ДТ
Најзнаменитији члан напредњачке странке у 19. веку из централне Шумадије, Аћим Чумић, осуђен за учешће у Тополској буни, која је почела на данашњи дан 1877. године.

Војни суд заседао, најпре, у Тополи, а затим и у Аранђеловцу. Јеврем Марковић (рођени брат социјалисте Светозара Марковића) стрељан је у Аранђеловцу (овдашњи социјалисти ниједном нису „обележили“ тај дан), а кнез Милан Обреновић 16. јуна 1878. године смртну казну Аћиму Чумићу заменио у седмогодишњи затвор. Чумић је био у затвору две и по године, а после промене власти кнез Милан Обреновић је 6. новембра 1880. године потписао помиловање.

Почетак поглавља „Аћим Чумић и Тополска буна“ у Додатку часописа „Стварност“ од јуна 2013. године

После само три дана, 9. новембра 1880, на позив кнеза Милана Обреновића, Аћим Чумић је са кнезом дуго и срдачно разговарао. Чумићев пријатељ Чеда Мијатовић, потврдио је стару изреку да „политичка тамница постаје често предсобље, из кога се излази у салоне краљевскога двора, у министарски савет, на највиша места државне управе и утицаја“.

Данашњи напредњаци вероватно и не знају да је постојао Аћим Чумић, јер да то знају назвали би бар један доњотрешњевички сокак по Аћиму Чумићу, као што су то давно урадили Београђани са Чумићевим сокачетом. А родна кућа Аћима Чумића налазила се баш на међу Доње и Горње Трешњевице, у близини куће Мате Дамњановића, четничког команданта села у Другом светском рату.

Елем, ако се аранђеловачки социјалисти нису одужили сенима Јеврема Марковића, могли би бар потомци равногораца (ако већ то потомци партизана нису учинили) да тај простор претворе у меморијални комплекс. Што зарад познанија исторических збитија, још и више через наука на ползу будућих дана. Зарад тога и ми смо пре једне деценије уз часопис „Стварност“ објавили јуна 2013. године Додатак с насловом „Аћим Чумић (1836-1901) знаменити доњотрешњевичанин“.

Додат уз часопис „Стварност“, од јуна 2013. године