еС
Пре три деценије почео је грађански рат на просторима бивше Југославије. До краја ове године на порталу „еСТВАРНОСТ“ објавићемо текстове из часописа „Стварност“ из 1991. године. Уз крагујевачке „Погледе“ часопис „Стварност“ је био једини приватни лист у Шумадији.
У броју 6, од октобра 1991. године, Мирослав Живановић, заменик главног и одговорног уредника часописа „Стварност“ (и данас пише и обавља исту функцију у Интернет порталу „еСТВАРНОСТ“) је написао следећи уводник:
Часопис „Стварност“ (са префиксом: „аранђеловачко-тополска“), број 6, од октобра 1991. године
Тадашњи главни и одговорни уредник часописа (а и данас портала) Драган Тодоровић, одмах после расула и повратка његове Ратне јединице 5540 из Шида у Шумадију позвао је своје пријатеље Александра Ацу Петковића (нажалост, није више међу живима) и Милана Зарића Зајку (хвала Богу, и данас је жив и здрав), који су га Тодоровићевим „југом“ AR116-02 одвезли назад у Шид. Од тада је са осталима, који нису желели да остану код својих кућа, био „добровољац“ (као и остали који нису хтели да буду дезертери), а учешће у рату има уписано за период од 7. новембра 1991. године до 13. јануара 1992. године.
Ево шта је наш главни и одговорни уредник Драган Тодоровић објавио у „Стварности“:
Текст „Зов ратних добоша“, часопис „Стварност“, број 6, од октобра 1991. године, стране 5-6
Драги читаоци, позивамо све Вас, „добровољце“ и ратнике, са уписаним ратним стажом у војничким буквицама, да нам пишете о својим искуствима из тог бурног времена, препуног бројних изазова.
Ако стисну петљу да прослове истину – објавићемо и сећања оних који су ломили руке и ноге само да не би били мобилисани! Посебно би нас изненадили они који нису ни морали да ломе сопствене кости, већ су „преко везе“ добијали лекарска уверења да због „фрактура и опоравка не могу да се одазову на мобилизацију“.
Као што се нису стидели што су 1991. године „вирили испод сукње“ док су њихови суграђани крварили на ратишту, тако се ни данас не стиде да се окористе од друштва, које, нажалост, ни дан данас не прави разлику између једних који су били спремни да положе сопствене животе на олтар отаџбине и других који су ломили сопствене кости само да не би отишли на ратиште.