ДТ
Пре три године Саша Стошић, аранђеловачки обућар – опанчар, пронео крст улицама Аранђеловца. Од тада, са улице кренуо кроз бројне суднице и прошао – као бос по трњу. Али је бар уписан у у анале овдашње чаршије као једини који је на Велики петак 2021. године носио аранђеловачким улицама велики дрвени крст на плећима.
Уместо да наплати неисплаћенe рударске зараде од пре 20 година у „Шамот Руднику“, према споразуму са послодавцем од 2005. године у номиналном износу од 113.744,89 динара на пет месечних рата, Саша је већ неколико пута више дао само за судске трошкове. После пресуде Основног суда у Крагујевцу од 7. марта, којом су одбијени сви Сашини захтеви и по којој ће морати да плати и нове судске трошкове у износу од 110.280,00 динара, уз жалбу од 9. априла послао је Вишем суду у Крагујевцу - и своју личну карту, заједно са уверењем о држављанству!
Пресуда Основног суда у Крагујевцу од 7. марта 2024. године
И даље подносећи кривичне пријаве и тужбе против свих судија и политичара, све до председника Републике, за које сматра да су „кумовали“ томе што до данас није добио муком стечене зараде, те да је постао роб за кога нема правде у данашњој Србији, латио се плајваза па је на пресуду крагујевачког суда од 7. марта правовремено поднео жалбу.
Жалба Саше Стошића од 9. априла на пресуду Основног суда у Крагујевцу, са образложењем због чега враћа своју личну карту уз ову жалбу
Очекујући другостепену пресуду, преносимо део из текста објављеног на Велики петак пре три године на нашем порталу: „Попут Исуса Христа, лажно оптуженог и неправедно осуђеног да буде распет на крсту од стране Понтија Пилата, робовласничког прокуратора у неморалу огрезлих старих Римљана, уз одобравање заслепљене светине, и Саша Стошић је после једночасовне шетње (с повеликим дрвеним крстом о рамену) на свом фејсбук-профилу написао: „Ја свој крст носим, Боже опрости им. Не знају шта чине“.
Скришот, фејсбук-профил Саше Стошића, преузето 30. априла 2021. године
Упркос свему, иако се одрекао државе Србије (али не и отаџбине Србије, како сам воли да каже) Саша Стошић не одустаје од потраге за правдом. Свакодневно пише кривичне пријаве, тужбе, оптужнице, жалбе, ургенције, представке и разне дописе на бројне адресе. Једина искра наде појавила се прошле године у пресуди судије Основног суда у Аранђеловцу Надежде Симић, која је пресудила да Саши Стошићу буде исплаћен номинални део зараде, али не са припадајућом каматом, а поготово не накнада нематеријалне штете на име душевних болова због ропства у које је доспео, односно због повреде слободе и права личности.
У међувремену и наведена «искра наде» судије Надежде Симић је угашена пресудом Основно суда у Крагујевцу, од 7. марта. А што се тиче накнаде нематеријалне штете, до сада правоснажно није успео у тражењу износа од 3.600.000,00 динара, а како ће се у вези захтева од 10 милијарди евра изјаснити Виши суд у Крагујевцу, по Сашиној жалби од 9. априла, правовремено ћемо Вас обавестити. Додуше, учинићемо то захваљујући доброј вољи Саше Стошића да нам уступи пресуду. Наиме, ми нисмо могли да Вас обавештавамо о току самих рочишта, јер је новинарима нашег портала то право ускратила, најпре, судија Надежда Симић у Аранђеловцу (јер смо објављивали записнике са рочишта на порталу, чиме смо «ометали судски процес»), а затим и судија Јелена Трипковић у Крагујевцу (која је наставила праксу колегинице из Аранђеловца). Ето, толико и о слободи штампе у држави Страдији, пардон отаџбини Србији.