ДТ
Предлог за утврђивање археолошког локалитета „Градина – Мали Венчац“ за непокретно културно добро – археолошко налазиште чека документацију општине Аранђеловац.

Како не би и археолошки локалитет „Градина – Мали Венчац“ доживео злехуду судбину археолошког локалитета – некрополе Старих Римљана (коју су багери похлепних власника каменолома уништили до 2018. године 90 одсто, а на преосталом делу пронађено је 65 људских скелета, накита и употребних предмета од пре 2500 година), која се налазила у непосредној близини „Градине – Мали Венчац“, све време наш портал је прикупљао информације о активностима надлежних ради проглашавања тог локалитета за непокретно културно добро.
На наша питања од 29. новембра добили смо одговоре од свих надлежних, осим од општине Аранђеловац. Први су се огласили у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Обавештење Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду, број: 21-24/2021, од 2. децембра 2021. године

У обавештењу Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду, наведено је како је за одговоре на достављена питања нашег портала надлежна „и општина Аранђеловац“, а Министарство културе и информисања обавестило нас је и да је у поступку „прибављање пратеће неопходне документације, као и о томе да да Предлог још увек није прослеђен Републичком заводу за заштиту споменика културе“.

Допис Министарства културе и информисања, број: 07-00-278/2021-07, од 10. децембра 2021. године

У одговору Завода за заштиту споменика културе, од 13. децембра, јасно је написано да „Завод за заштиту споменика културе Крагујевац још увек није добио неопходну документацију из Општине Аранђеловац, те горе поменути „Предлог за утврђивање“ још увек није прослеђен Републичком заводу за заштиту споменика културе“.

Одговор на захтев за доставу информација од јавног значаја Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, број: 2212-01/2, од 13. децембра 2021. године

Дакле, у потпуности је јасно да је процедуру стављања под заштиту државе археолошког локалитета на једном од преосталих врхова Венчаца (који још увек није претворен у каменолом, али су га тешке грађевинске машине опколиле скоро са свих страна) укочила општина Аранђеловац, која није доставила „неопходну документацију“!? Да ли „неопходну документацију“ нису доставили јер нису хтели, или нису смели (да не наљуте власнике венчачких каменолома и њихове патроне)?

Једина сламка спаса Венчаца је управо у стављању тог преосталог врха, на коме се налази археолошки локалитет Старих Римљана, под заштиту државе (као што је то учињено са манастиром Брезовац, задужбином деспота Ђурђа Бранковића из 1444. године). Предлог за утврђивање локалитета „Градина – Мали Венчац“ за непокретно културно добро – археолошко налазиште стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу су урадили и на нашем порталу смо у прилици да ексклузивно, први тај предлог и објавимо.

Предлог за утврђивање археолошког локалитета „Градина – Мали Венчац“ за непокретно културно добро – археолошко налазиште

У овом предлогу написано је, између осталог, и следеће: „ На Венчацу ради неколико приватних каменолома те се намеће потреба да се на локалитету Градина предузму мере трајне заштите како не би дошло до уништења ове фортификације... До Градине на Малом Венчацу постоји локални пут који користе приватни каменоломи за транспорт експлоатисаног камена... Наком уређивања локалитета и његове припреме, туристичка организација општине Аранђеловац, као и Народни музеј у Аранђеловцу, преузели би на себе одговорност за одржавање локалитета ради туристичке експлоатације“. У духу цитираног закључка стручњака Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу су и захтеви Удружења „Павле Бакић“ и „Радник није роб“ да је за Венчац потребно први урадити плански урбанистички акт за цео Венчац, па тек онда разрађивати планске акте за потребе каменолома.

Подсећамо Вас, драги читаоци, да је у току израда планског акта за каменолом „Забрежје“, што је одобрено одлуком СО Аранђеловац на задњој седници, а то што из општине Аранђеловац нису достављена „неопходна документа“ за стављање под заштиту државе „Малог врха“ на Венчацу (док још увек постоји) само за себе све говори. А да ли ће осим Бакићеваца и Робова о потреби израде планског акта за цео Венчац, као и о заштити „Малог врха“, проговорити и аранђеловачка јавност зависи и судбина „Малог врха“.

Да ли ћемо и даље бити пуки саучесници у разарању природног блага – белог венчачког мермера и уништавању културно-историјских споменика, као недавно попут некрополе Старих Римљана, или поборници заштите „Малог Венчаца“ као вредног археолошког локалита, а тиме и учесници у задњој шанси за спас Венчаца – ускоро ће се показати.