Текст и фото: Љ. Стојановић

Двојица младих аутора, Иван Ранчић из Аранђеловца и Борис Томанић из Београда, обојица историчари, латили су се подухвата да напишу књигу о мештанима овог краја у току Другог светског рата кроз другачију призму - анализу новинских чланака у најзначајнијем и најтиражнијем листу у време окупације „Ново време“.

У њему су, као и у његовом изданку, листу „Понедељак“, често излазили текстови врло разноликог садржаја из орашачког среза, односно Аранђеловца и околине  - о привреди, пољопривреди, отварању нових рудника, Буковичкој бањи, туризму, спорту и слично.

Будући да је то био колаборационистички лист Недићеве Србије, у њему су објављиване и вести о „злочинима комуниста и репресалијама окупатора“, али је било и мноштво других садржаја из којих се могао анализирати свакодневни живот становника овог краја.

Због јасне идеолошке опредељености, вести, како су истакли аутори на промоцији књиге у Народном музеју у Аранђеловцу, нису остављане без критичке обраде и научне литературе, али је прави рударски посао био копање по архивској грађи у Архиву Југославије, Архиву Србије, Војном архиву, Историјском архиву Београда, Историјском архиву Шумадије, матичним књигама умрлих и осталим изворима, мемоарима и аутобиографијама.

Идеја за писање књиге „Орашачки срез у листу „Ново време“ 1941 – 1944“ родила се из вишегодишњег бављења том тематиком Бориса Томанића, који је одбранио мастер рад на тему „Аранђеловац и Топола 1941 – 1945“. Институт за савремену историју доделио му је награду „Љубомир Љуба Петровић“ за најбољи мастер рад на катедри за историју Југославије у 2016. години. Сада је Томанић стално запослен на том институту, који је, поред Народног музеја у Аранђеловцу, један од издавача ове књиге.

Заједно са Иваном Ранчићем, кустосом, педагогом и едукатором у аранђеловачком музеју, остварена је успешна заједничка сарадња, коју институт практикује са многим локалним институцијама у Србији - истакао је на промоцији др Драгомир Бончић, виши научник института, а своја искуства у истраживачком раду поделио је са присутнима и истраживач-сарадник института Марко Милетић.