Љ. Стојановић
Један од двојице вајара на 55. Симпозијуму „Бели Венчац“ у Аранђеловцу, Лука Радојевић, завршио је за само две недеље своју скулптуру – монументалну, мало издужену полулопту у виду елипсе, на којој ће, пратећи читаву форму, бити постављено стилизовано ухо, са цитатом из Његошеве „Луче Микрокозме“ на срспском и енглеском језику.

То је део концепта који је почео да ради на важним интернационалним пројектима, а идеја је зачета у Беранама, где је живео и школовао се до одласка на факултет. Сматра да и свет треба да се упозна са великим песником, какав је Петар Петровић Његош, и да је то промоција националне културе.
Овај вредан и плодоносан вајар причао нам је да од скулптуре живи, што се у данашње време не може често чути, и да је због тога „веома срећан човек“. Зато стално путује, конкурише свуда са разним пројектима, тако да је прошетао читавом планетом. Његове скулптуре красе многе јавне просторе и тргове на свим меридијанима.

Данас је стално настањен у Сант Петерсбургу, где живи са породицом, али највећи део године проводи у Пиетрасанта крај Караре у Италији, где бораве и раде многи вајари из читавог света. -Ту радим мање комаде по наруџбини и моделе које после шаљем за светске симпозијуме у камену. Мермер из Караре ми одговара, јер је по структури ситнозрнаст камен за разлику од “Венчаца”, који има нешто крупније зрно и тврђи је, тако да сам се доста намучио да савладам громаду од два пута два метра и исполирам велику, кружну површину – рекао је за еСТВАРНОСТ вајар Лука Радојевић.

Разговарајући о томе шта је данас светски тренд у скулптури Радојевић је најпре приметио да се велики формати у камену који се ручно обрађују полако повлаче, јер су тешки за обраду и поставку, а друго, камен се некако сматра анахроним материјалом. За разлику од ранијих година, када су вајари морали да ураде модел за скулптуру, сада се прате нове технологије - предлошци се обрађују компјутерски, тродимензионално, а скулптуре се раде ЦНЦ машинама по задатом моделу. Посебно у Кини, где Радојевић ускоро одлази. Сада су у тренду разне пластике, стакло, плексиглас, материјали који се често користе за израду скулптура, а у стилском погледу актуелне су светлосне инсталације које делују врло атрактивно.

На крају овог разговора, пред његов одлазак из Аранђеловца, Радојевић нам је рекао да му је част што ће његова скулптура бити део парковске колекције за коју сматра да је врло вредна и јединствена и по броју скулптура и годинама колико траје симпозијум „Бели Венчац“ Смотре «Мермер и звуци».