Даросаву и Прогореоце и код моста у Крушевици завршава свој ток кроз општину. Површина слива је 172,8m2, а дужина водног тела
је 32,2 км. Некада се Пештан уливао у Колубару код села Дражевац (Обреновац), био је дуг 45 км и био је Колубарина најдужа притока.
Рељеф сливног подручја је благо-таласастог карактера. Минимална надморска висина слива је 96, а максимална 220 метара.
ДЕСНЕ ПРИТОКЕ: Дубоки поток, Врбички поток, Швабинац поток, Радов поток, поток Белеге, Црна Река, Пословчица и Даросавица.
Неки извори наводе и следеће десне притоке реке Пештан: Драшковац, Трескавац, Велика Црна река, Мала црна река и Глогинац, али без више података.
Дубоки поток настаје на југоисточним падинама Нерезиња. Изворишну челенку му чине четири иницијална поточића. Тече према југо-западу и улива се испод фабрике Електропорцелана у селу Буковик.
Врбички поток настаје на јужним падинама Нерезиња. Тече у правцу југо-запада и улива се у селу Буковик. У средњем делу овог потока налази се улаз у рудник ватросталних глина „Врбица“.
Швабинац поток настаје од више мањих поточића који се сливају са јужних падина Кљештевице и превоја који спаја Нерезиње са Кљештевицом.
У доњем току, са десне стране, прима већи поток Ћиринац, који потиче са јужних падина Кљештевице (к. 345). Тече у правцу југо-запада и улива се у Пештан у непосредној близини некадашње железничке станице у Буковику.
Радов поток настаје између Кљештевице и јужних падина Жутог оглавка (к. 371). У свом горњем току прима више мањих (краћих) поточића. Тече у правцу југа и улива се у Пештан код Циганске махале у Буковику. Непосредно пре ушћа прима са леве стране већу притоку – поток Криву Јаругу, који настаје на јужним падинама Кљештевице (к. 345).
Поток Белеге настаје на североисточним падинама косе Драшковац. У њега се уливају воде још пет безимених поточића. Тече ка југо-западу све док не пређе бившу пругу Аранђеловац – Даросава, одатле нагло скреће ка југу, уливајући се у Пештан после кратког тока.
Црна Река настаје од два потока који потичу са јужних падина Жутог Оглавка: Мале Реке (к. 370) и Врањевца (к. 371). У Пештан се улива у Даросави.
Пословчица настаје на западним падинама Дрењака (к. 379). Тече у правцу југо-запада и улива се у Пештан у његовом средњем току.
Даросавица настаје од два потока. Један извире на јужним падинама Камаље, а други на северозападним падинама Медведњака (к.353). Спајају се на завршетку југозападних падина Камаља чинећи Даросавицу, која тече у правцу северо-запада, а у Пештан се улива у селу Рудовци. У свом току, са леве стране прима два безимена поточића која полазе са Звонара (к. 261), а са десне стране прима два већа потока: Боћинац и Златовац.
ЛЕВЕ ПРИТОКЕ: поток Плочник (зову га и Ваган), поток Слатине, Крушевачка река и Трбушничка река. Наводе се и потоци Златовац, Шутица, и Хајдучица, али без детаља.
Плочник настаје на југозападним падинама Орловице (к. 363) од два краћа поточића. До ушћа прима још неколико поточића са леве и десне стране. Улива се у Пештан непосредно крај Фабрике Шамота у Даросави.
Слатина настаје од више мањих поточића који извиру на Вагану. То је кратак поток плитког корита. У Пештан се улива у Даросави.
Крушевачка Река настаје од више потока који се сливају са северних и северозападних падина Вагана и Крушевачког Виса.
У селу Крушевици улива се још један већи поток, који такође настаје од неколико мањих поточића. У селу Прогореоци Крушевачка Река тече према северо-истоку, а у Пештан се улива на месту где лучно обилази југозападне падине Звонара (к. 251).
Трбушничка река настаје од четири потока који силазе са североисточних падина косе Разбојиште (к. 320) у селу Трбушница, а налазе се ван Аранђеловачке котлине. У свом даљем току прима више краћих поточића, а највећа јој је притока Бистричка река, која се улива, са леве стране, близу ушћа у Пештан у селу Рудовци.
ПРОГОРЕОЦИ
Кроз село протичу Крушевичка река, Крива река која утиче у Пештан код друмског насеља у Даросави, Шираковац, Каменац, Хајдучица и два безимена потока, од којих један извире испод Јавора а други протиче кроз место Сечине.
