Црква Вазнесења Господњег у Доњем Гргуру код Блаца
Приредили: Аврам Миленковић и Драган Тодоровић

У селу Доње Гргуре код Блаца 21. маја ове године биће обележен вредан јубилеј – две деценије од почетка изградње Цркве Вазнесења Господњег, настале по узору на средњовековне цркве у Топлици.

Уз подршку мештана Доњег Гргура, удаљеном 10 километара од Блаца у Топличком округу, 1. јуна 2006. године формиран је дванаесточлани Одбор за изградњу цркве посвећене Вазнесењу Господњем. Изабран је председник одбора (Аврам Миленковић, Београд), заменик  (Мирослав Миленковић) и десет чланова (Жика Јанићијевић, Небојша Милосављевић, Бранко Васић, Радомир Симић, Дејан Матић, Радош Јовановић, Јован Стојадиновић, Милен Ракићевић, Мирко Томић и Драгоје Стевановић).

Генерације житеља Доњег Гргура су се на Спасовдан одувек окупљале на пропланку Чукара (одакле пуца поглед на села испод Јастребца и Копаоника) код заветног вишевековног храста, где су палили свеће и упућивали молитве за своје најмилије. И данас се поред записа налазе древне камене плоче и црквене реликвије, као симболи православне вере, народних обичаја и традиције народа овог краја Топлице.

Сећања на бурну и богату вишевековну историју, као и страдања мештана Доњег Гргура у борбама за слободу, трајно ће чувати и новоподигнута Црква Вазнесења Господњег.

-После две деценије успели смо, уз подршку мештана и дародаваца, да изградимо цркву посвећену Вазнесењу Господњем, познатијем у народу као Спасовдан, у мом родном селу Доње Гргуре. У току су завршни радови осликавања унутрашњости цркве тако да ускоро очекујемо и свечано освећење цркве од стране свештенства Архијерејског намесништва косаничког нишке епархије, гргурско-туларске парохије, чије седиште је у Храму светих Констатина и Јелене у Барбатовцу. Жао ми је што људи који су се највише ангажовали у изградњи цркве, ктитори Мирослав Миленковић и Жика Јанићијевић, нису међу живима. Жика је преминуо 2021, а Мирослав 2025.године – рекао нам је Аврам Миленковић, ктитор (други сдесна на наредној фотографији).

После њихове смрти свим пословима u Гргуру, око одржавања цркве, уређења околине цркве и сеоског гробља преузео је Станимир Томић ( у селу познат по надимку Бели или Бекало из школских дана) са својим сином Александром, уз добровољне прилоге који се донирају сваке године од стране потомака и житеља села.

На сајту www.crkvadonjegrgure.org Аврам Миленковић је педантно забележио и све важније податке о почетку и радовима изградње цркве, учесницима у изградњи и свима који су дали добровољне прилоге за осликавање цркве . Организатор свих потребних радова био је Мирослав Миленковић, а осим житеља Доњег Гргура ангажовали су се и поједини мештани из села Горњег Барбатовца и осталих околних села. 

У аналима овог храма остало је записано и следеће: 

-    земљиште за цркву су уступиле доњогргурске породице Васић и Марковић; 

-    пут од гргурске речице  до места будуће цркве је насут шодером од 14-26. маја 2006. године (шодер је камионима Славе Миленковића довожен како из гргурске речице, тако и из Топлице, у коју се улива ова речица); 

-    темељи су изграђени од 5. јуна до 18. октобра 2006. године, када је почела и изградња цркве (Ненад Нешић из Блаца је урадио пројекат за изградњу цркве, циглу је из Лесковца довезао Раде Тимотијевић из Кашевара, зидари су били Славомир и Љубиша Бургић из села Трбуња, балване за даске су донирали Милутин Ракићевић и Родољуб Симић, цемент Драгомир Карић);

-    новчано су донацијама помогле компаније: ALCO BANKA, ALCO SOFTWARE, NEW COMPANY, GENERAMA из Београда и МИДИОРГАНИК из Гргура, чији је власник Жика Јанићијевић - на следећој фотографији);

-    купола цркве је подигнута од 20. априла 2007. до 12. септембра 2008. године (попут средњовековних неимара, посебно умеће зидари су показали приликом израде и монтаже дрвене скеле са специјалном контуром, оплетеном челичним шипкама и жицама, за изливање бетона);

