Љ. Стојановић
Маратонска седница скупштине општине Аранђеловац, започета у понедељак 14-тог и настављена у четвртак 17. новембра трајала је готово 17 сати!
То је још једном потврдило да се не могу гомилати тачке дневног реда и исцрпљивати одборници уз оправдање да се са многим одлукама касни због избора. Избори су били у априлу, а сада је половина новембра, па је било бесмислено усвајати неке одлуке само зато што то мора, јер их је, свима је то било јасно, немогуће спровести до краја године.
Иако су неколико пута до сада одборници из опозиционог блока тражили да се седнице скупштине одржавају једном месечно, садашњи режим напредњака и социјалиста то није узео ни у разматрање. Јер да јесте, не би дошло до ситуације да на дневном реду буде 37 тачака дневног реда, које су, нарочито у наставку седнице која је трајала скоро 10 сати, извеле за говорницу стотинак одборника. Нису то, разуме се, различити одборници, већ оно мало њих из опозиције, који су постигли добру километражу у трци за одговором на нека питања, због критике (чешће), али и похвале (ређе) због неких добрих потеза. Додуше, нешто мање километара су прешли и напредњаци, посебно председник општине, али и већ познати усхићени појединци веселог лица из његовог атара.
Кад стадион уједини власт и (скоро сву) опозицију
Било је, међутим, и срџбе, нарочито у излагању Десанке Миланов која је оценила да је прошла седница била катастрофа и срамота за Аранђеловац и његове грађане, као и да је „кривично дело увреда председника општине“. И Микица Васић из истог домаћинства се страшно разгоропадио, рекавши у непредвидљиво високом тоналитету да је вратио фотељу из 1934. године коју су 5. октобра 2000. године, „ДОС, ЦИА и домаћи мафијаши“ украли из Народне скупштине, изгрдивши притом и овдашње опозиционе одборнике што критикују и држе придику људима који «раде много за ову општину». „Урадићемо и пијац“, рекао је он, који је, после критике 13 одборника како пијаца никако да се среди, био његова „жута мрља“ за непредвиђени испад.
Било би бесмислено и непотребно набрајати све тачке дневног реда које су усвојене, јер коме то треба и ко ће све то да памти. Остаће упамћено, међутим, да су, осим два уздржана одборника (Надежде Прековић - која је и за говорницом најавила да ће «Коалиција са народом», односно «Двери» и «Здрава Србија» бити уздржани - и Благоја Грковића) сви остали, позиција и опозиција, утврдили да је јавни интерес да се непосредном погодбом размене општинско грађевинско земљиште на коме се налази стадион ФК Шумадија и „Шамотов“ (будући) стадион и (реконструисана) амбуланта, који су сада у власништву «Бекамента». То је, како је објашњено, само почетни корак, јер ће се та конверзија обавити тек крајем 2025. године, када «Бекамент» сагради стадион (који је и у Аранђеловцу, попут националног стадиона у Београду, постао «мотор развоја» и тема за окупирање пажње јавности) са атлетским стазама по свим стандардима УЕФЕ и обнови „Шамотова“ амбуланта, која би се могла користити и за потребе спортиста. После тога тек креће изградња «Бекаментовог» хотела на простору садашњег стадиона ФК «Шумадија».
Осим те одлуке, сви су били јединствени у вези доделе новчане награде од шест милиона динара Јовани Прековић, која је освајањем златне медаље у каратеу на Олимпијским играма у Кини ове године и другим златним одличјима на на европским и светским првенствима, прославила Аранђеловац у целом свету.
Уочи зиме - расписан тендер за санацију крова на «Старом здању»
Током читаве седнице су сви одборници који су излазили за говорницу „притискали“ председника општине по готово свим тачкама дневног реда, било да је реч о парама, закупу јавне својине о којој брине Агенција за имовину, која „нема појма о земљишту којим располаже“ (Душан Гавриловић), о изменама у општинској управи где су се одборници „закачили“ за састав председничког кабинета («помоћници» и «саветници»), па све до препокривања изгорелог дела крова на „Старом здању“.
Ту је Слободан Јаредић поново покренуо причу о неспособности садашње власти да претходном инвеститору омогући обнову два хотела, што је у крајњем исходу, након општинске куповине тог споменика културе и историје, небригом општинске власти и довело до пожара у коме је изгорео део крова. Угарци и данас стоје, зима је на прагу, а тендер за препокривање је – расписан.
Било је речи и о монополистичком односу локалних тајкуна, који су повезани са влашћу, у којој је, како су много паметнији оценили „криминал, корупција и крађа свето тројство напредњака“. Неки одборници сматрају (у критици предњачи др Немања Зечевић) да је аранђеловачка власт посебно благонаклона према „Фортуни“, којој је „све дато“, али зато „Лидл“ не може да дође у Аранђеловац. Председник општине је то демантовао тиме да није пронађена локација која би одговарала том трговинском ланцу.
Али, све се може решити. Књига није затворена. Постоји и следећа страница - да се покрене критична маса како би процес урушавања био успорен. Да ли то могу да учине ови људи који чине тринаесточлану одборничку мањину - брзо ће се показати. Да ли су за то спремни појединци који су почели да зевају и једва чекају да се заврши седница - и оду кући? Да ли су утихнути тонови знак пред буру? И, шта је са оним одборницима, којима је «свега доста и који су отишли на славу» (попут Милана Швабића) - баш кад су биле најважније тачке у дневном реду?