2.2. ВОДОТОКОВИ У ОПШТИНИ АРАНЂЕЛОВАЦ ВАН КОТЛИНЕ:
НАСЕЉЕ ГАРАШИ
Највећи водотоци су: река Букуља, Велика и Мала Букуља, затим потоци Речица и Циганкуља. Поред ових водотокова постоје и низ сезонских, у којима има воде само у време киша и снегова, а уливају се у наведене водотокове.
Речица Велика Букуља настаје на источној страни планине Букуље у подножју „Капетанових стена“ од неколико извора, у даљем току притока је Станића поток, као и две десне притоке – два потока: Лазински и Полимски. Успут се у Велику Букуљу слива вода из неколико јаруга и тече према западу (укупне дужине 7 километара.), спајајући се са речицом Малом Букуљом формирајући, на северу села Гараши, реку Букуљу.
Изградњом језера на планини Букуља, Велика Букуља тече до језера Букуља а потом као истока наставља до језера Гараши. Мала Букуља тече од изворишта ка западу, паралелоно са Великом Букуљом, притока јој је поток Баре, a улива се у средњи крак Гарашког језера .
Један од потока који настаје спајањем више мањих је и Комшански поток који тече лево од комшанског гробља и док није било језера уливао се у Малу Букуљу.
Река Букуља, настала спајањем Велике и Мале Букуље, тече кроз села Гараше и Јеловик, а у свом завршном току кроз Босуту где са своје леве стране прима поток Станковачу који потиче од Костића забрана. Дужина воденог тока реке Букуља, до ушћа у реку Качер, је 8,72 км.
Поток Речица настаје спајањем Шутачког потока (тече са Орловице и Шутице) са Марковића потоком, који протиче поред Васиљевића кућа и Војиновић потока и тече између средњег брда и Малешевог поља, уливајући се у реку Букуљу.
Поток Циганкуља, који настаје од потока Студенац и потока који се сливају са обронка Орловице са извориштем испод брда Ваган: Карадински, Милетића и Степанаца, уливајући се са десне стране у реку Букуљу.
НАСЕЉЕ ЈЕЛОВИК
Јеловик није богат водама. Највећи водоток је река Букуља, која долази из Гараша, и на територију села Јеловик улази нешто ниже од места Маринкова Бара, а од чесме Перкића тече кроз село Босуту. На око километар до међе са селом Драгољ спаја се са реком Велика Босута, градећи реку Качер. Са десне стране, испод јеловичке цркве, прима безимени поток, који извире испод Бачког Брда.
У Јеловику настају потоци: Бобовик, Ковачевац, Медина и Лекинац.
Највећи поток је Бобовик, а настаје од потока Барице и Дубока Јаруга, који извиру под Букуљом на размеђи села Јеловик и Вукосавци, на месту званом Попов Косањак, тече између ова два села, чинећи њихову границу. Са десна стране прима Перовића поток, који тече од Крсмановића извора испод Проструге. Бобовик се улива се у реку Велику Босуту на територији села Босута.
Потоци Ковачевац (има их два): први извире код гробља испод Радивојевића кућа, а други код Лекића кућа испод брда Парлога. Оба се спајају код гробља и под називом Ковачевац се улива у реку Букуљу.
Поток Медина настаје из извора Студенац испд Николића кућа, а улива се у реку Букуљу на месту Пескуша.
Поток Лекинац настаје испод Мирковића кућа,тече кроз Бабин Луг и улива се у реку Букуљу.
НАСЕЉЕ ВУКОСАВЦИ
Село није богато текућим водама, али има доста извора.
Потоци су Бобовик, Врлаја, Вукосавачка река ( називају је и Живановића поток) и Кесинац. 
Вукосавачка река
Бобовик настаје од потока Барице и Дубока јаруга, који извиру под Букуљом на граници села Јеловик и Вукосавци.Улива се у Велику Босуту код Камене ћуприје.
Врлаја извире на територији села Вукосавце, а улива се у реку Велика Босута на месту Лисина.
Вукосавачка река (Живановића поток) извире код Велике бара, а улива се у Трешњевичку реку.
Кесинац извире у шуми Радојевића, а улива се у Врлају испод Ивановића и Радовановића кућа.