-    израда фасаде и малтерисање унутрашњости цркве, са керамичарским радовима, обављено је од 1. маја 2009. до 23. јуна 2011. године (фасаду је урадио мајстор Биба Веселиновић из села Музаћа са својом екипом, керамичарске радове обавио је Синиша Миленковић из Кутловца, кров цркве обложен је лимом):

-    иконостас је урадио Радован Симић из Гргура од грађе коју је поклонио Жика Јанићијевић, а осликавање иконостаса обавио је Братислав Маринковић из Житорађа;

-    звонара је изграђена од 10. марта 2014. године до 10. октобра 2017. године (као и целу цркву са куполом и звонару су озидали Славомир и Љубиша Бургић из села Трбуња, звона изливена у ливници Младена Кременовића у Белосавцима код Опленца превезли су у Доње Гргуре Мирослав и Срећко Миленковић, 10. октобра 2017. године звона су поставили Никола Панић и Славомир Бургић из Трбуња, Радомир Радовановић из Гргура и Мирослав Миленковић из Београда. За оглашавање звона које се чује до свих заселака Доњег Гргура, Горњег Барбатовца и других суседних села, недељом и празницима, задужен је звонар цркве Милисав Мијаиловић, запослен у гргурском МЕДИОРГАНИКУ);

-    уређење црквене порте обављено је од 23. маја 2017. до 10. марта 2018. године (после рашчишћавања простора површине око 30 ари од самониклог багрема, дивљег шибља и трња посађене су 23 саднице разног дрвећа и 27 жбунастих биљака, које је донирао Аврам Миленковић као полувековни помен на трагично преминулог брата Радосава Миленковића који је страдао када је имао само 23 године. Превоз садница из Расадника „Лепо поље“ код Љига организовали су Мирослав и Срећко Миленковић, засађивање су урадили Мирослав Миленковић и Милисав Мијаиловић, а саднице су окопавале и заливале Лела Матић, Мица Марковић, Дана Марковић и Милка Ракићевић).

-    струја и вода су доведени до Цркве Вазнесења Господњег у периоду од 8. априла до 18. маја 2018. године (стубове за далековод донирао је Аврам Миленковић, бандере са рефлекторима за осветљење цркве и порте поставили су Радомир Радовановић, Милисав Мијаиловић и Марко Стојадиновић. Слава Миленковић из села Чунгуле је обезбедио водовод и чесму у црквеној порти, а све послове је координирао Мирослав Миленковић); 

-    осликавање Цркве Вазнесења Господњег је у завршној фази (подлогу на зидовима је припремио Александар Луковић из Сибнице, сликара Братислава Маринковића из Житорађа одредила је нишка епархија;

-    израду фресака на куполама и иконостасу , урађених према канонима Српске православне цркве донирали су Живота Јанићијевић и Аврам Миленковић, док су осликавање осталих фресака које представљају иконе породичних слава и светаца помогли мештани Гргура и осталих села и

-    осликавање олтара и завршетак свих сликарских радова донирале су породице Аврама Миленковића, Ненада Јанићијевића и Станимира Томића.

Дводеценијски неимарски подухват изградње Цркве Вазнесења Господњег у Доњем Гргуру у општини Блаце забележен је и на сајту „Споменици културе у Србији“ Српске академије наука и уметности. У тексту Марије Шеган написано је, између осталог, и следеће: „Црква представља скромну једнобродну грађевину триконхоналне основе са полукружном олтарском апсидом на истоку и два вестибила на северу и југу. Изнад централног брода се уздиже шестоугаона купола, постављена на коцкастом постољу. Фасада окречена у бело је без украса. У дворишту цркве пронађен је један надгробни споменик украшен крстом, па се претпоставља да је на том месту некад постојало гробље.“

Сваке године на Спасовдан домаћин – колачар приређује обележавање овог празника уз свештеника и литију, славски колач и присуство мештана и њихових гостију. Први колачар на Спасовдан, 1. јуна 2006. године био је Мирослав Миленковић (први слева на наредној фотографији).

Некада је број присутних био велики, али, нажалост, за ових двадесет година број сталних житеља ових села се толико смањио да су и посете цркви веома скромне иако су врата цркве стално отворена. 

На основу договора представника Одбора за изградњу Цркве Вазнесења Господњег у Доњем Гргуру и Издавачке делатности "Стварност" - Портал Е СТВАРНОСТ је медијски донатор па тим поводом објављујемо и овај прилог.