Д. Јанојлић
У Народном музеју у Смедеревској Паланци колективном изложбом Друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ обележен леп јубилеј – 30 година постојања и рада ликовне дружине која окупља уметнике најразличитијих занимања.
Председник друштва Бранислав Радовановић Раф упознао је присутне који су се, упркос ветровитом и хладном времену, окупили у великом броју да је „Вуксан“ основан 24. децембра 1991. године спајајући традицију окупљања сликара у Друштву „10. октобар“ и баштинећи педагошко-сликарску оставштину Драгољуба Вуксановића Вуксана.
-За 30 година постојања и рада, друштво је дало велики допринос културној и посебно ликовној култури средине у којој делује – додао је Радовановић. -Ликовној публици смо се до сада представљали два пута годишње, односно у пролеће и јесен. Гостовали смо у више градова у земљи, а наши чланови имали су и самосталне изложбе.
„Вуксановци“ су учествовали и на жирираним изложбама - Бијенале уметности и минијатуре у Горњем Милановцу, Октобарски салон у Ковину, Смотра ликовног стваралаштва аматера Србије, „Жене сликари“ у Мајданпеку, Балатон-салон у Мађарскоj, затим у Немачкој, Великој Британији, Аустрији, Француској, Грчкој, Норвешкој, Шпанији, Индији, САД, Јапану, Шведској, Италији, Швајцарској, Бугарској, Египту, Канади…
Са отварања колективне изложбе (фото: Зоран Пантић)
Од недавно друштво „Вуксан“, захваљујући локалној самоуправи, има и своје просторије. Пре тога је користило углавном неусловне просторе. Председник Радовановић је напоменуо да је својевремено велику подршку „Вуксану“ пружао Паланчанин Миодраг Вукчевић, власник „Отаџбине“. Захваљујући њему ликовни ствараоци су више година, користећи његов пословни простор, имали кров над главом.
Изложбу, приређену у част јубилеја, отворио је књижевник, колекционар и велики љубитељ ликовне уметности Слободан Тодоровић Токи. Он је казао да је сликарска отменост доступна само одабранима који творе наглашену субјективност и запитао се: -Да ли је уметник довољно гибак да утекне из своје идеје са стваралаштвом заводљивог симболизма? Дабоме да није. У својој ригидној отмености осећа се сасвим сигурно сред личног свечарја. Онда се рађа његово дело. Ипак, у експлозији чињења, опседнут је страховима од стварања до надменог суда публикума, али и нескривеног личног задовољства. За померање нацртаних граница. И светова.
На овој изложби своје радове су показали: Светлана Павловић Џиндо, Драгољуб Маринковић, Бранислав Радовановић, Зоран Тодор, Елеонора Радивојевић, Драган Димитријевић, Ана Стојановић, Сузана Благојевић, Зоран Шекуларац, Мирјана Радовановић, Дарко Марковић, Мина Станојевић, Љиљана Стојановић, Бојан Столић, Бранкица Џигеровић, Весна Станковић, Радиша Јанковић, Дејан Станојевић, Небојша Јовановић, Снежана Палић, Јована Иљашик, Весна Штефи Аранђеловић, Марија Јоцковић, Слободан Беговић и Павле Павловић.