Љ. Стојановић
У Народном музеју у Аранђеловцу отворена је изложба керамике породице Николић, уприличена поводом Ноћи музеја под називом „Кад се споје земља, вода и камен“, а која ће трајати до краја јуна.
Током ове изложбе Милена Николић је одржала радионице за децу, у којима су, током три дана, 80-так малишана предшколског и школског узраста, направили своја прва „уметничка“ дела у глини.
Тема ове изложбе је, иначе, омеђена, а садржај се раскошно ширио протеклих деценија у керамици породичне радионице уметничке и техничке керамике Николић у Аранђеловцу. Припадници три генерације: Ружа и Раја (прва генерација), Милена и Марко (друга генерација) и Лена (трећа генерација) тражили су најбољу форму, најсмелије глазуре и највештије композиције пред вратима «пакла» у керамичким пећима. У њима је температура преко хиљаду степени често самоиницијативно пресложавала неке боје и форме како је она хтела, али је из тог садејства, намерног или случајног, настајала уметност.
Композиција Раје Николића
Уметност, између осталог, подразумева реч умети, а овде се, уз дужно поштовање према тој речи, кренуло из научних сазнања и експериментисања технолога Руже Николић. Она је умела да своја технолошка знања надгради ликовним језиком, па је тако 1983. године кренула у једну нову авантуру, заједно са својим супругом Рајом, вајаром, отварајући галерију која је уједно постала и уметничко-занатска радионица. Они су заједно, свако у свом знању – Раја у скулптурама, рељефима, керамици и сувенирима, Ружа у уметничким глазурама које је радила и за Свет керамике Смотре уметности Мермер и звуци, као и патентираној самоглазирајућој керамици за израду сувенира и потребе војне и друге индустрије – постали тим!
Њихова синергија и посвећеност послу произлазила је из из оне неухватљиве уметничке нити, која је дубоко усађена у њиховим генима, јер не треба заборавити и да су неки од предака Руже Николић - били уметници.
Из креативне радионице Милене Николић
Та првостепена улога у генетском коду, која се прелила и на потомке, није заобишла ни остале чланове породице Николић: сина Марка, сликара, вајара и керамичара, који се бави и осликавањем православних храмова, ћерку Милену, која је својим сувенирима и репликама неолитских артефаката из музејских збирки Србије достигла висок професионални ниво, и унуку Лену, која је свој таленат усмерила ка биоморфним садржајима.
Инвентивна уметничка остварења у керамици Лене Николић
Није било лако изабрати експонате за ову изложбу из богате збирке породице Николић, јер је реч о сасвим различитом приступу керамици као материјалу. И по садржају, и по намени. Ипак, све што се може видети на овој изложби, довољно репрезентује њихову никад изговорену, а прећутну идеју да се створи нешто ново и другачије. Мало ко је знао са колико је савести и правог узбуђења пропраћен сваки нови керамички комад, а потписница ових редова је имала ту привилегију да сведочи о многим расправама, недоумицама, реализованим и нереализованим идејама, посебно Раје Николића, кога, на жалост, више нема међу нама. Он је, готово дан пре „одласка“ урадио у теракоти рељеф Живана Сарамандића, кога је обожавао, посебно његове интерпретације руских песама. Оне су као лајт-мотив и пратиле његову постхумну изложбу графика у галерији Културног центра у Горњем Милановцу, пре скоро две године. И његова супруга Ружа, која „гази“ деведесету, математички педантно и данас лије и обрађује сувенире и припрема масу за индустријску производњу. Таква енергија и упорност ретко се срећу међу уметницима у тим годинама.
Из стваралачког опуса Марка Николића
Аранђеловац до сада није имао ниједну уметничку породицу у којој се у континуитету три генерације већ пола века баве уметничком и индустријском керамиком. Ова, некада херојска паланка, која је учествовала у свим бунама, храбра, која је изнедрила државнике, научнике и уметнике, може да се поноси и породицом Николић. То је препознао и Народни музеј у Аранђеловцу. Ова изложба представља омаж и својеврсну почаст разноврсном и богатом стваралаштву породице Николић, а која ће за неке посетиоце можда бити први поглед у нову, тек откривену лепоту.