Анђелка Тодоровић
Да ли ће археолошки локалитет „Мали врх – Градина“ на Венчацу постати туристичка атракција која нуди непоновљив доживљај?
Док Дворине, са црквом из друге половине 14. века (за коју званична српска историја скоро шест векова није ни знала да је такав објекат, задужбина цара Душана Немањића, уопште и постојао) још увек имају „претходну заштиту“ за археолошки локалитет „Мали врх Градина“ из Републичког завода за заштиту споменика култура још увек министарству културе није достављен предлог одлуке о утврђивању тог локалитета за културно добро.
Док општина Аранђеловац већ годинама удовољава захтевима власника каменолома на Венчацу и усваја планове детаљне регулације (који су омогућили изградњу саобраћајница и експлоатацију мермера и испод самог локалитета „Мали врх Градина“) министарство културе још увек није добило ни предлог одговарајуће одлуке, коју би требало да усвоји Влада Републике Србије. А као што видимо на примеру Дворина ни то што је министарство културе и добило предлог одлуке „о утврђивању локалитета Дворине – Маџарско гробље, у селу Бања, за непокретно културно добро“ није никаква гаранција за брзо окончање процедуре на седници Владе Републике Србије.
-Судећи по томе како се понашају и шта раде запослени у регионалним и републиком заводу за заштиту споменика културе требало би заштити археолошке локалитете и објекте управо од деловања тих завода – забележили смо речи Владете Коларевића, књижевника из Брезовца и председника Скупштине аранђеловачког Удружења „Павле Бакић“, када је на Венчацу тужно гледао остатке скелета Старих Римљана, који су се са мермерном дробином нашли после рушења скоро целог комплекса на Великом Венчацу, где су били сахрањени Стари Римљани, који су на Венчацу живели пре више од две хиљаде година.
Владета Коларевић на врху Венчаца (снимљено: 17. августа 2017. године)
На преосталих стотинак метара (од укупне дужине око 400 метара) античке некрополе археолози Регионалног завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу пронашли су 65 скелета и разне древне предмете. Скелети су, затим, извађени из гробница и предати овдашњем музеју на даље чување, а Велики врх на Венчацу претворен је, од стране „Бекамента“, у мермерну ризлу, која је највећим делом завршила (са све костима Старих Римљана) у подлози ауто-пута „Милош Велики“.
Да ли ће Мали врх – Градина (суседни врх некадашњем Великом врху на Венчацу) доживети лепшу, туристичку, судбину и постати туристичка атракција, са непоновљивим доживљајем (што због јединственог погледа на централну Шумадију, а још и више због приче о опстанку тог археолошког локалитета у окружењу грабежљивих каменолома).
Извод из „Вечерњих новости“, 22. септембар 2025, аутор: Борис Субашић, www.novosti.rs
И текстови у медијима би требало да припомогну опстанак локалитета „Мали врх – Градина“, како се не би поновила судбина Великог врха и скоро потпуно уништене некрополе Старих Римљана (живећи у овом времену расветале корупције и увенуле правне државе, можда је и сувишно напоменути да нико није ни одговарао за уништавање некрополе).
Поводом статуса заштите „Дворина“ и „Малог врха – Градине“ на Венчацу ево какве одговоре смо добили од министарства културе:
Одговор министарства културе, од 8. октобра 2025. године
Док Београђани организују протесте испред „Генералштаба“ (изграђен од 1956-1965. на основу пројекта архитекте Николе Добровића, разрушен у НАТО-бомбардовању и лекс специјалисом Владе Републике Србије приготовљен за продају Американцима) Аранђеловчани се нешто и не интересују много за судбину Малог врха на Венчацу. К'о веле: кад је отишао Велики врх нек' буде шта мора бити и са Малим врхом!
У очекивању расплета за локалитет Мали врх – Градина (да ли ће постати оригинална туристичка атракција, са непоновљивим доживљајем, или ће нестати под налетом грађевинских машина?) за утеху остаје бар то што заштиту има манастир Брезовац на Венчацу (решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, број 94, од 24. марта 1969. године).
Како се у стварности манифестује та заштита илуструје и следећи дијалог, који смо забележили на Дан примирја (боље рећи победе) у Великом рату у порти брезовачког манастир: „Какве су ово детонације!?“ (упиташе потомци Великог рата из Француске, који су дошли, њих педесетак, 2014. у Аранђеловац и Буковичку бању) и добише одговор од монаха Јоаникија: „То Вам је манастирски мир!“ (незгодно било човеку да објашњава како се каменоломи све више и више приближавају манастиру). Дакле, ни утеха (због постојања заштите манастира као културног добра) није богзна каква, јер у оворежимској земљи Србији нема ваљаног штита ни од „заштите“. Једино ако се не појави, по други пут међу нама, Павле Бакић, са све средњовековним штитом и топузом који је, вазда, најефикасније делио правду.
Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.