Текст и фото: Љ. Стојановић
Изложба „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“, коју је у сарадњи са Природњачким музејом у Београду организовао аранђеловачки Народни музеј , привукао је бројне посетиоце, претежно млађе генерације.
Не без разлога, јер је кафа постала део субкултуре и наша свакодневица, о чему сведоче бројни кафићи и они који ту сатима испијају кафу.
Ауторка изложбе Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја је на самом почетку приче о кафи навела оне познате реченице „хајдемо на кафу“, „видећемо се на кафи“, „дођи да пијемо кафу“ што представља феномен зближавања, карактеристичан у безмало свим крајевима света. Кафа је постала саставни део живота, било да је реч о пословном, друштвеном, приватном или породичном окупљању, иако није основна животна намирница без које се, свакако, може. Али, подаци говоре да се и не може, јер се у свету сваког дана попије 2,5 милијарди шољица кафе, а годишње преко 400 милијарди, што је, како је навела Александра, „равно количини воде која за пола сата протекне реком Мисисипи“. Осим тога, кафа је један од најзначајнијих трговинских производа на свету, одмах после нафте. Она има и медицински и фармацеутски значај, али може и да шкоди здрављу ако се пије у неумереним количинама, упозоравају лекари, који имају различито мишљење о томе колико се кафа дневно миже попити, а да не нашкоде здрављу. Истовремено, она има и стимулативно дејство, јер се кофеин, алкалоид из кафе, сматра легалном „дрогом“ на свету.
Прича о кафи је веома широка, почев од свог првог путовања из Етиопије, преко Арабијског полуострва и Црвеног мора, па до свих крајева света. То је, уједно, прича о религији, ропству, кријумчарењу, ратовима. Током историје била је и извор сукоба, и забрана многих владара, и строго чувана тајна. И данас је производња кафе повезана са многим табу темама, истакла је Александра, као што су „неједнакост, израбљивање јефтине радне снаге, као и деградација биодиверзитета сечењем тропских шума због ширења плантаже кафе“.
Експонат - гранчица кафе са плодовима (Coffea arabica)
На изложби, која има занимљиву поставку у смислу разноврсности текстуалног приказивања историјата о кафи, њеном историјату, могу се прочитати и цитати познатих уметника који су испијали велике количине кафе да их би их држала будним. Бах је написао кантату о кафи, Бетовен је уживао у кафи и тражио да му се свака шољица кафе скува од тачно 60 зрна кафе, познати француски филозоф Волтер је, такође, био зависник од кафе, а Оноре де Балзак је дневно могао да попије и 150 шољица кафе!
На изложби су представљени различити млинови за кафу из различитих епоха, шољице за кафу, плодови кафе, од којих су „арабика“ и „робуста“ најпознатије врсте код нас, као и други узорци са бројних локација широм света. Изложена је и препарирана животиња – азијска цибетка која се храни сировим плодовима кафе, а потом својим изметом ствара најскупљу кафу на свету – копи лувак, чија се цена креће између 300 и 1400 долара за килограм.
Занимљиво је истаћи да је прва кафеџиница у Европи отворена у Београду, која је, како је познато, дошла из Турске, а о основним типовима и савременој припреми кафе посетиоце је упознато бариста Бојан Ђорђевић. Аранђеловчани су имали прилику да пробају кафу на начин како је он справља, што је, уз дискретну музику Александре Рикановић, вокала и гитеристе Луке Миркоња, изложба о кафи била врло пријатно и поучно вече.
Судећи по интересовању Аранђеловчана, али и посетилаца Буковичке бање, ова изложба би могла да постане стална годишња, не само поставка Народног музеја већ и занимљива туристичка манифестација општине Аранђеловац.
Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.