Љиљана Стојановић
Данас на Тргу слободе сусрет Аранђеловчана и кандидата за одборнике Изборне листе број 3 „СТУДЕНТИ ЗА АРАНЂЕЛОВАЦ – МЛАДОСТ ПОБЕЂУЈЕ“.

Више од годину дана студенти су ходали Србијом, као кроз дугу учионицу на отвореном. Од универзитетских кампуса до тргова малих градова, од тишине факултетских ходника до буке улица. Њихови кораци претварали су се  у разговор са земљом кроз коју су пролазили. Та дуга шетња била је више од протеста: била је потрага за гласом једне генерације и покушај да се пробуди јавни простор који је предуго ћутао.

Данас се та прича враћа у наш град. Аранђеловац. После годину дана корака, транспарената, „пумпања“ и расправа, студенти су на градском тргу испред скупштинске зграде, представили кандидате са своје изборне листе број 3 „СТУДЕНТИ ЗА АРАНЂЕЛОВАЦ – МЛАДОСТ ПОБЕЂУЈЕ“. Шетња је завршена. Почиње ново поглавље у којем ће се идеје мерити гласовима на локалним изборима 29. марта.

Око пет стотина људи данас, својом вољом, дошли на Трг слободе у Аранђеловцу

У таквој атмосфери, пред око пет стотина окупљених, међу којима је било  највише људи средње генерације и младих  који су помогли да се збор одржи, уследили су говори. Први су се обратили студенти, Алекса Максимовић и Михаило Ђаловић, подсећајући на разлоге због којих су током протекле године излазили на улице и обилазили градове широм Србије.

Алекса Максимовић је на почетку рекао да је „договорено да се прочита идентичан студентски говор у свих десет општина“, али се пре тога осврнуо на јучерашњи говор председника Александра Вучића у коме је питао: „од којих пара обећавамо куле и градове?“. 

Алекса Максимовић

„Ми никада тако нешто нисмо рекли. Једино што смо рекли да ће град први пут у историји Аранђеловца водити најугледнији, најобразованији, најстручнији и најпоштенији наши суграђани из разних професија, без трунке жеље за личном коришћу“, објаснио је Алекса и изразио наду да ће Аранђеловац бити прва општина у Србији која ће победити СНС и вратити град у руке грађана.

Потом је прочитао студентско „писмо“, намењено за свих десет општина у Србији у којима се организују локални избори, а које преносимо у целости.

Пред нама је важан дан. 29. март је дан када ћемо показати колико нас има и колико смо спремни да се боримо за своју општину. У времену када се зло увукло у институције које би морале да штите грађане, на нама је да покажемо да Србија није земља ћутања и страха. 

Наша борба је борба за достојанство, за правду, за одговорност, за слободу. Ко ће се за све то изборити, ако нећемо ми. Зато су ови избори важни. Овде одлучујемо како ће се живети у нашем месту и да ли ће власт коначно морати да слуша грађане. Сваки глас је важан, сваки глас је снага. Позовите комшије, пријатеље, рођаке, родитеље. Разговарајте са људима око себе. Нека сви знају колико је важно да 29. марта изађу на изборе. Победе се не поклањају. Победе се освајају.

Борба коју водимо траје више од годину дана. Хајде да покажемо да није била узалудна. Нека први велики успех почне баш одавде, у нашем комшилуку. Живела борба за правду!

Михаило Ђаловић је истакао да предуго гледамо исте људе, који никада нису сносили последице за лоше одлуке за претходних 12 година. 

Михаило Ђаловић

„Зато су студенти одлучили да преузму одговорност и окупе људе који желе промену. Нашу листу нису правили политички кабинети. Формирали су је студенти, заједно са грађанима, активистима, људима из зборова и локалних покрета. То су људи који живе у овом граду и који знају за његове проблеме, а проблема има превише“, истакао је Михаило, подсећајући на стару и дугорочну причу о претовареним камионима који уништавају путеве, о сеоским школама која се још увек греју на дрва, о препуним разредима, недостатку места у вртићима и маргиналним спортским активностима у школама.

Он  се осврнуо и на стање у туризму и култури: „Имамо планину, бању, природу и традицију коју би многи градови пожелели. А ипак, уместо развоја годинама гледамо свађе политичких моћника и инвеститора, док потенцијал нашег града стоји неискоришћен. Исто се дешава и са културом. Град који је био познат по својој културној традицији данас гаси сопствене догађаје и страх од критике. То говори много о онима који данас воде овај град, али говори и о томе колико је Аранђеловцу потребна промена“, рекао је Михаило. 

Зато су студенти већ кренули међу људе. „Идемо у свако село и разговарамо са грађанима. Куцамо на врата и саслушамо шта људи имају да кажу. Јер овај град припада грађанима, а не политичким кабинетима. Аранђеловац има знање, има људе и има снагу да иде напред. Сада је то време када треба да покажемо. Видимо се на изборима!“, поручио је Михаило.

После студената говорили су  представници студентске листе за локалне изборе, којима су студенти и поклонили поверење: Слободан Ђурић, менаџер у туризму и Горан Вићентијевић, наставник историје.

Слободан Ђурић је најпре позвао све кандидате за одборнике локалне скупштине да изађу на бину. 

Слободан Ђурић

Сви су поздрављени бурним аплаузима, а потом је Слободан рекао да му је драго да је у истом тиму који ће уредити „наше двориште“ и велика част што је међу њима. „Млади људи имају поверење у нас, а ми неограничено у њих. Ако и ви имате поверење, онда за овај град нема проблема. Уз помоћ Божију, ВИ, СТУДЕНТИ и МИ - заокружимо број ТРИ!“.

Горан Вићентијевић је, најпре, коментарисао питања која су му неки постављали о томе откуд он на тој листи.

Горан Вићентијевић

„Ја сам рекао Његош ме је позвао још пре двеста година кад је написао „свак се роди да једном мре, част и брука живе довјека“ (аплауз). „Ова деца, ови људи су ме питали да ли желим да будем частан човек. И мене и све ове људе иза мене. То је прилика која се не пропушта. А обећање је да се нећемо обрукати.

„Шта обећавамо?“, запитао се Горан и рекао најпре шта не обећавају: „Не обећавамо шпорете, не обећавамо телевизоре, не обећавамо дрва, не обећавамо ноблице и упаљаче, а обећавамо ефикасну управу, поштење, обећавамо пружену руку свим грађанима овог града, и овима који су овде, и онима коју су јуче били пет стотина метара одавде“, изнео је Горан.  

Такође је рекао да обећавају транспаретност, формирање институција, пре свега  изборе у селима, где не постоје месне заједнице, и да ће слушати грађане. И на крају, присећајући се утакмице 1992. у Истанбулу, када је четири секунде пред крај утакмице Партизановац Ђорђевић погодио тројку с којом је ушао у историју, констатовао да смо „и ми тројка - заокружи тројку да нам сване поново!“, поручио је Вићентијевић, након чега је добио велики аплауз.

Детаљ из шетње кандидата за одборнике, студената и грађана Аранђеловца

По завршетку скупа, окупљени су кренули у кратку шетњу до „Старог здања“, некадашњег поноса вароши, као подсећање да свака генерација изнова мора да пронађе начин  да одлучи  шта ће од града који је наследила сачувати, а шта променити.