Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 69. прилогу о српском моделу пољопривреде, алтернативном у односу на Запад, правимо дигресију о истомишљеницима, какви су Исидора Секулић и Борислав Пекић, Пупин, Тесла, Дучић, Шантић, Црњански, Андрић или наши дедови који су као војници гинули у борби са Западом.
Српска државна идеологија се заснива на законима живота српског народа, али је чињеница да је нико није ставио на папир у надмоћном методолошком облику.Овај серијал на еСтварности је допринос у том правцу. Свака политичка промена је кроз историју полазила од власти знања, надмоћног когнитивног или научног апарата. Показали смо да у православној Русији постоји методолошки заокружена државна идеологија, стварана 40 година, која је прилагодљива посебности српског света. У руском подухвату је научни апарат и нама неопходан. За стварање српске државне идеологије су потребни интелектуалци и прескакање препрека. Ограђујемо се од лажних интелектуалаца опредељених за материјалну, тренутну корист. У децембру 2023. дата је јавна предизборна подршка Александру Вучићу, од стране: 352 универзитетска професора, 15 ректора и проректора, 68 декана и заменика декана. Такви квази-интелектуалци Србију воде ка уништењу одсецањем од будућности. У 65. прилогу серијала смо описали приступ управљања кроз: материјални, друштвени и духовни ниво свести. Људско друштво је уметнуто између материјалног и духовног принципа и то схвата сваки интелектуалац оријентисан на духовност. Интелектуалци оријентисани на материјално не постоје. Србија која тежи новозаветном заједништву, која се враћа сељачком корену, живеће и расти, јер је заснована на међугенерацијској, еволуционој, духовној економији. Србија која нестаје живи у хрематистици Запада. Хрематистиком управља материјални принцип, а економијом духовни принцип.
Одсецање од будућности у рату Запада против остатка света је окретање од принципа духовности ка принципу материјалног и то је увид и Борислава Пекића. Није релевантна хоризонтална политичка подела на левицу и десницу већ вертикална подела на материјалисте и домаћине, идеалисте који брину о будућим нараштајима, у наративу који долази са новом државном идеологијом Србије.
Личне стратегије интерпретације нашег серијала зависе најчешће од материјалног интереса појединаца, а не од идеала домаћина и верника. За нас је битан изграђујући став људи од идеала. Борислав Пекић је симбол непобедивости истине и личног интегритета, а ево шта он пише о супротстављености материјалистичког принципа и принципа духовности: „Социјализам је наличје капитализма. Капитализам и социјализам су резултат једне исте духовне заблуде и грешке у историјском кретању, па се социјализам не супроставља капитализму, него га развија све до његове најдубље и најрадикалније фазе, власти апсолутне, деспотске власти материје над човековим духом. Социјализам је изданак капитализма вечно везан за његова ограничења, тиме што покушава да на други начин постигне његове идеале, и то идеале једног материјалног блаженства на земљи. Материјалистичка криза је у ствари само духовна криза у свом видљивом и појавном облику, духовна криза која траје већ више хиљада година, заправо од почетка историје. Дијалектички материјализам је свакако један од најиспразнијих мисаоних система које је створио овај свет током своје културне историје. Што се тиче духова, односно сила, које се боре у свету, остаје да је то битка између материјалног и духовног принципа и у тој непрестаној борби налази се сва суштина историје. Јасно је да материјалистички принцип, односи превагу и да ускоро неће бити више духовног принципа који ће му моћи пружити отпор. Материјалистички принцип тада ће се развити у саморазорну снагу и оно што му је давало потенције биће и узрок његове пропасти” (Борислав Пекић, одломак из дневника диктираног у магнетофон 1984. Публиковала Љиљана Пекић. Извор: www.borislavpekic.com).
Јасно је да је Борислав Пекић на сличним позицијама мишљења као и Василиј Кључевски, чија историјска законитост одбацује сваку материјалистичку идеологију као безвредну. Данас актуелна геополитичка борба одсецања противника од будућности је заснована на борби принципа духовности и принципа материјализма. Остаће без будућности они који се буду кретали у оквирима хрематистике као умећа богаћења без одговорности.
Демократска странка у данашњој Србији не иде за увидима Пекића као оснивача, већ за старозаветним златним телетом, уводећи нас у спиралу уништења унутар ЕУ. Дух Борислава Пекића свакако није за постхуманизам ЕУ. Слично професору Александру Усањину, Исидора Секулић је развила концепт еволутивног национализма, као стални процес развоја и напретка нације, у ком је важна отвореност, критичност и тежња ка унапређењу. Национализам није затворена и деструктивна идеологија, већ снага која покреће напред, ка бољем друштву, како каже наш истомишљеник, Исидора Секулић: „Еволутивни национализам је ведро лице, отворена памет, отворено срце, несебичност, култура у најлепшем облику.“
Где је место еволутивној, духовној, меритократској Србији данас? Данашњи геополитички тренутак је дефинисан 2018. године у Санта Феу, где се десио и „Догађај 201“ као најава избијања светске пандемије, али два месеца пре „открића вируса короне у Вухану у Кини“. Четири сценарија развоја човечанства су назначили у Институту сложености у Санта Феу: први је еволутивни, други оптимални, трећи катастрофични и четврти антрополошки прелаз ка две биолошки различите расе људи. Запад је за задња два, а ми православни за први, еволутивни сценарио развоја, онако како је Бог рекао. Заокрет Русије од западњачког материјализма ка духовној, еволутивној, међугенерацијској, домаћинској економији, је оно што подржавамо и преузимамо зарад прилагођавања себи. Нису наши преци правили фабрике за потомке Ротшилда, већ за нас и нараштаје после нас. Читав процес приватизације који се десио у задње три деценије треба поништити национализацијом. Све прехрамбене фабрике и земљиште, продате странцима након 5. октобра 2000. године треба национализовати као политички приоритет. И то неће бити национализација каква се конвенционално подразумева већ садржински нов термин, српска национализација. Национализација треба да се оствари преко Бескаматне пољопривредне банке, претварањем национализоване имовине не у државну већ у народну, власништво малих задружних акционара. Јака породица и сељак као власник и одлучилац су створили савремену Србију и то ће учинити поново. Нема врлине у распродаји онога што су стварале генерације пре нас, само срамота безумља уметнутог са Запада. Ту срамоту треба уклонити. Терминима се управља светом, а нови термин треба да буде – српска национализација, народно акционарство.
Данашња демократија мора да буде допуњена меритократијом која води ка принципу духовности Василија Кључевског, Борислава Пекића и Исидоре Секулић, принципу због кога су гинули наши преци у свим бунама и ратовима. Први закон живота српског народа је да су сељаци, домаћини, носећа структура у етногенези српског народа – власници и одлучиоци, цивилизацијско језгро. Из православног цивилизацијског језгра потиче и забрана камате и бескаматно банкарство као решење за ресетовање етногенезе српског народа.