АТ
Бакићевци траже одговоре о могућностима изградње реплике средњовековног двора Павла Бакића од аранђеловачке општине и Регионалног завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

Одлуком Народне скупштине Републике Србије, од 23. априла 2026. године, о утврђивању Дворина – Мађарског гробља  у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја, коначно је заштићен овај археолошки локалитет, уз прописивање свих услова и ограничења коришћења овог непокретног културног добра.

Одлука о утврђивању Дворина – Мађарског гробља  у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја, од 23. априла 2026. године

Статутом Удружења „Павле Бакић“ из 2007. године (скоро читаву деценију пре него што су и почела озбиљнија археолошка истраживања на овом локалитету, а на чему су и Бакићевци безброј пута инсистирали код надлежних државних органа) предвиђена је и изградња средњовековног двора Павла Бакића (као најснажније туристичке атракције, не само у Шумадији). За почетак Бакићевци су 2009. године поставили спомен-обележје (освећење су обавили владика шумадијски Јован и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је тада мењао и оболелог патријарха СПЦ Павла) на парцели 3575/2 КО Бања, повришине око 24 ара, која је обухваћена границама археолошког налазишта Дворине – Мађарско гробље. 

Са власником парцеле Слободаном Мијовићем из Бање Бакићевци су закључили споразум о трајном постављању спомен-обележја. Археолошка истраживања су трајала читаву деценију. За то време Бакићевци су тражили од општине Аранђеловац да буде урађен урбанистички плански акт за цео Венчац, како би била урбанистички уређена цела планина (са дефинисаним површинама за експлоатацију мермера, развој виноградарства, очување шума и археолошко-туристичким зонама). То се није десило, већ су само испуњавани захтеви инвеститора за проширивањем постојећих копова на Венчацу. Упоредо с тим Бакићевци су покушавали да подстакну државне органе да уведу ред у начин и праћење количина експлоатисаног мермера, али – узалуд. Инвеститора је било све више, копови су били све већи, као и количине мермера уграђеног у подлоге за путеве, а Венчац је пред очима свих нас постајао све мањи и мањи.

С намером да наставе остваривање примарног стратутарног циља – изградњу средњовековног двора Павла Бакића, последњег српског деспота, Бакићевци су упитали надлежне на којим парцелама у окружењу археолошког налазишта је уопште и могућа таква изградња.

Допис Удружења „Павле Бакић“, од 23. априла 2026. године

Заштита локалитета Дворине – Мађарско гробље је од огромног значаја, јер то гарантује (мада су и такве гаранције у земљи Србији релативне, о чему сведочи и афера Генералштаб у Београду) да овај локалитет неће доживети судбину некрополе Старих Римљана (која је могла да буде највећа некропола из античког период у Србији), која је на врху Венчаца уништена (захвањујући возачима који су зауставили багере августа 2017. године и Бакићевцима који су се нашли на лицу места сачуван је бар десети део некрополе, на коме су у наредне две године стручњаци из Регионалног завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу пронашли 65 скелета и друге употребне предмете, који су на крају ископани, а локалитет уступљеном власницима каменолома да докрајче епохалну археолошко-културну вредност).

Иако је Мали врх – Градина на висовима Венчаца окружен каменоломима остаје нада да ће и тај локалитет бити заштићен (о томе Бакићевци имају подебљи досије преписке са надлежним државним органима) те да неће доживети тужну судбину некрополе Старих Римљана, већ ће у скоријој будућности Градина бити повезана стазама за туристичке посете са Дворинама. Ако желимо развој туризма у аранђеловачкој општини и ако имамо иоле спремности и жеље да колико-толико сачувамо Венчац од даље девастације – то ће се и десити.