Анђелка Тодоровић
„Немоћна да било шта учини, после свих изречених упозорења, песникиња баца „клетву“ на светске моћнике којима је профит важнији од саме планете Земље.“
Ово је завршна реченица песникиње Јелене Митровић, из Копљара код Аранђеловца, која забринута за судбину наше планете, поручује у свом уводнику и следеће: „Земља је симбол живота, хранитељ, али и мучитељ сељака који води своју вечиту борбу са коровом, који улаже много, а неизвесно је колико ће добити. Земља је гробница мртвим телима. Земља је натопљена сузама и крвљу. А Земља као планета је угрожена“.
На 168 страна, у три поглавља („Под капом небеском“, „Јабуке мозга“ и „У загљају болесних грана“), објављене су 154 песме. Језгровита поетска остварења представљају својеврстан крик, упућен човеку који „својим немаром уништава све око себе“.
Из симболичног крика песникиња Јелена Митровић завршним остварењем „Клетва“, попут птице у кавезу, анатемисањем безобзирних моћника покушава да пробуди уснулу савест савременика:
Нека вам пропадне држава моћна
и новац нек' вас убије
кад вам није здравље Земље важно
и сузе која она тужно лије!
Нека вас згазе изуми ваши
да издахнете под снагом отрова
кад вам је свеједно шта ће бити
и куда иде планета ова!
Задња страна књиге Јелене Митровић „Земља и метал“
Ову повесницу трагичног односа човека према природи, с насловом „Земља и метал“, песникиња Јелена Митровић објавила је, у издању аранђеловачке „Стварности“, само годину дана после свог поетског првенца „Горко пролеће“ 2021. године. Обе књиге зналачки је уобличио и графички опремио Аранђеловчанин Радован Д. Арсенијевић.