Мирослав Живановић

Наш портал «еСтварност» први објављује рукопис Поеме-хронике Аранђеловчанина Милутина Крсмановића Мрсе (1924-2008) коју је написао 1998. године. Ово је први од укупно четири наставка. 

Мада се први пут појављује у медијима, текст поеме је још у рукопису био радо читан међу љубитељима писане речи и заљубљеницима у варош под Букуљом. О «Поеми о Аранђеловцу» причало се по београдским и аранђеловачким кафанама. Оргинални текст рукописа, откуцан на писаћој машини и умножен, због великог броја лоших копија, непотпуног и нетачног садржаја, постао је привилегија малог броја заинтересованих.

Душан Крсмановић Дуле, синовац Милутинов, поклонио је нашем порталу оргинални рукопис поеме-хронике, на чему смо Дулу неизмерно захвални. Због дужине текста (24 странице) рукопис Милутина Крсмановића Мрсе објавићемо у четири наставка, опремљених ретким оргиналним фотографијама из документације наших сарадника - Љубомира Ивановића, пасионираног аутора и сакупљача старих фотографија, и цртежима сликара Милосава Вуксановића Вуксана.

Факсимил увода у «Поему о Аранђеловцу» Милутина Крсмановића Мрсе

Ево и преписа текста: «Мој школски друг Рана Лазаревић написа Триологију о међусобној љубави Аранђеловчана. Захваљујући њему и мојој генерацији, која се свакога месеца окупљала у Београду, усудих се да напишем - да тако кажем - ову поему - хронику о Аранђеловцу, Аранђеловцу мога детињства и сва сећања тога доба.

Аранђеловцу малом, породичном пуном љубави и живота. Покушао сам да кренем од куће до куће и да свакој пружим руку, уверен да је и то допринос незабораву завичаја.

БУКУЉА – БЕОГРАД, 1998. год. МИЛУТИН КРСМАНОВИЋ МРСА

Факсимил почетка "Поеме о Аранђеловцу"

Пуштам филм из мог детињства. Гледам.
На једној страни Букуља на другој Венчац.
Долином тече Кубршница тиха и плитка.
Поред ње се испречио Аранђеловац.
Из Млачца изронила Рисовача чувено брдо.
На којој због камења не пасе ниједно крдо.
У утроби гробље људи праисконских.
На површини становника овдашњих.
Најлепши поглед на варош је са брда овог
Аранђеловчани се нису одрекли блаженства небеског.

Поглед са Рисоваче (фото: Д. Тодоровић, 21. децембра 2020)

Указом Књаз Милош основа варошицу уместо Врбице села
И подиже цркву покајницу да га кумова клетва не би проклела.
Његово име доби чувена кисала вода
Која извире у најлепшем парку Буковичке бање
Где Кнез Михаило сазида Старо здање.
Мала варош у којој се свашта збива и ствара
Ту је и основна школа стара
У којој је управитељ Јевта Мрав, а његова жена Анђа
На часовима непослушне ђаке папучама гађа.
Да споменем школског фамулуса деда Глишу
Учитељице Севереву, Милесу, Душанку и Динку.
До школе пространа ледина „Вашариште“.
На коме самује стари чардак, а до њега фудбалско игралиште.
Пруга „ћире“ пролази нешто више.
У дну вашаришта где почиње Милићев воћњак, кућица мала
У којој је смештена електрична централа.
А Душан Белић струју ствара.

Кад се комшије сложе све се може - Аранђеловчани својим рукама изградили прву улицу кроз Милићев воћњак

У близини суд, гимназија и соколана нова.
У гимназији директори Симић и Вељковић спровели диктатуру.
Па ко не поштује гимназијске прописе, добија ногом по туру.
У соколани Грушовник и сестра Биса.
Већ тада су успешно спроводили прописе садашњег ФИС-а.
До суда женска радничка класа у којој управитељица Мара,
Нове домаћице ствара.
Општина и Среско начелство су близу са десне стране,
А главна улица нешто даље рачва се на две гране.
Једна се устремила ка Ђунису, а друга ка Циганмали
У којој од старих заната ниједан не фали.
Ту је и вага колска.
Око које се сваког петка одржава пијаца сељачка.