НАСЕЉЕ БОСУТА
Босута је веома богата водама, знатно више од осталих села општине Аранђеловац. Клокотич, Корушац и Грчки гроб су вододелнице слива Јасенице и Качера. Цело село је испреплетано потоцима и речицама: Босута, Мала Босута, Раслова, Вртоломија, Врлаја, Бобовик, Станковача и Качер.
Босута (зову је и Велика Босута) је најдужа и водом најбогатија река која настаје на самој граници Вукосаваца и ГорњеТрешњевице близу потеса Ветрило. У горњем току називају је и Трешњевичка река.
Притоке реке Велике Босуте су Вукосавачка река и поток Врлаја (са десне стране) и Дубоки поток (са леве стране). У свом даљем току на север, прва већа утока је поток Бобовик који протиче кроз насеље Милинковића и делом Јовичића. Доњи ток реке Босуте тече кроз равничарски део села, да би се након километар тока спојила са реком Букуљом формирајући реку Качер. На месту спајања ове две реке општина Аранђеловац је поставила црпну станицу са којом се вода пребацује у језеро Гараши.
Од свог настанка Качер тече кроз Дужнице, остављајући село Босуту након тока од једног километра и наставља долином 30 километара све до реке Љиг.
Мала Босута или Босутица потиче од Клокотића и делом са Корушца од потока Ђердап и од слива вода са западне стране Лисине од потока Танка коса и Подрумина. Улива се у реку Босуту у центру села, код сушаре, са њене леве стране.
Раслова је највећа притока Босуте у коју се улива у подножју Врановца и други је водоток по величини на територији села Босута. Извире под Острвицом од брда Дрењак и ту је зову Островичка река. Касније тече кроз Војковачке шуме, те се у том делу назива Војковачка река. У подножју брда Беговишта прима са леве стране поток Беговиште и добија назив Раслова. У даљем току прима воде из Јаворовог потока са леве стране и Рњковца са десне стране. На почетном делу границе Босуте и Драгоља прима Малу Раслову или Расловицу, а касније и поток Селиште који својом целом дужином иде кроз Драгољ. На крају, са своје десне стране, прима поток Прњавор који се слива из подручја Прњавора, а код Поповића воденице улива се у Велику Босуту.
Вртоломија полази од Великог брда и на месту Змињак се улива у Босуту, такође са њене леве стране. Поток Станковача извире у Босути испод Костића кућа, а улива се у реку Букуљу на територији села Босута. Други део села Босута је раван са неколико таласастих брегова и хумова, од који су највећи: Чађевац и Пушнице. Ова раван је испресецана потоцима: Бобовиком, Медном и Станковачом.
НАСЕЉЕ ГОРЊА ТРЕШЊЕВИЦА
Горња Трешњевица испресецана је низом, углавном мањих, водотокова. Вододелница је венац Каменар. Водотокови са северне стране припадају Качерском, а са јужне стране Јасеничком сливу.
Качерском сливу припада река Босута, а у горњем току зову је Трешњевичка река.
Река Босута извире на граници села Горња Трешњевица и Вукосавци на месту Ветрило. Леве притоке су: Поток Царевац (настаје из извора Царевац у засеоку Клик), Ћирића Поток и Дубоки Поток. Десне притоке су: Вукосавачка река и Врлаја. Царевац је снажан извор са обилном водом током целе године. Из њега се десетак кућа снабдева водом,
Дубоки поток извире на месту званом Клик, а улива се у Босуту.
Јасеничком сливу припада Мала реке и река Камењар, које се спајају у селу Доња Трешњевица на месту званом Турски крај (са леве стране), тј. Бошкићева кућа (са десне стране) водотока, градећи реку Ђуринац, која се улива у реку Јасеницу.
Мала река извире на месту Велика (зову је и Дубока ) бара, а са десне стране прима неименовани поток, који извире из Јеремића ливаде, а све на подручју Горње Трешњевице.
Речица Каменар настаје од поточића Мали Каменар, који извире под брдом Каменар и поточића Светиња у селу Врбица.
У Трешњевици постоје и Петровића и Ћирића поток и више малих безимених водотокова. Петровића поток тече од извора Роваца. Назив је добио јер пролази у близини кућа ове фамилије. Оба потока се уливају у Малу Босуту.
НАСЕЉЕ БРЕЗОВАЦ
Брезовац није богат текућим водама. Најпознатији токови су речица Каменица која се у горњем току назива Брезовачка река, Сушица и поток Поповац.
