Драгољуб Јанојлић
Др Малиша Станојевић обогатио је овогодишњу издавачку продукцију новом књигом која осветљава догађаје и људе чија су дела значајно оплемењивала ток културне историје, уводећи свој завичај и његово средиште Рачу у сам центар цивилизацијских токова у 19. и 20. веку.

Дело „Документи огледала прошлости“, које је убрзо по изласку из штампе побудило велику пажњу учених људи, могао је да напише само интелектуалац ренесансних знања какав је именовани аутор који и сам потиче из овог дела Шумадије, односно родног краја српског Вожда, академика, историчара и драмског писца Пантелије Срећковића, ненадмашног сатиричара и горког песника „мртвог мора“ Радоја Домановића, значајног научног и културног посленика с титулом академика Војислава Ђурића, великог познаваоца опште и националне историје Драгољуба Живојиновића и вајара који је деценијама градио уметничку каријеру у Холандији Славомира Милетића. Међу њих је уврстио и књижевног историчара који је осветлио лик и дело Радоја Домановића по сатиричној жаоци joш недостигнутог писца из Јарушица, Димитрија Вученова и аутора студије о говорима Раче и околине, некадашњег професора рачанске гимназије и оснивача Катедре за општу лингвистику на Филолошком факултету у Београду, Душана Јовића. Станојевић је у овом делу дао и културолошку слику Цариградског друма у 19. веку у путописима странаца. Ту је и уводно слово у коме скреће пажњу на класичног филолога и хеленисту Миодрага Стојановића, песника и сликара Ђуру Јакшића и неизбежног „хероја тополског“, бесмртног Карађорђа.

-Ове личности, како се наводи у уводу, део су контекста историјског, научног, књижевног и културног живота са јаким утицајем на развој српске државе и (у неким временима и пресудно) враћање коренима. Успех ових личности је утолико већи што потичу из места која су у прошлости имала скроман изглед у поређењу с другим насеобинама, поготово у односу на престони град Крагујевац, који је био привредни центар и имао свој Лицеј, Гимназију, Театар…

др Малиша Станојевић

Рецензент професор др Слободан Лазаревић истиче да је Малиша Станојевић у својој најновијој књизи открио једно помало већ заборављено време и подвлачи да је оно имало одређени значај и утуцај на културу народа ових простора. Зато није случајно што је аутор у фокус наслова ставио сложену реч – именицу о г л е д а л о, што ће рећи, да се о личностима и делима може судити са мање страсти и објективно, тек кад време прохуји и кад се све слегне и поглед од огледала разбистри.

-Портретишући ликове и догађаје из даље и ближе историје, књижевности и културне историје Малиша Станојевић је показао да је доследни баштиник класичне мисли и њених универзитетских вредности. Или је још тачније рећи: баштиник мисли и идеја оних хуманистичких вредности које су у разним облицима и вредностима говориле да тамо где је истина живот има будућност – закључује професор Лазаревић.

А професор др Душан Живковић, такође рецензент, запажа да монографија „Документи огледало прошлости“, поред академског истраживања грађе – у анализама природе и функција биографија изабраних личности, представља и путоказ у трагањима за оним вредностима које би требало сачувати као драгоцене сегменте наше културне баштине. У надградњи проучавања кључних феномена, аутор је остварио и шире перспективе од енциклопедијских приказа дела историчара, књижевника и лингвиста, указујући на утицаје стваралачких токова и доприносе развоју науке и културе.

Овај рецензент наглашава да посебан научни допринос ове монографије представља студија „Домановић у своме времену и данас“, у којој др Малиша Станојевић повезује ерудицију историчара књижевности са маестралним компарацијама између Домановићевог времена и приказивања перспектива односа уметности и друштвених токова.

Аутор је „Политици“ изјавио да су личности у његовој новој књизи део контекста историјског, научног, књижевног културног живота, изданци културног простора са утицајем на развој српске државе и у неким временима и пресудно враћање коренима, додајући да је у студији по којој је књига и насловљена, на основу дугогодишњег истраживања и проучавања духа времена, указао на археолошко и историјско доба, постављајући хипотетички нови вид времена анализом још једног слоја у обрисима огледала, максимом стваралаштва које тежи трајању доживљене слике.

Књига др Малише Станојевића, чији је издавач Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Рачи (уредница Катарина Павловић ), представља право освежење у овој врсти литературе. Истекла је из пера аутора енциклопедијских знања и добро ће доћи свима који се сада и у будућности буду бавили проучавањем и вредновањем свеколике наше баштине. Др Станојевић је и раније објављеним делима потврдио висок ниво властите мисаоно-књижевне радионице. Он се, пре свега, потврдио и као археолог књижевне историје, јер је дубоко зашао у суштину догађаја и животописе завичајних, али и других стваралаца. На светло дана изнео је и низ, могло би се рећи, научних сазнања која бацају ново светло на живот и рад људи који су обележили једно време и оставили видан траг у њему. Пажљиви читалац ове књиге свакако ће уочити да Станојевић делом открива и показује она светлуцава зрнца новог читања књижевног дела непоновљивог Радоја Домановића. Он нас овом добро осмишљеном и организованом књигом вешто води кроз културолошку слику Цариградског друма. Иако је грађен у давна времена, он и данас понегде покаже своје прво лице. Ова књига на неки начин велике људе поникле на тлу Шумадије, прецизније у околини Раче, враћа међу живе и показује једну нову димензију њиховог живота и рада. Ту је, може се рећи, и заслужено вредновање стваралаштва вајара Славомира Милетића, који се као уметник остваривао далеко од родног краја у коме је углавном несхваћен, а самим тим и непоштован. Заузимањем др Станојевића, захваљујући у првом реду његовој упорности и истраживачком нерву, у књизи „Документи огледала прошлости“ имамо и нека нова сазнања из уметниковог живота и његове богате стваралачке биографије. Милетић је, пре свега, имао оригиналну стваралачку идеју коју је остваривао и потврђивао кроз властити уметнички израз, али је „код куће“, на жалост, био несхваћен.

Oво је књига узвишених мисли и корисних сазнања која избијају из огледала прошлости пред којим је њен аутор вазда са завичајним небом у оку.