Данашњи поглед на стару чаршију (фото: Д. Тодоровић, 21. децембра 2020)

Поред пијаце, на обали Кубршнице начичкане месарнице.
Митра Јанковића, Драгомира Недића и Милоша Радивојчевића
Па бербербица Живомира Јокинца, дућанче Чеде Јавтића.
Узбрдо поред пијаце иде улица.
Укојој је жандармериска станица и на крају кланица.
Где газдује Лаза „Цревце“ једини варошки хирург за клање
Зими ова улица служи за санкање.
Ту је и Јелинац, циганско насеље
У коме су чувени музичари, добри домаћини
Осман, Миша, Пурца, Калеа, Бошко, Драги и остала братија
Њих познаје цела Шумадија.
У комшилуку Цигана Велико имање
Бошковић Драге са сестром Десом и синовима Пећом и Жиком
Па цигански кум Живадин-Цујка, син јединац
Мајке Манде велики љубимац.

Некадашња месара Драгомира Недића, прва зграда до камене ћуприје на Кубршници

Око парка горњем крају кафане цветају.
Свак зна за Радовића, Вулићевића, Марка и Кубуру.
Па не треба правити никакву рекламну буру.
Ту су браћа Аћим и Душан, шуце,
Чувена жена трговац Ђорђевић Јуца.
Витомир, брица и дворски пекар Николица.

Берберски салон Витомира Адамовића, 1930. године (Витомир стоји, први сдесна)

У доњем крају свега има што човеку за живот треба:
Школе, суд и адвокати,
Банке, трговине, кафане, дба млина и сви занати,
Апотека, лекари, црква и свештена лица
А богами и једна апсаница.
Постоје и два бунара са киселом водом
Па нема проблема за изненадне госте
Да се послуже врућом погачом, кајмаком и пројом.
Не треба заборавити ни Јешовац у коме царује столетни храст
Испод кога је извор воде хладне.
Која добро прија у вреле летње дане.
Из вароши на улазу у Циганмалу
Са леве стране кафана Лојаре
Преко пута бифенце Живомира Носоње.
На изласку, преко моста, мала кућица.
У којој станује Неша опанчар.
А у проджетку почиње село Врбица.
У тој малој Циганмали постоје
Четири Симића фамилије
Опанчара, трговца, ћурчије и обућара
Оне су имале три Александра сина
Који су рођени истих година
Па у школи је увек настајала од смеха граја
Да ли треба да одговара Ера, Симана или Паја.
Кажу да могу да направе све што очима виде,
Таквих мајстора нема надалеко нигде
То су браћа Драги и Буда и отац им Тони Извонар.
А у комшилуку су са два сина Маца и Божа млинар.
За нас ђаке је била стварна збиља
Када је у својој кафани игранке организовао Шиља.
А његова лепа ћерка Живка госте служила.
За најбољег варошког танц-мајстора
Важио је Живорад, надимак „Тифора“ „Тутера“.
Било је и полемика.
Да ли на трон ставити Чеду Савића или Скочајић Мишка.
Милан Станојловић „Баћа“
Био је први опозициони варошки„Ћаћа“
Његов избор за првог човека мале вароши
Прославило је и старо и младо.
Печењем вола на ражњу, уз казане вруће ракије.
А било је и пуцања из прангије.

Илустрација: Милосав Вуксановић Вуксан

Ту је и добри човек Драгојло.
Највећи навијач фудбалског клуба за памћење.
Требало га је споменути, јер он је циганмалско знамење.
Шта рећи о Павлу Матијашевићу „Комши“
Павле „Комша“ је био један од варошких боема.
О њему би се могла написати читава поема.
Ноћу када се из кафана у своју Циганмалу враћао
Павле „Комша“ својим чаробним гласом све живо је будио.
И нико се на њега због тога није љутио.

(Наставиће се)