Брезовачку реку формирају извори Шуковачка чесма и извор Змајевац. У даљем току река прима са леве стране Лазински поток, који извире испод Ћировића кућа, са десне стране је обогаћује вода са извора Врањевац, који настаје код Максимовића кућа, а нешто ниже, са леве стране, вода са Коларевића извора.
Код Степановића кућа, са десне стране, прима поток Бужељ и од тог места назива се Каменица ( Каменичка река). Даље тече кроз Липовац, са десне стране прима поток Дубока Јаруга, да би се, код Баџакове ћуприје (у близин кружног тока испред Тополе) улила у реку Кубршницу.
Сушица извире на јужној падини Венчца у селу Липовац, тече кроз Брезовац, а улива се у Кубршницу у селу Бањи код Томковића воденице. Поток Поповац извире подно Венчаца, а улива се у Кубршницу у бањанском атару испод Весовића забрана.
КОПЉАРE
Село Копљаре се налази на рипањској површи. Њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки поток, који се у атару овога села састају и чине реку Суморину.
Суморина се улива у Кубршницу код места Лугови, у селу Белосавци. Поток Урвина се улива у Суморину
РЕКА МИСАЧА, насеља Мисача, Орашац и Стојник.
Река Мисача извире на источним падинама Кљештевице на 395 метара надморске висинем. На територији општине Аранђеловац протиче кроз сеоска насеља Мисача, Орашац и Стојник. Улива се у Милатовицу, па преко Великог Луга у Кубршницу. Леве притоке реке Мисаче су потоци Врбљак, Дрењак и Грабовица која извире на Кљештевици, а у реку Мисачу се улива у Орашцу код Владикине ћуприје .
Орашац
Кроз Орашац протичу реке Суморина и Мисача у коју се улива више мањих потока: Пресечки поток, поток Грабовица (лева притока), Лалов поток, Врбљак и Орашачки поток ( десне притоке).
Стојник се налази на обема странама реке Мисаче, на пиносавској површи. Кроз Стојник протиче и поток Кошарна, који се испод Црквина улива у реку Милатовицу.
Река Мисача
РЕКА ТУРИЈА - насеља Раниловић, Венчане и Тулеж
Река Турија извире на северозападним падинама планине Космај у атару сеоског насеља Раниловић, потес Рапинска шума. Тече ка југозападу (око 12 км) кроз села Раниловић, Венчане и Тулеж. Река Турија је десна притока реке Колубаре.
Претпоставља се да је име изведено из топонима тур,а односило се на истребљено средњевековно говече које је живело на простору Шумадије. Протичући кроз Венчане Турија прима већи број притока.
Леве притоке Турије су потоци: Глоговац, Сува Турија, Коритина, Придворица, која постаје у Широкој Равни, Река (постаје од потока Сребрњака и Иванчевца који извиру у Жутом Оглавку). Притока Реке је и поток Добриловица.
Десне притоке Турије су: Смојковац, који долази из Дрлупе, Тодоровац који долази из Сибнице и Златана са Каменичком реком, а Церовчић, Циганчица и Кусања су сеоски потоци са мало воде.
На територији Тулежа Турија прима поток Косово, као и више сеоских безимених потока. Између Тулежа и села Миросаљци тече поток Златан, који чини границу села, а такође се улива у Турију. Сви водотокови у селу лети остају без воде.
Осим наведених река и потока, речна мрежа у општини Аранђеловац састоји се од већег броја малих, безимених речица и поточића. Многи потоци током летњег периода остају без воде.
Приказано стање је пресек једног времена. Стање на терену се мењало услед: озиђивања извора појединаца за лично коришћење, извођења грађевинских радова, када је копањем дошло до уништавања појединих водотокова и друго. Те промене би трбало евидентирати и додатно истражити, уз детаљнија стручна изучавања.
2.3. ЈЕЗЕРА:
На посматраном подручју постоје четири језера: Букуља, Гараши, Велика и Мала водојажа и и једна мала акумулација - Рибњак у Гарашима.
Акумулационо језеро Букуља формирано је на на југо-западним падинама планине Букуље. У односу на акумулационо језеро Гараши, налази се на већој надморској висини и удаљено је од загађивача. Запремина воде језера „Букуља“ је 1.260.000 m3. Површина слива изнад бране је 6 km2 а просечни годишњи талог је 714-740 mm.
