ДТ
Студентски протести у Аранђеловцу показали су лепшу, хуману и часну, страну наших суграђана. Једна од њих је и Вера Тошић, „АВОН-дама“ вароши под Букуљом, организатор и помагач у свим активностима за дочек и испраћај студената, који су у претходних шест месеци прошли кроз наш град на ходољубљима слободе и ослобађања народа од страха аутократског режима.
Вера Тошић, рођена у Венчанима 1963, где је похађала основну, а средњу школу завршила у Аранђеловцу. Због љубави изостале су студије књижевности или историје, али су на свет дошли синови Марко (машински инжењер) и Никола (инжењер информатике и рачунарства), који су Вери даровали четворо унука: Тодора, Миону, Вука и Душана.
Од 1986-1991. радила је на пословима текстилног техничара у Модној конфекцији „Рудник“, затим до 1999. на пословима директне продаје полиса осигурања, а после НАТО-бомбардовања почиње да ради у „Књазу Милошу“ (најпре у производњи, а после завршене преквалификације за хемијског техничара и уз подршку директора Гвоздимира Јокића и на пословима техничара-контролора). Од 2013. до данас је стекла високе менаџерске позиције продаје козметичких производа у Компанији „АВОН“, а три године била је и најбољи лидер у Србији.
-Никада се нисам бавила политиком, али сам увек пратила дешавања у нашој земљи и желела да наш град увек буде бољи – рекла нам је Вера Тошић, приликом договора за нашу рубрику МИНИ-ИНТЕРВЈУ.
Шта Вас је мотивисало да се укључите у организовање протестних окупљања у Аранђеловцу?
Мотивација за ангажовање у вези студентских и грађанских протеста је велика. Због свих неправди према мени, због целокупне ситуације у граду који уместо да буде наш понос постао је рупа и ради моје деце која су због овог система отишла чак на шести континент – Аустралију.
Породица Тошић на окупу
Какво је Ваше животно искуство на путевима борбе за истину, правду и бољи живот?
После разочаравајућих петооктобарских промена 2000. и сурове приватизације „Књаза Милоша“ уследила су смањења броја радника и отпуштања – некад било 1900, а данас око 300 запослених! Проглашена сам 2007. године технолошким вишком и добила отказ у тренутку када су ми оба сина били студенти. Отпуштена сам на један бахат, бескурпулозан начин, када су прекршена сва правна акта и колектвни уговор. Поднела сам тужбу и после три године гањања по судовима добила сам пресуду у моју корист. Живот је борба непрестана и зато: само напред!
Слева: Вера Тошић, Јулијана Мрдовић и Душица Матијашевић на Тргу слободе у Аранђеловцу
Како најближи, рођаци и пријатељи коментаришу Ваше актуелно ангажовање?
Мени је најважније да је моја породица, муж и деца, уз мене. Они здушно подржавају мој рад и бодре ме да истрајем у подршци студентима. Свакоме желим да има такву подршку. Моји пријатељи и рођаци су на правој страни, и то велика већина, а ко није на страни захтева студената сам се обрисао из листе мојих пријатеља.
Препознатљиви беџеви - заштитни знак студентског бунта и подршке грађана захтевима студената
Шта очекујете о промена које ће нужно уследити у нашем друштву и шта конкретно желите да буде другачије у Аранђеловцу?
Од промена очекујем да коначно почну да функционишу институције у складу са уставом и законом наше земље, да општинска власт, најзад, почне да ради за народ, јер народ их је изабрао да раде за народне, а не личне интересе, као и да буду решени горући проблеми у граду, од уређења улица и изградње обилазнице око града, спречавања нестанка Венчаца, канализационе и водоводне мреже до реконструкције „Старог здања“, које је требало власник „Извора“ да среди до 2020. године, али се то због локалних власти није десило.
Вера Тошић са студентима, матурантима и колегиницама на Тргу слободе у Аранђеловцу
Када бисте поново бирали животни пут шта бисте урадили другачије?
Са оволико година и искуства заиста не бих урадила ништа другачије. У човекој природи је да се бори и да га те борбе јачају. Сигурна сам да су све недаће и тескобе кроз које сам пролазила од мене направиле ово што сам сад. Верујем у Силу Космоса и да свако има свој пут, унапред записан. "Оно што ме не уби, то ме ојача" рекоше давно паметни људи.
Ангажовала бих се поново у фондацијама за помоћ деци, удружењима за децу са сметњама у развоју и у организацијама које се баве заштитом наших природних богатстава, попут „Крени промени“, „Не Дамо Јадар“, као и све што је везано за ЕКОЛОГИЈУ. И мој АВОН има две фондације - За борбу против рака дојке и Против насиља у Породици.
Са дочека Јулијана Јевђенија Димитријевића у Аранђеловцу 12. маја 2025. године
Вера Тошић има и поетске таленте. Песму „Ода пролећу“, саткану 12. маја, посветила је Јулијану Јевђенију Димитријевићу, „Песнику и Чаробњаку“, активисти организације „Не дамо Јадар“ и борцу за заштиту природних лепота Србије.
ОДА ПРОЛЕЋУ
Са цветне ливаде Лептир полети,
рашири крила, лепршаво,
прати га цвркут Ластавица,
И на Чаробњаков шешир слети,
Донесе поздрав од Цвећа и Птица.
"Дечаче Драги, куда ходиш?
Бићемо с тобом на тој стази!
Слободу свима да донесемо,
Да никад више не трпимо,
И ником не допустимо да нас гази!"
И пратиће нас на цветном путу,
сви они који МИСЛИТИ знају,
А и остале ћемо песмом будити,
весели бићемо сви на крају!
-Поред мог основног посла, који је, уствари, као хоби, јер кад радиш оно што волиш ти уживаш, волим да читам и понекад пишем песме. Посебно ме испуњава рад у мом дворишту, уз цвеће, дрвеће и цвркут птица и наду да ћемо живети у много лепшем и уређенијем Аранђеловцу – рекла нам је Вера Тошић у завршници припрема за објављивање овог текста на нашем порталу Е СТВАРНОСТ.