ДТ

О двадесетседмомартовским демонстрацијама 1941. године у часопису „Стварност“ објавили смо 1991. године текст „Комунистима незаслужена слава“. О демонстрацијама у Београду забележили смо казивање Славољуба Милисављевића (рођен 1918. године у Јеленцу код Тополе) и Слободана Петковића (рођен 1924. године у Гарашима код Аранђеловца), а о демонстрацијама 27, марта 1941. године у Аранђеловцу објавили смо сећање Бранка Станковића (рођен 1923. године у Даросави код Аранђеловца).

Ево шта смо објавили пре 30 година у часопису "Стварност", чију традицију данас наставља наш портал "еСтварност":

Часопис "Стварност", број 3, март-април 1991. године, стране 30-31

Како би и текст у антрфилеу „27. март у Аранђеловцу“, који је објављен најситнијим фонтом, био читљив и за све Вас, драги читаоци, у овом подсећању на наше текстове од пре 30 година објављујемо и следећи препис:

„27. МАРТ У АРАНЂЕЛОВЦУ

У мартовским демнстрацијама у Аранђеловцу је учествовало око три стотине људи. На челу колоне која је пошла од буковичке општине (преко пута „Старог здања“), око осам сати ујутру (демонстрације су трајале два до два-три сата по подне) били су Мирко Сенички са југословенском тробојком и Поп Аца из Буковика којије донео пиштољ од стакла са врућом ракијом. Највише је било младих до 35 година живота.

Кренули су низ улицу Краља Александра, затим на Ђунис Карађорђевом, до Циганмале па назад. Узвикивали су ове пароле: „Живео Краљ Петар II“, „Доле Влада“, „Доле Стојадиновић“, „Доле Мачек“ и „Живео Симовић“. Трговци Крца Стојановић, Воја Дамјановић, Коста Анић и Благоје Стојановић су демонстрантима бесплатно делили патроне динамита, који су снажно пуцали и увесељавали учеснике демонстрација.

Колико сам видео, комуниста није било. Тада је Чеда Плећевић био у затвору, а Коста Средојевић и Божа Маринковић, иако су били у граду, као комунисти нису учествовали у демонстрацијама.

Бранко Станковић"