ДТ
Јуче, 1. марта 2026. године, у породичној кући у Аранђеловцу, преминуо је у 90. години Здравко Јањевић (1936-2026), новинар и учитељ у пензији.
Здравко Јањевић је рођен 1936. у Добрачи, општина Крагујевац. Завршио је Учитељску школу 1956. у Крагујевцу и Педагошку академију 1972. у Јагодини. Са супругом Миланком, учитељицом, цео радни век је провео у Брезовцу, у издвојеним одељењима Основне школе „Душан Радоњић“ у Бањи. Здравко учитељ било је препознатљиво ословљавање, мада је за многе Брезовчане било довољно рећи и само: „учитељ“ и сви би одмах помислили на Здравка Јањевића, као да ниједног другог учитеља нису познавали. Помињање речи „учитељица“ одмах би асоцирало на Миланку, супругу Здравка Јањевића.
Упоредо са учитељским послом заволео је новинарство и био дописник многих листова и часописа. Учећи децу животним спознајама и васпитавајући из да буду добри људи. Радозналог духа, комуникативан и са израженим осећајем за правду, писао је о догађајима у просвети, али и приликама у аранђеловачкој општини.
Био је дописник „Вечерњих новости“ више од три деценије, од 1958. до почетка 90-их година прошлог века. Објављивао је и у „Борби“, „Блицу“, „Куриру“, „Гласу јавности“, „Просветном прегледу“ – листу просветних радника, „“Задрузи“, „Селу“, „Пољоиндустрији“, „Црвеном крсту Србије“, „4. јулу“, „Венцу“ – часопису за књижевност, „Шумадији“, „Лиду“ и „Стварности“ (штампаном часопису 1990-1992. и 2012-2017, као и електронском издању Е СТВАРНОСТ од 2018), где је био дугогодишњи члан редакције.
Један је од аутора књиге „Живот запамћен срцем“ (2006) и аутор књиге „Земаљски дани – пола века са људима за новине“, са 800 изабраних текстова, од укупно објављених 15.000 текстова у бројним новинама и часописима. Издавач књиге „Земаљски дани – пола века са људима за новине“, била је 2008. године Народна библиотека „Свети Сава“ у Аранђеловцу.
Извод из књиге Здравка Јањевића „Земаљски дани – пола века са људима за новине“
Писао је Здравко Јањевић у овој књизи и о својим талентованим ђацима -. песницима Бранки Максимовић (која нам рече: „Баш ми је жао што нас је напустио учитељ Здравко, од кога сам научила прва слова и како правилно да изговарам речи!“) и Владети Коларевићу, који је приминуо пре месец дана, 1. фебруара ове године.
Слева: Владета Коларевић и Здравко Јањевић
Ова фотографија снимљена је 4. фебруара 2007. године, на оснивачкој скупштини Удружења „Павле Бакић“ у Аранђеловцу. Здравко Јањевић је подржавао све ствараоце и корисне иницијативе зарад бољих дана свих у граду под Букуљом.
Придружиће се Здравко Јањевић и колегиници новинарки Радмили Ради Миловановић, преминулој 18. фебруара, са којом је у друштву аутора овог опроштајног текста волео да полемише о аранђеловачким приликама, како у кућном амбијенту, тако и овдашњим кафанама и хотелима.
Радо је Здравко Јањевић свраћао и у РТВ „Сунце“, задовољан што има младих заљубљеника у новинарство, говорећи: „На младима свет остаје, ваља неко и нас да наследи!“
За вишедеценијски допринос развоју просвете и друштвено ангажовање добитник је Ордена са сребрним венцем Републике Србије (1980), највишег признања општине Аранђеловац „26. јул“ (2001), као и бројних других награда и признања.
Чланови породице Здравка Јањевића – супруга Миланка и ћерке Весна и Наташа – примаће сутра, 3. марта 2026. године, изјаве саучешћа у капели на гробљу Рисовача од 11.30 сати, а опело ће почети у 12.30 сати.