Акумулационо језеро „Гараши“ смештено је на северозападним падинама планине Букуље у сеоском насељу Гараши, на саставама речица Велике и Мале Букуље.
Језеро се састоји од три крака: Милићевићи, Лекићи и Врбе, а називе су добили по потопљеним засеоцима села Гараши и Јеловик. Језеро се увлачи уз долину Велике Букуље од око 1400, Мале Букуље 1600 и Баре око 1800 метара.
Гарашко језеро, пројектовани ниво воде
Сама брана и већи део језера налазе се у селу Гараши и заузима 46.44.00, а на подручју КО Јеловик 18.70.00, што укупно износи 65.14.00 хектара.
Градња је почела 1972, а укључена је у водоснабдевање општине Аранђеловац 1976. године. Главни пројектант: Инж. Владимир Туфегџић; пројектована запремина воде: 6.273.000 м3; површина језера – воденог огледала: 65 ха; сливна површина језера: 15,5 км2; највећа дубина је код торња: 27,0 м; дужина на круни бране је око 380 м; надморска висина: 292 м; укључена у водоснабдевање града од 1976. године и пројектована запремина воде је 6.273.000 m3.
Језеро Гараши децембар 2021, упумпавање воде из рибњака на Речици и реке Циганкуље
Ради повећања количине воде у Гарашком језеру, посебно у сушним периодима,
на месту спајања река Велика Босута и Букуља, на реци Качер општина Аранђеловац је поставила црпну станицу са којом се вода пребацује у језеро Гараши.
Акумулација на Речици у Гарашима
Мерени капацитет прилива воде у Речици био је 191 л/сек, што је условило изградњу бране са идејом да се, по потреби, пумпама вода пребацује у Гарашко језеро, за случај мањих падавина и тиме обезбеди још једна притока. Површина слива на акумулацији Речица износи 4 км2.
Акумулација – рибњак на Речици у Гарашима
Водојаже
Два вештачка језера, позната као Мала и Велика водојажа, налазе се у непосредној близини фабрике Електропорцелан у сеоском насељу Буковик, а изграђена су за водоснабдевање ове фабрике.
2.4. МИНЕРАЛНЕ (КИСЕЛЕ) ВОДЕ:
Анализирањем вода у котлини, утврђено је да одређен број бушотина има
минерални карактер. Посматрањем просторног распореда бушотина у којим су пронађене минералне воде, установљена је законитост њиховог простирања. Оне се јављају дуж јужне тектонске линије у котлини, која иде северним подножјем планинског венца Венчац-Букуља-Ваган.
Минералне воде су откривене и дуж споредног раседа, који иде долином потока Балабанац у југоисточном делу котлине. Те воде се простиру од села Крушевице на западу котлине, до подножја брда Рисовача на истоку.
Када се овакав распоред минералних вода повеже са геолошким склопом и хидрогеолошким особинама зоне у којој се појављују, уочава се да су скоро све створене раседањем у кристаластим шкриљцима и гранитима.
Ван котлине појаве минералних вода има и на подручју села Гараши, које се налази
са друге стране Букуље, где је сличан геолошки састав терена.
Први извор минералне – киселе воде, откривен је око 1810. године, а први писани извори о киселој води из Буковика из1813. године, налазе се у деловодном протоколу Карађорђа Петровића. Кисела вода се прочула као лековита, па је народ почео да долази да је пије и да се њоме умива. Прва бањска сезона рачуна се од 1838. године, када је у Буковичкој бањи боравио књаз Милош 15 дана. Прве податке о минералним изворима у Аранђеловцу налазимо код др Линдемајера (1856).
Комерцијална експлоатација и флаширање киселе воде из Буковика почело је 1863. године, од када се редовно налази на тржишту, прво у Шумадији, а затим и на ширем подручју.
Економски интересантни извори и каптиране бушотине налазе се у источном делу котлине, у парку Буковичке бање.
После Другог светског рата на каптирању ових вода радио је Миладин Пећинар (1950.), а поред ових извора дао је и преглед неких минералних извора у западном делу аранђеловачке котлине, у селима Даросава (тада Партизани) и Крушевица.
Главне природне појаве минералне воде у парку Буковичке Бање налазе се на два места:
- У близини извора „Књаз Милош“ ( више бушотина) и
- Поред извора „Ђулара – Талпара“, налазе се три: „Кнез Михајло“, „Ђулара“ и „Талпара“.
