АТ
Јавности у нашој земљи није познато да је руски цар Александар Први обезбеђивао пензије за учеснике Првог српског устанка – доказ се налази у књизи „Срби у Лајпцигу“.
Портрет Александра Првог, цара Русије, чији је аутор Степан Шчукин, преузели смо са линка https://bs.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_I,_car_Rusije#/media/Datoteka:Alexander_I_by_S.Shchukin_(1809,_Tver).png
Stepan Shchukin http://artchive.ru/artists/schukin_stepan/type/zhivopis/genres/portret/portret_imperatora_aleksandra_i
Степан Шчукин је, иначе, урадио портрете најпознатијих личности Русије почетком 19. века. Шчукин је радио као професор ликовне уметности на Цесарској академији уметности у Москви, основаној 1757. године, и укинутој после Октобарске револуције у Русији, половином 1918. године.
На питање шта су нам и кад Руси помогли бројни су одговори, али податак да је руски цар давао пензије Карађорђевим устаницима недовољно је познат. Цар Русије у том периоду, Александар Први Павлович, био је и први руски краљ Пољске (1815-1825) и први руски велики војвода Финске. Победио је Наполеона 1812. године, а после руско-персијског рата (1804-1813) освојио данашњу Грузију, Дагестан и Азербејџан. На простолу је Александра Првог наследио његов млађи брат Николај Први.
Насловна страна књиге „Срби у Лајпцигу“
Податак да су српски устаници имали пензије од руског цара пронашли смо у књизи „Срби у Лајпцигу“, чији су издавачи 2012. године били „Задужбина Доситеј Обрадовић“ и „Народна библиотека Србије“. Наиме, у поглављу с насловом „Преводиоци и преводи српске књижевности“, од 167. до 182. стране објављен је рад Елизабет Прибић „Сима Милутиновић Сарајлија и Тереза Албертина Лујза фон Јакоб (Талфј)“. 
Срби у Лајпцигу, Преводиоци и преводи српске књижевности, Елизабет Прибић "Сима Милутиновић Сарајлија и Тереза Албертина Лујза фон Јакоб (Талфј)", страна 170.
У фуснотама 12 и 13 аутор рада се позива на седмо поглавље „Вукове преписке“. које је штампано у Државној штампарији Краљевине Србије 1913. године.
Дакле, Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847), аутор епског циклуса „Сербијанка“ (Лајпциг, 1826) моли 12. новембра 1825. године Вука Стефановића Караџића (1787-1864) за финансијску помоћ „пошто је већ био потрошио поклон у новцу од кнеза Милоша и пензију руског цара коју је добијао сваки учесник устанка.“
А да ли данашње вести о обезбеђивању руског гаса за Србију и у наредне три године (упркос ратном вихору у Украјини и притисцима Запада на Србију да уведе санкције Русији) имају неких „копчица“ са пензијама за Карађорђеве устанике од пре два века - закључите сами.