АТ
Десимир Петровић, из Босуте, не мирује ни на Дан примирја у Великом рату.
Данас је Десимир Петровић упутио допис Заштитнику грађана Републике Србије, с молбом за предузимање потребних активности како би, коначно, 200 м пута у заселку Прњавор следеће године било уређено. 
Обавештење – молба Десимира Петровића Заштитнику грађана Републике Србије, од 11. новембра 2020. године
Подсећамо Вас да је Интернет портал „еСтварност“ учинио читаоцима доступним писмо Десимира Петровића, агилног и упорног борца за добробит мештана Босуте, 5. јуна 2019. године, под насловом „Босута 5 година без ћуприје и 90 година без проширеног пута у засеоку Прњавор“. Пре скоро годину и по дана Петровић је срочио и ово: «Писали смо бројне захтеве, па достављали и петицију Босућана председници СО Аранђеловац и Јавном комуналном предузећу „Зеленило“, ради проширења тог заобилазног пута од Драгоља до кућа Благојевића, који морамо да користимо од када је срушен мост на Раслови. Тај пут у појединим деловима има само два метра ширине, а због великог успона, кратера и камења, за аутомобиле је непроходан. Ништа није помогло што сам пронашао и судски спис из 1929. године о обавезном проширењу тог пута, осим што сам сазнао да тај проблем траје већ 90 година. Надам се да тако неће бити и са нашом порушеном ћупријом, која нам загорчава живот више од пет година.
Нама Босућанима нема друге него да правду потражимо у Београду, а Ви у „еСтварности“ видите шта можете да учините не би ли стварност у Босути постала боља. Пуно поздрава Вама и Вашим читаоцима од Десимира Петровића и Босућана.»
На уском пут у заселку Прњавор недавно постављена кратка цев, за одвод воде испод пута, која није у функцији (фото: архива портала "еСтварност")
На нашем порталу 25. априла 2020. године, у тексту Дејанама Коменовића (категорија ПИШУ НАМ) објавили смо текст с насловом „Босута – шта је све општина Аранђеловац обећала, а није урадила после шест година“, у коме је написано и следеће: „Није обновљен мост на реци Босути у центру села према цркви Светог Илије. По Закону о отклањању последица поплава и Уредби Владе Републике Србије о обнови у сектору саобраћаја, као и члану 35. Закона о обнови инфраструктурних објеката то је била дужност Општине Аранђеловац пре пет година. Надлежно министарство је у два наврата тражило одговор о разлозима нечињења. Европска комисија је 13. маја 2015. године донирала 2,7 милиона динара за мост на реци Раслови, што из немара није искоришћено. Тек је 2020. године из средстава Општине мост обновљен у обиму који није тражен од мештана. Посебна прича је неизвршена санитарна сеча шуме у речном кориту и сужавање речног корита уз употребу радних машина Општине Аранђеловац на дубљењу суженог речног корита скоро сваке друге године као невероватна бесмислица и бацање новца из општинског буџета. То да се речно корито „проширује“ у дубину је бесмислица која се ретко може видети, јер претходно из њива пањеви, камен и шодер нису чишћени.»
Озидана обала реке Раслове, код новог моста у Босути, постаје све нестабилнија (фото: архива портала "еСтварност")
-Општина Аранђеловац боље да није ни почињала ништа да ради, кад се већ нису организовали да ваљано ураде историјских 200 м пута у мом делу Босуте познатом као Прњавор. Ништа нам не значи што су довезли један камион ризле, са око 20 тона, посули по путу, а да пре тога пут није проширен са садашњих 2,1, односно 2,8 м и 3,3 м на појединим деловима путам, на најмање 4 м колико је потребно за пролаз комбајна или балирке на пример. Што се тиче озидане обале реке Раслова, код новог моста, општина Аранђеловац мора под хитно да рекламира радове код извођача, како се само годину дана после завршетка радова не би обрушила цела подзида, јер је вода већ однела прве слојеве, на више места – рекао нам је Десимир Петровић.
Како би мештани заселка Прњавор добили проходан пут дужине 200 м упорни и агилни Петровић не одустаје од обијања прагова свих надлежних државних органа. Из хрпе докумената вади допис Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре општини Аранђеловац – председнику општине, број: 07-00-00603/2019-01, од 19. септембра прошле године, у коме је, између осталог, написано: «С обзиром на наводе подносиоца захтева, неопходно је да сагласно одредбама члана 80. став 1. тачка 3. Закона о локалној самоуправи, одмах по пријему овог дописа, извести ово министарство о могућностима за реконструкцију предметног моста у току године, те о реализованим и планираним активностима, уз извештавање и саме странке о предузетим радњама. Напомињемо да се, у недостатку средстава за санирање путева на територији општине одређеним пројектом, можете обратити Министарству привреде – Сектору за инвестиције и инфраструктурне пројекте, које заједно са Европском инвестиционом банком пружа подршку унапређењу путне инфраструктуре јединицама локалне самоуправе.“
И док ови позни јесењи дани буду протицали у прегањању о томе ко је надлежан да реши имовинске односе ради проширивања 200 метара пута у Прњавору, као и о техничким детаљима изградње „нормалног“ пута, Босућани ће, судећи бар према Десимиру Петровићу и Дејану Комненовићу, искористити предстојећу корона-зиму за припреме и организовање месних избора, које је општина својим одлукама блокирала већ пет година. –Хоћемо домаћине да воде село, а не оне који су пореклом из Босуте, а живе у Аранђеловцу и само слушају директиве општинског руководства. С том ћемо праксом да прекинемо – поручио је Десимир, који, ето, не мирује ни на Дан примирја у Великом рату. То смо и Десимиру рекли, а његов брзи одговор гласио је: -Наши преци су јуначки страдали да бисмо ми живели у слободној земљи, али не само да би данас јели, пили и празновали него да се свакодневно боримо за опште добро свих нас - изусти Десимир и одјезди у његову Босуту.