Извор „Кнез Михаило“, некадашњи изглед
Поред природних извора, у парку Буковичке Бање се налази и један вештачки извор топле воде, који је настао бушењем на дубини од 136,4 метара.
"Топла вода" - чесма са топлом минералном водом
ВАЖНИЈИ ИЗВОРИ КИСЕЛИХ ВОДАУ ЗАПАДНОМ ДЕЛУ КОТЛИНЕ
У западном делу котлине има више појава минералних (киселих) вода. Важнији извори, почевши од истока према западу, су: „Карађорђе“, „Прокића извор“ и „Баре“. У Даросави у месту Слатина извире минерална кисела вода, а друга кисела вода је у насељу Сечина. У Крушевици је извор „Крушевица“. Пре Другог светског рата коришћен је извор „Карађорђе“, али је због слабе издашности и малаг садржаја угљен-диоксида, обустављена експлоатација.
Флаширање киселе воде обновљено је у Даросави са извора под Ваганом пре више година ( око 2007).
ГАРАШКА КИСЕЛА ВОДА
У Гарашима постоји један извор киселе воде. Налази се на пут за Марковића крај, око километар удаљености од главног пута, са леве стране потока Речица, гледајући низводно. Запамћен је од старина, а на њему су захватали воду како Гарашани, тако и мештани из околине. Према казивању Гарашана, на простору око извора, током одређених празницика скупљала се младеж и уз музику и играње кола проводила дан. Овај извор је и данас активан.
Природа је котлину обдарила квалитетним сировинамa. То су: стене (камен), воде, и глине, чијом је експлоатацијом и прерадом деценијама развијана снажна индустрија и омогућен привредни напредак општине Аранђеловац.
Извор киселе воде у Гарашима
РЕЗИМЕ
КОТЛИНА
Аранђеловачка котлина формирана је у периоду од 23 до 5 милона година. Пре формирања котлине одигравали су се процеси стварања: стенских маса, брда вулканским дејствима и набирањем земљине коре и на крају речних токова. Овај процес одвијао се у више фаза почев од пре 360 милиона година.
Дакле, укупан процес, пре формирања котлине трајао је око 337 милиона година. Данас човечанство ужива благодети које је природа стварала милионима година. Присуство анатомски модерног човека на планети земљи бележи тек 200 хиљада година. У дугом периоду свог битисања, човек је живео у складу с природом и чувао је.
ВОДЕ
Потребе човека за водом су све веће. Највећи потрошачи воде су пољопривреда и индустрија, а најмањи домаћинства. Данас се већ јавља несташица воде, а у будућности ће проблем бити још израженији. Воде је све мање, а потребе све веће. То важи и за општину Аранђеловац.
Главни извор снабдевања водом је Гарашко језеро, које је старо скоро 50 година и никада није чишћено, пуно је муља, а квалитетне воде је све мање.
Циљ овог материјала је да покрене питање даљег рада на прикупљању и обради изворишта вода због изузетне важности за детаљним сагледавањем стања и могућности њеног коришћења, посебно као парцијалних капацитета на одређеној локацији, чиме би се делимично растеретило централно водоснабдевање.
Сходно свему наведеном било добро да општина сачини студију ХИДРОЛОШКИХ ОДЛИКА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ са планом коришћења вода у будућности. То подразумева израду детаљне хидролошке студије свих водотокова и њихових изворишта.
Модерно доба, које је почело индустријском револуцијом, а сад се наставља суровим неолиберализмом, доводи до убрзане експлоатације природних богатстава које природа не може (или делимично може, попут воде, али је и тај процес сувише дуг) да обнови. Велики део природног богатства, попут мермера, који је стваран милионима година човек ће брзо уништити.
Данас је светска тема број један – екологија, уз слоган: „ЧУВАЈМО ЖИВОТНУ СРЕДИНУ“! Шта ће човек 21. века оставити потомству?
ЛИТЕРАТУРА:
1. Хидрогеологија аранђеловачке котлине, магистарски рад, Томислав Д. Војиновић, дипл. инж. Геологије, Аранђеловац 1970.
2. Буковичка Бања, др Радомир Спасић, Аранђеловац 2011.
3. ГАРАШИ – хроника села, Љубомир Ивановић. Аранђеловац 2020.
4. ПРОГРАМ, Акциони и санациони план заштите животне средине општине Аранђеловац 2016-2020, Аранђеловац 2015.
5. Казивање мештана појединих села.