Драгољуб Јанојлић
У Библиотеци „Милутин Срећковић” у Смедеревској Паланци 10. новембра јавно предавање одржао песник и књижевни историчар др Малиша Станојевић, на тему „Поезију ће сви читати”.
Предавање са антиподним насловом у односу на песму Бранка Миљковића „Поезију ће сви писати” и књиге Читање поезије (Малиша Станојевић, ФИЛУМ, Крагујевац, у едицији „Црвена линија”, под уредништвом Драгана Бошковића), изазвало је интересовање поклоника поезије у граду на Јесеници.
Модератор вечери, Ирена Поповић је у складу са синопсисом прочитала фрагменте из књиге Читање поезије. Публика је пратила и видео прилог — читање Милана Ланета Гутовића студије „Зелено и плаво Јесењиново време”:
https://www.youtube.com/watch?v=8bUOzHW3wdI&t=35s
Извор: Руски дом Београд, „Најлепши стихови руских песника. Сергеј Јесењин“, YouTube, преузето 19. новембра 2022. године
Станојевић је изнео своја гледишта осликавајући поету: „Јесењин је на лирски начин испричао своју био¬графију, која је испреплетана догађајима из реалног живота и експресивним сликама, са наносима из дубине традиције руског живота, у непрестаном размишљању о свету у коме се живот песников богати и сиромаши, буја и слаби, уздиже и пада, краси лепотом и приказује ружноћом, оличава вером и сумњом, осликан свет¬лим зеленим и плавим бојама; са сликом света у коме је и вече зелено, зелена фризура, огањ зелени, зелене ширине отаџбине; „На путању поља што се плаве”, плави мај, сињи јун, видик у плавом пожару, „Блузе као небо, Очи што се плаве”, плаветне тканине, све нежно − плаво, плави крај; црвени телац и коњ; преварена смрт, „Прозор зора плави” у поеми „Црни човек”…
Занимљиво и по концепцији необично предавање је Станојевић почео читањем песме „Рађање и трајање сећања”, коју је написао 2007. године и која се налази у књизи Ходање по ветру (2015).
Песник Станојевић је са плана ствараоца прешао на излагање у улози књижевног историчара и теоретичара, подробно говорећи о настанку студија књиге Читање поезије, отварањем стилова заснованих на говору поезије, моћи говора, моћи речи; прегледом тема са илустрацијама које су осветљавале лирске јунаке, песнике и књижевне токове, од античке књижевности до савремене српске поезије.
Публика уживала у јавном предавању др Малише Станојевића (фото: РТВ „Јасеница“ Смедеревска Паланка, Print Screen)
У току предавања др Малиша Станојевић је отворио и тему „сведочења” историје књижевности, наводећи вишегодишње искуство уметничког стваралаштва (објављивања поезије и прозе) и проучавања путем есеја и научних радова, наводећи и примере учешћа у токовима српске књижевности од 70-их година прошлог века, до данашњих дана, следећи савремено стваралаштво.
Образлажући значења контрапункта читања поезије, др Станојевић је један део свог излагања посветио мање познатим, или боље речено мање обрађеним истраживањима о рецитовању, наводећи поред других рецитатора и глумаца велики допринос Ратомира Ралета Дамјановића и Вица Дардића. У овом делу предавања значајну пажњу је посветио професорима-писцима, издвајајући из ранијих периода Ђуру Јакшића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Исидору Секулић, Милицу Јанковић, Симу Пандуровића, Момчила Настасијевића… а потом Милорада Павића, Слободана Владушића, Душана Матића, Бошка Сувајџића, Желимира Вукашиновића и Драгана Бошковића (добитника Награде „Владимир Петковић — Дис”, за 2022. годину).
У примерима, како је песму „Ламент над Београдом” читао Милош Црњански (на „Књижевном матинеу” у Народном позоришту у Београду 1974. године) и Бране Петровића, на митинзима и вечерима поезије, освртом на песму „Како читати ову моју песму” из књиге Моћ говора, др Станојевић је илустровао сугестивну моћ поезије и трајање уметничког израза.
У разноврсним погледима и тумачењима издвајамо и оне делове у којима је др Станојевић говорио о моделима латинске фразе Ut pictura poesis, која значи „као што је слика, тако је поезија”, с посебним освртом на однос сликарског и поетског стваралаштва Ђуре Јакшића и у новије време на настанак слике „Два пауна на старинском зиду” Миливоја Богосављевића, по мотивима песме „Тајна” Јована Дучића.
У кратком прегледу вредан спомена је био Паланчанин, Влаја из Глибовца, феномен песника аматера, односно сељака, како је то у српској књижевности дефинисао Драгиша Витошевић, велики проучавалац и поборник стваралаштва песника сељака.
У завршном делу предавања др Станојевић је говорио о суштини поезије, о структури у песничком стваралаштву, језику и савременом тренутку стварања, о идеји „Поезију ће сви читати”, сводећи ову тему на констатацију: „храбро речено, поезија ће остати једино запамћена у свим моментима, независно од тога што је друштвени и политички живот оптерећен разним догађајима… оптерећен поступцима људи разних култура…
То је приступ, који је у правом смислу речи изазован!”
Као на почетку, тако и у завршном делу ове занимљиве књижевне вечери, песник Малиша Станојевић је прочитао песму „Брзописац стихова” из књиге Месец у сламеном шеширу („Темат”, Београд, 1999).